Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Брже цар пошље слуге по Насрадина. Тражили су га дуго, ниђе га стићи. А Насрадин сваки би дан узјахô магарца па ишао некуд по Стамболу, куд он хоће, а
Док ето ти Француза и сједе према њему. Никога више нема у соби, да их не помета у разговору. Француз погледа у Насрадина па заокружи руком испред себе попут круга, а Насрадин опет руком као да пресијеца круг на пола.
Изиђе Француз, и цар зовне Насрадина, па га похвали и упита га како погоди Французу мисли. — Хм, врло ласно, — вели Насрадин.