Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
(„Чуо Раде, насмијао се и опростио као што би, ваљда и драги бог учинио”.) По неком древном науку деда Раде увек зна шта се пристоји, а шта
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Чуо Раде, насмијао се и опростио, као што би, ваљда, и драги бог учинио. Момцима је лакше било изићи на крај и са жандармима, лугарима и
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
плећима креће, Чини ми се, преварит’ ме неће; Три пута ме лане погледао, А прољетос оком намигнуо, А вечерас брком насмијао, А сјутра ће руком загрлити. 205. Љепа ти си, љепотице Ајко! Љуб’о бих те, ама си малена.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Зашто бих га сажаљевао?!) већ напросто стога што у њему не налазим „ништа нарочито духовито”. Иван се насмијао. — Тачно.
Вјероватно доњим, старим путем. XXXВ Јутрос сам листао ове биљешке и опет се насмијао над самим собом. Ако се не варам, хтио сам да испричам нешто као „мој живот”, или можда „моје дјетињство” — а ето сам
се оних избора ангажирали за мог дједа, као либералног кандидата, и неприлика које сте због тога имали у самостану. Насмијао се. Старац је био видно поласкан. Ипак, није хтио да с тим буде завршена партија.
А кад су наступила, изненадио сам се како сам их равнодушно примио и лако подносио. Постхумно сам им се насмијао: та ви сте ме плашили утварама! Далеко теже било је оно што сте ви сматрали бубицама и ћефовима.
” Насмијао сам се. Но тад сам малко преправио питање, префазонирао га, онако како се то чини с питањима на поротнике кад се хоће д
Али се не бих насмијао, не бих растјерао руком, не бих јој задигао косу на потиљку. Мјесто тога, наставио бих: — Уосталом, можда имаш право.
Неизражени садржаји не постоје! Доктор се насмијао устајући. — Из свега овога видим једно: да је вама боље. За то ми свједочи ваш полемички жар... — ...
Ћипико, Иво - Приповетке
Разговарајући, дошли би до њене колибе: дјевојка би га понудила чашу вина, нудећи га талијанским језиком, а он би се насмијао, попио и захвалио. Пошљедњи пут се искрцао за јаке олује и дошао по навици с врчем по воду.
Ћипико, Иво - Пауци
Иво кроз све вријеме не проговори ни ри јечи. Бијаше се загледао у ону тужну чељад, и тек каткада сметено би се насмијао, хијући зар тако да ублажи 'јужну очеву запјевку.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Плану Турчин како огањ живи, плану Турчин и оком погледну, па се Турчин гротом насмијао: „Душо моја, Страхинова љубо, чудно ли те Влашче препануло!
А ја сам се гротом насмијао: какве кавге тражи у Косову, кад му ђогат у три ноге храмље, озебле му обадвије руке, згурио се као кукавица; већ ја
Грохотом се Радул насмијао, даде њојзи кључе од тавнице, па је онда коња одсједнула, па дозивље два мила ђевера: „Ви хајдете, два мила
Купи свате, те води ђевојку, господаре, више не премишљај!“ Грохотом се Иван насмијао, књигу пише, даде татарину, те је прати дужду од Млетака: „Пријатељу, дужде од Млетака, ну ослушкуј и ноћи и
А кад виђе војвода Милоше, грохотом се јунак насмијао: „Фала богу, фала истиноме! Куд се оно Максим затрчао?“ А не види јаде изненада.