Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Знаш ли оно када једном, брате, Насрнула она двој'ца на те? „Ацо, Ацо“, вика ти сирома; Аца теби те у помоћ ома; Један итац вешто, те у главу, Крвца лопну
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Обилазио је имање. Неколико багремова украли су сељаци, врзина је растурена око ливаде, на велику њиву целом матицом насрнула Морава и даноноћно гризе растреситу црницу. Краду, разносе, Морава обурвава. Ово имање нема домаћина.
У оваква времена што су насрнула да сатру човеку душу, мисли Андра, не треба имати ни оца ни сина. Треба одживети само један, свој живот, и избећи обе
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
КАПЕТАН: Знам шта хоћеш да кажеш: насрнула она на њега. Ал' то је свеједно. Пући ће брука по чаршији; онај Вића ће разгласити на све стране.