Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Станко посрте и паде на десно колено... Јелица цикну и диже руке нада се, а све друго окамени се на месту... Наста тајац... Само се чуло како пуца суво рпање у чести... Неколико тренутака потраја мртва тишина...
Сиромах Алекса!... Ни сањао није шта му се спрема. Наједанпут наста тајац. Из суднице изидоше попа Милоје, кмет Јова и Иван. Кмет беше озбиљан.
Јуче је, браћо, у нашем селу учињена крађа!... Нешто проструја кроз оне старине. Наста жагор као у кошници... Из тога жагора једва се разабра један глас: — А коме је учињена крађа? — Ево! — рече кмет.
— Разјаглите ватру и седите. А ти, ако хоћеш, можеш и спавати — рече он Станку. Онда наста тајац. Само се чуло пуцкарање ватре коју Јовица спотаче.
—Али хоћу да га бијеш у саму петељку! Станко пружи пушку... Наста тајац... Врисну шара и — суварак паде. Хајдуци скочише око њега. — Ево, вала, скинуо га је баш у петељци!...
— Пазите!... Кад викнем: „Јуриш”! — сви ножеве иза паса, па јурните па друм!... — Добро, харамбашо! Наста мртва тишина. Станко је слушао цврчка поред себе...
Станко даде ватру... Пушка пуче, а Турчин с копа као пун џак... Наста забуна. Турци јурнуше напред... Једна... друга... трећа... пукоше... зачу се харамбашин глас: — Јуриш!
Он приђе огњишту, узе трупац и седе па своје место. У глави му је врило као у лонцу... Тишина наста, разговор пресече, само се још деца чула... Ћутао је, премишљајући црне мисли... Већ се и ноћ спусти...
„А могу доћи просиоци... Могу ме просити, па и испросити... шта онда да рекнем?...” У њеној души наста лом. Да ли да каже или не?...
Суреп само одмахну главом, као да би хтео рећи: Хајд̓, хајд̓!... Брбљај, нек̓ није речи у теби!... И опет наста шала. Отпочеше јуначке игре... Наста права граја: надскачу се Станко и Зека.
Брбљај, нек̓ није речи у теби!... И опет наста шала. Отпочеше јуначке игре... Наста права граја: надскачу се Станко и Зека. Али им се срца разиграла, па не дају један другом преда се.
Заповест би извршена. Хајдуци полегаше један до другога. Зеко се спусти поред Станка и пребаци руку преко њега. Наста тајац. Чуло се како шушти лишће на дрвећу и песма цврчкова; мало после чуло се како понеко лако хрче...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Камо тога? После опет наста нејасан жагор и свађа. Онда чусмо како се врата отворише, гунђање и кораке. Али бабо не уђе у собу. Залуд ми чекасмо.
— да га крстимо! — рекоше сељаци. — Ко ће бити кум? Међу сељацима наста жагор, али убрзо изиђе Нинко Вилотић. — Ако сам ти прав, оче, да се окумимо! Тако народ, хвала му, мене изабра.
Жене покрише очи, људи чепркају палицом по прашини и гледају на другу страну, у плот. Наста тишина. Поп метну обје руке на Марину главу и узе шапутати.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Не прави се пешак од коњика. Где то може да буде? Неколико тренутака у дворишту наста велика тишина. Гарсули је и сам био као занемео.
“ Наста комешање међу редовима и неки почеше да се гурају, ближе павиљону. Гроф је био застао у читању и осврнуо се, тражећи, п
“ Павле им онда рече да ће већ код прве скеле да побегне. Кад Павле рече да мисли да бежи, наста ново узбуђење, па сад и Ана поче на плаче. Бојала се да ће га убити при покушају бекства.
А кад их упита: не вара ли њих неко и заварава, новцима и обећањима, да отечество своје напусте, наста граја. Једва их је Бајевич успео да стиша. Ма ко био официр, каже, има детета главу. Не зна Чрну Гору!
