Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Онда је Јасмина рекла како сам заљубљен у Туркињу, а мама се насмешила. - Па шта? - погледала ме је и опет се насмешила. - Он је већ скоро свој човек, девојчице!
Онда је Јасмина рекла како сам заљубљен у Туркињу, а мама се насмешила. - Па шта? - погледала ме је и опет се насмешила. - Он је већ скоро свој човек, девојчице!
Ухватила ме је за косу и протресла, онако како је то знала да уради кад сам јој једва допирао до појаса. Онда се насмешила и, зграбивши ме за руку, окренула ме према реци без речи.
- А, можда, добија и следовање! - климнула је главом и насмешила се онако као што се смешите кад говорите са дететом. - Какво следовање?
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Лекар је имао два пацијента пре мене — казала је. Рекао је да ћемо добити бебу… — насмешила се на онај свој сањиви начин.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Жалим вас уистину... Помиловао сам је по коси. Њен лик сасвим бео на месечини изгледао је непомичан, ћутао. Затим се насмешила недовршеним осмехом, осврнула главу на другу страну: — Не чудите се што сам дошла? — Не!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ову чашу оној жени што је допратила мужа и насмешила се једним осмехом који не могу да вам опишем, господо, јер не личи на осмех Ђоконде.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
сукње, узела је у руку десну дојку па се, гледајући у крупан, таман вршак са смеђим колутом на купастој белини, насмешила, друкчије него обично: није желела Ђорђеве и оне мушке прсте на њему.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Изгледала је лепша од сваке краљице, под круном насред цркве, и насмешила се тако заносно на Николу онда кад је свештеник упитао је ли њена драга воља да за њега пође, да сам се ја тога
Поздрављајући ме, она се насмешила, корак по корак пратећи стадо. То што се она насмешила одбијало ме, јер сам знао да су ову необичну слободу наше,
Поздрављајући ме, она се насмешила, корак по корак пратећи стадо. То што се она насмешила одбијало ме, јер сам знао да су ову необичну слободу наше, некад тако смерне девојке, морале за добити под окупацијом.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Друге године, Бранку се насмешила срећа, добио награду за темат, помогао му мало и Павле, и он је отпутовао у Италију на три и по месеца.
Усплахирила се, нешто ју је дизало са шамлице и вукло некамо. Насмешила се тужно: „Капије на кући нема, свет је сав без ограде и врата, отворен дању и ноћу свима, ајд, Нато! али — старост.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Срео сам једном једну лепу госпу, која се пријатно насмешила на мене, и мени сену кроз главу: да није то случајно она коју сам заборавио.