Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Јовановић 3мај XXИИИ Месечина, - ал' месеца нема: Моја мила зелен венац снила, Па се мало у сну насмијала Од тога се поноћ засијала. Ј.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
грдне раздробиле и из владе бића избјежале у жалосно стање хладне смрти; одавде се са свјетлошћу прва свему бићу насмијала зора; овде се је бесмртијем правда на вјечито царство сачетала; одавде ти судба, воља с умом у једноме избијају
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад то чу везировић, оде одмах, плати десет ћеса и прође испред царске кћери; ли му она ни мукајет, а не да би му се насмијала. Опазивши то везировић, поврати се, плати још једном десет ћеса, али прође као и први пут.
ВИЛОВСКА КОЧИЈА Био је тако један цар и имао је кћер која се никад у свом вијеку није насмијала. Цар је због тага био јако жалостан, па даде разгласити по свему свијету да ће ономе ко му насмије кћер дати је за
Он устави кочију, па дође к цару, а цар му рече: — Ти си расмијао моју кћер, која се још никад није насмијала, — сад је твоја!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ВИИ Месечина, — ал’ месеца нема; Моја мила зелен венац снила, Пак се мало у сну насмијала, — Од тога се поноћ засијала.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Вјерна љубо, преудаји ми се!“ А кад књига у Приморје дође, заплака се и сестра и мајка, љуба му се гротом насмијала, па пошета низ чаршију млада, докле дође бемберу Михату, па Михата била братимила: „Богом брате, Михате бембере, обриј