Ћипико, Иво - Приповетке
дана, задовољни, с дарованим пушкама о рамену, што је знак да их је господар међу своје примио повратише се куму. Настајних дана упријеше живо да прије зиме и снијега саграде комад потлеушице, да заклоне главу они и благо им.
Кад ћути, хоће рећи да је нешто тврдо одлучио. Кад се Илија повратио из вароши, причиња се настајних дана да не чује ни оно што је досада чуо, и тобоже је невешт, када га жена штогод пита, на што му се не свиђа да
Илија се често буди и пази на децу, пипа око себе да ли се које у сну открило и покрива га да га студен не бије. Настајних дана студен не попушташе, и требало је наставити започето орање, али како?
Ћипико, Иво - Пауци
а кад се поврати, вели му Раде наоко весео: — У здравље попа—Вране, чини ми се да сам се данас тек замомчио! Настајних дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену; жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да се
И Радину наду, понос и весеље однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем обасјани дан. Али Раде не клоне; одмах настајних дана поче преоравати наново земљу да је засија.
Јеси ли плашљива у ноћи? Дјевојчица не одговори, као да не разумије. Једне од настајних ноћи газда није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.
У тим мислима враћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе његове планине. Настајних дана ходаше по вароши од трговца до трговца да новаца позајми да газду плати.