Што не чекају помоћ од Руса? На то понова наста граја. Бајевич га прекиде и дрекну: откуда? Пале их, палеж не чека, а не надају се више, ни Аустријанцима, ни
Чекају њих, у Кијеву, фамилије рођака. А кад Исакович рече да много верују у Василија, наста вика. Викали су да њима бољег не треба! Исакович онда ућута, а затим их позва да се окупе око њега. Да га чују.
луди талас људи и коња био већ на неколико десетина корака, од трибине, међу официрима који су стајали испод трибине наста комешање. Чинило се да ће Исакович претурити, и трибину, и официре испод трибине.
Теодосије - ЖИТИЈА
А када наста ноћ, и благородни што се с њим весељаху поспаше, са мало својих људи који су чували тајну његову, за водича Бога са
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ: У какву шољу, побогу, жено?!... АГНИЈА: У шољу од кафе! Слушај ти што ти ја кажем: та госпа-Наста гледала је и самим министрима, и казала им, кажу, тачно кад ће да постану бивши.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Чух. Но ми причај, молим ти се! — Зло ми причање, Марко! Чим се вратисмо из Боке, наста поклаће међу нама и трајаше ево двије године!
пушке негдје далеко по селу, по другим браствима, а с друге стране великог пламена, гдје бјеху све три женске, наста плач и тужаљка. Прва залелека кнежевица: — Леле, ђецо, мој очињи виде!
Колико ти је сад година? — Двадесет трећа. Опет наста дуго тајац, који прекиде Стево Бајов: — А да су те по несрећи јутрос ухватили, би ли те убили?
Владика га прочита и рече: — Ово нам јавља гувернадур да је болестан, те жали што не може доћи! Кроза жамор који наста њека гласина јасно рече: — Валај, био здрав, или болестан, без њега се може и сад и посад!
Сви остали из мађупнице разредише се сами, по племенима и браствима. Наста испитивање. Сваки и најмлађи имађаше право мијешати се, исправљати, допуњавати, само кад би који сувише дигао глас
— викну онијема. — Хоћемо — одазва се глухо кнез Ивановић. — Опростите се са својим братом и идите у миру божијем. Наста тренутак нијеме тишине; сви изгледаху као скамењени: Владици се тресијаху бројанице у рукама; ђакон бјеше ставио руку
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
попе се старац по трошним степенма, и опет наста тишина нема. Тишино моја, чедашце неба, ала си мила, ала си лепа, испод састанка ноћи и дана када те буди звекет
Помрча сунце, вечита студ, гаснуше звезде, рај у плач бризну, смак света наста и страшни суд — о, светски сломе, о страшни суде, Ѕанта Маріа делла Ѕаллуте!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Воли те стрина Кобила. (1954) ПАСТИР И ВОЈНИЦИ Мали Јанко кући стиже, наста трка, поче вика: „Јутрос рано крај мог стада прошла, бако, три војника!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И над мрачним гробом Зашумори вода и покри га собом. — 9 И мир вечни наста... Мрки копљаници Оборише ћутке копља наопако, Погасише свеће седи свештеници, И кренуше натраг погружени јако, А
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А мука у грудима мори и гњави, и да овако траја дуго — полудео би. Али мало затим, кад то стање достиже врхунац, наста, природно је, реакција, и њему би лакше.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Вјетар бјеше утолио те наста потпуна тишина. Тице весело пјеваху по зеленим честима. Нијесу дуго чекали. Турци истим редом као што их прије
Кад јесен наста и донесе вјетрове и даждеве, морадоше растати се. Гроф бјеше најмио некога момчића из другога села, који се и про зиме
Домаћи мачак Шарко, који дотле лежаше под креветом, зачуђен, ваљда, што наста та необична тишина, измиље, погледа по чељади, обрну се у ковитлац два-три пута, па одједном ђипи на кревет, на ноге
Сад опет наста мир, као у гробу, те се само чујаше како боник јечи и како мачак весело преде, весео ваљда што је познао и он Јанка,
„Богами, ако момче на душу макне да је све тако било, е...“ „Некате љуђи, не прекидајте!“ викну ђакон. Наста опет тишина. „Даље — шта би?“ рече Владика строго.
