Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
где одувек и живимо!« — Богу хвала што не наставих да пишем песме после гимназије! — рече ветеринар свом друштву. — Ево како бих завршио.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Ништа — рекох — звао сам те — и онда хладно, отсечно, гледајући те строго, наставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде. Чекаћу те. Ти дрхташе.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Где сам оно стала? —...у првом тренутку, човек о коме је реч... — подсети ме мој лични ноћни масер. — Јесте! — наставих.
— Али ту нема поенте! — закука мој ноћни масер с друге стране жице. — Где је ту поента? — Хоћу да кажем — наставих — уместо што будиш поштен свет ноћу, боље зови 988 или нешто слично: распитај се о томе шта игра у „Звезди“ или где да
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Снажна човечина. Подигао руку, ћути и не миче се. У нарави ми никад није било да човеку окренем леђа и ја наставих да газим крцкање сувих рибљих кошчица. И да не стигнем до обале и човека с подигнутом руком — зове ли тај или прети?
Моја рачуница овако је казивала: ломио сам се по бунама — војвода не постах, рударих за благом богат нисам. И наставих ти ја, Адаме, да газим по овој нашој каљогажи између три реке.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Светина је плакала од радости“. Герардо слушаше пажљиво шта му причах. „А мене“, наставих своју причу, „обузе осећај дивљења пред величанственом појавом царевом“. „Таквог неће више свет видети“.
Он поче да се врпољи. „Не поричем“, наставих ја, „да је од мене, неученог, неумесно да од вас тражим такво обавештење, али то чиним по наређењу учених људи који се
„Ала је то интересантно!“ узвикну одушевљено госпођа Лавоазије. „Жалим“, тако наставих, „што нећу доживети тај климатски оптимум да бих га се науживао са чашом на руци“.
Сви се слатко смеју, а ја наставих своје предавање. „Рачуни што сам извршио могу се протегнути и на веће временске размаке.
Зато кад барон и ја искијасмо бурмут стрпан у наше носеве, наставих да сликам кнежеву вереницу темперираним бојама: рекох да има сањалачке очи - то има свака жена кад затреба - да има
„Тако, тако!“ замишљен рекох. Он ме премери од главе до пете, а ја наставих као да сам себи говорим: „Заиста, на први поглед чини се и мени нестручњаку да би тако нешто могло да буде“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
дакле, друштву. Као што вам је познато ја сам допутовао вечерас, брзим возом... И охрабрен течношћу почетка наставих ватреније: — ... Допутовао сам, дакле, брзим возом. Ја увек путујем брзим возом.
Али се одлучих да то оставим за после и наставих: — Господо, одговараћу доцније на интерпелације, а сад хоћу да кажем: имајте пуно поверења.
Господине, — наставих ја после овога увода који сам доста неспретно и збуњено изговорио због онога радујем се — живот је борба.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Окренуо сам се за сто осамдесет степени и дочекао се на руке. Наставих да ходам као да се ништа није догодило, када ме странац сустиже. “Колико Вам је година?
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— упита она радознало. — Отроваћемо се, ако пристајеш. — А како ћемо се отровати? — Тако, — наставих ја све одлучније — попићемо отров! — Добро, — одговори она решена — пристајем! А кад? — Сутра после подне.
— Може бити! — одговори она. — А осећам да ме нешто гребе у гуши. — Е, то је. Ти си већ отрована! Ја наставих истрајно и поједох девет дрваца, па и ја изгубих апетит и осетих да ме гребе у грлу. — Свршено! И ја сам отрован!
— Знаш шта, пошто смо већ отровани, 'ајде прекрсти се! Она се прекрсти, а то исто учиних и ја. — А сад — наставих ја — да идемо сваки својој кући да умемо. Срамота је, знаш, да умремо овде, у башти.
— Па онда... гуска... — наставих, тражећи шта бих још могао казати. — Гуска баш није ништа тако... то није увреда. Ето, ја на пример... ја волем гуску.
Она ме погледа значајно, хотећи ваљда да проникне није ли то изјава љубави. — Јест, ја волем гуску, — наставих, не бих ли искористио и сам то као изјаву љубави. — Нарочито волем батак. — Како батак?