Најзад он ће, пошто се мало уозбиљи: „Е па да лијежемо!... Женске! камо сте, прострите!“ Наста мало метежи и граје, док се прострије и док легоше, па одједном утоли говор а започе хркање.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А ноћ када наста, пошто су се сви опростили и били благословени од њега, отидоше у ћелије службе и вршити и нешто мало одмора окусити.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
В ПРВИ ДОГАЂАЈ Шест недјеља послије одласка Бакоњина наста рђаво вријеме у Зврљеву. Магла напуни долине, па силни вјетар од мора разагна маглу, а донесе пљусак.
Шкембо, Крива, Галица, па и Чмањак, који се уто бјеше пробудио, поведоше се за родитељима, те учас наста плач и ридање у дому Кушмељеву. Бакоња скочи. — Прикините,... ја сам послом дошâ! — Каквим послом, гром те убија!
Фране. Па онда опет наста мртва јесен и настави се једнолични живот манастирски. Тако хоћаше трајати до прољећа, да се лицем на Нову годину, не
ВИИ ШТА СЕ РАДИЛО У БУКАРЕВО ВРИЈЕМЕ Протекоше двије године без икаквих знатних догађаја у манастиру, па опет наста вријеме пуно удеса. На дан св. Фране Салескога (29. јануара по римском) у зору попрши мало снијега на острву.
— Добра ноћ! Добра ноћ! — здраве се сви. Осмора се врата затворише, пак резе изнутра зазвечаше, пак наста тишина. Кад мјесец одскочи, тада Лис одшкрину врата своје ћелије, пак наврх прста изађе на тријем, држећи обућу у
Кад слуге уђоше с друге стране, наста опет метеж и вика. — Дакле, умра гвардијан!?... А ко вели да је цркву поробило!?... Ај, да видимо!
Кувар и Бакоња отидоше на прозор. Из цркве се исука дугачка поворка фратара и сељака. Наста гужвање и граја. Срдар и Вртиреп иђаху од једнога до другога.
Ја сам дијак Јерковић! ИX МНОГЕ РАЗЛИЧНОСТИ Наста велика тишина, као што бива послије великих потреса. Брне је десетак дана састављао циркулар, намијењен свијем
Међу фратрима наста врдање и граја. Тетка их утиша, па поче благо: — Немој тако, болан! Ми сви знамо како је било! Коња су украли рођаци,
Сутрадан освану красан јесењи дан, а већ око прве мисе дође много најближих прековођана. Наста обични метеж. Већина фратара сјеђаше по исповједницама.
Брне се више и више ведрио, докле му, у потоњу, не заигра осмијак око усана. У тријему наста тутњава и граја. Тетка изађе. — Ма је ли истина, оче, да је вра-Брне оздравија у један ма?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
кроз пусте сокаке, под јесењим прозрачним небом пуним изненадних расветљења, само питоми београдски лудак, онај Луди Наста, праћен псима. Луди Наста пева, пси завијају. Тада се догодио преокрет.
Луди Наста пева, пси завијају. Тада се догодио преокрет. Добрача које је, до тог часа, осећао како, не само тврд у себи него и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
При сваком од тих имена наста толико одобравање, да Аристархос не мораде у своју одбрану утрошити ни речи више. Доситеос му заблагодари у име
папироса која је лежала на писаћем столу, мислећи да су у њој замотани златници; други један хтеде да му је отме. Наста рвање око те трубе. Они је поцепаше у ситне парчиће.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И тако гласа и св. Петар, први пут у животу, па после кад због овога наста велика свађа ратосиља се он свега и полете Господу. Велико је било нестрпљење у Господа кад је св. Петар наишао.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— И баш ради тога и велим... нека се дете поправи... — Јок, не може! — одсече кнез. Међу момцима наста гуркање и шаптање.
— Стари смо познаници. Ха-ха-ха! ... — одговори Пантовац и стаде да савија цигару. Наста кратко ћутање. Јово два пут почињаше нешто да каже, па се тргне, као да се домишља да ли је баш сад најзгодније време.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И у оном часу када јуриш наста, Глас један узвикну: 'Милун се не диже!' Сви јураху пољем, ал' брат његов заста, Кроз паклену кишу врати се и
Ћипико, Иво - Приповетке
Народ махом клече. — Исусе мој, милосрђе! — разасу се големом, топлом црквом, скрушеним уздасима орошеној. И наста ударање у прса. — Исусе мој, милосрђе!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ПОКВАРЕНА РОМАНЦА Састали се двоје Иза нова пласта; Млади Лака то је И још млађа Наста. Ја гледах са пласта. Познавô сам Лаку — Њега ј’ љубав врела По ноћи и мраку Овамо донела Из другога села.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Заувек си проклет. Зло је у срцу. Мртви ако постоје прогласиће те живим. Ето то је тај иза чијих леђа наста свет ко вечита завера и тужан заокрет.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Наскоро и то престаде; турски топови послаше још неколико метака за нашом војском, па и они умукоше и наста вечерња тишина која се чудно одзиваше у души после онолике дневне хуке и урнебеса.
Али сад наста тренутак неописане забуне. Одједном у шуми на коси припуцаше пушке. Једна, друга, трећа, четврта, а затим се осу читав
Спасени смо! После бојне хуке наста свечан мир, после жарка дана тија, блага ноћ; прорешетани, изнурени и од дима поцрнели батаљони враћали су се на своја
пред нама, зачу страшна дерњава, да неки многи, многи људи поискакаше из шанца и полетеше нам на сусрет, да код нас наста метеж, да неки Рус викну: не дајте, браћо, Кирилов је рањен; да ја Кирилова угледах испод мојих ногу, да га шчепах за
Оно што даље наста сасвим ми је мрачно, ја у том тренутку као да сам мало био шенуо памећу... Кад опет дођох себи видех да сам поново y
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Никола Боројевић ТЕРПСИХОРИ О богињо лепа, за којом све лепе Девојке и снаше тако жељно хлепе, Твоје царство наста: музика се чује, Балови почињу, фаршанг торжествује.
Ћипико, Иво - Пауци
Петар плане: — Нећеш, момче, што си намислио! — и безразложно стаде га вика да пусти цуру. Часом наста трка и свјетина скупи се око њих. Радивој не пушта цуре и, онако обгрљен, хоће да мимо свијет прође.
Међу сељацима поп Вране угледа Марка, човјека Машина, позове га и понуди пуном чашом вина. И наста весела шала међу гостима, пјевање пјесама и задиркивање.
— Ти увик: пусти и пусти! — јаче ће отац. —Ја видим да се арчи без користи... Тада се неко промешкуљи, наста шуштање по постељи и престаде разговор. Младић пак изиђе уза стубе у своју собицу.
— Боље да он проси него ја! — мирно одговори Рого. — Бише радит'... — И чагод друго, — јави се неко од људи. И наста мўк, а људи са спуштеним рукама наново једнако гледаху у књигу и у трговца што се закопао у рачуне, док изнебуха диже
— прекиде бесједу шјор Кеко. — Побогу, ча би је за другога плаћа?! Па баш сада, кад су овако липе године... Наста жамор међу вијећницима. — Ча ће нам поток, неће увик кишит'!... — А како ће се село прихранит'?
— А зашто није? — опази Иво. — Ваља почети ... — Почни ти! — Нисам ја за то.. — Ено ти оца! И наста свеопћи разговор. Тадић нанова хоће да говори. — 'Ајмо, подне је! — завикаше некоји.
— завикну и притегне мужа к себи, да га кући одвуче, а он се брани и не да се... Младићи се осмјелише и наста весео смијех. И рубач се смије, само жандар мрко гледа преда се, а рондари силом вуку магаре... — Нека га!
Иво устрне и збуни се. — Ко зна? ... Далеко је! — одговори једва чујно... — Далеко?! — шану дјевојка. И наста тајац. Обома бруји у ушима шум живога мора и чини им се као да долази однекле из далека чак с краја свијета...
Најпослије отворе се врата и — наста мир. Послужитељ са натакнутом службеном капом прозове их да униђу. Унилазе један за другим; растрешени су и збуњени,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И над мрачним гробом Зашумори вода и покри га собом. И мир вечни наста... Мрки копљаници Оборише ћутке копља наопако, Погасише свеће седи свештеници, И кренуше натраг погружени јако, А
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
ИВ подигао се са своје столице, држећи се једном руком још за њу, а дајући другом руком знак да хоће да говори. Наста тишина.
Свађа препуњена простачким псовкама, претвори се, на послетку, у дивљачку тучу, проли се и крв. „Одједном наста тајац. „Митрополит, митрополит!“ шапутало се од ува до ува.
Њима се нисам више бавио. Наста периода размишљања. Тада увидех ово. Њутнов закон гравитације, то је само први члан законика васионе и законика нашег
“ Младића обли румен, очи му засветлеше, а ноздрве задрхташе. „Јесте, господине сенаторе“, рече он одлучно. Наста тишина. Чуло се само куцкање часовника који је стојао на камину управникове собе.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Јулица је хтела да остане да спава са сестром, али Нана не дозволи. Раскинуше се најзад, наста тишина, госпа Нола уђе у своју собу.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Манда, дакле, нека се по моди каже Мендин; — Сара, Сирен; — Наста, Нерина; — Перса, Исидора или Сида; — Макра, Мигрен; — Пела, Бианка; — Рокса, Розмарин; — Фема, Филис или Филида; —
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Тетка Наста дође, седе крај моје постеље, донеше јој један земљани суд пун воде и она поче бајати и шапутати: — Трчак, натрчак,
Доктор је веровао да су то прашкови који су донели успех, а тетка Наста је веровала да је то њено гашење угљевља. Ја једини сам знао да сам се ознојио од друге деклинације, и то је уједно
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али наста Свилојевић силну цару говорити, цару честитому: „Тако ми се гвожђа мога и невоље опростити, хоћу ти ја истину, господин
“ Али наста силени цар сужњу свому говорити: „Који оно јунак био сиде браде до појаса, сужњу мој невољни, кој' Турака побијаше
“ Али наста Свилојевић цару зможну говорити: „Оно бише делија који Турака убијаше с својим буздоханом, сиде браде до појаса, Краљев
И кад Турци водјаху завезана сужња млада, једно младо момче, али наста један Турчин нут' осталим говорити: „Што хоћемо завезава каурина погубити, млада Свилојевића?
Чим ти наста на Сријем војвода, тако нама Турци додијаше; а док бјеше војевода Мирко, ми Турчина нигђе не чујасмо, а камоли очима
Ал’ говори Сава од Посавља: „Ја имадем богом побратима, богом побра Наста безерђана у лијепу шеру Митровици; код њега сам три зиме зимио и с миром се понапио вина, и ову ћу зиму презимити и са
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Мало после тога, глад голем наста по свој земљи: има до седам година што једнако држа. Неста му браћи хране у Ханамској земљи.
И у томе бавећи ми се, неке једне године наста жетвено доби. Видим туштени се свакојаки људи купе, мушко и женско, момчад многа бијаху, идући им к мору.
Доплише с галијами до места прозватога Состем. У мали пристанци неки, рђави илимани, тамо присташе на зимиште. А кад наста цича зима и узеше духати јаки ветрови, та и све им се погрухаше оне галије и испоразбијаше се.
Пак по неком времену Радул бег оде к Богу. Милостива она душа милост и достаде од вишњега Бога. Ал' по њему опет наста онде лукави и злочести бег Михна војвода. О злу поче Максиму радити а и с Маџари нешто имаше, неку заваду за Хердељ.