Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
(Оставља слушалицу, победоносно.) Чули сте извештај агентов. А сад, покојнику нека бог да рајско насеље, а ми настављамо наш редован живот! XXИИИ ВУКИЦА, АГНИЈА, ПРЕЂАШЊИ ВУКИЦА (оцу): Јесам ли се много задржала?
СПАСОЈЕ: Не, не, тачно си на време дошла. Рекао сам вам, господо, ми настављамо редован живот. И почећемо га са једним весељем. Сине, зете, венчање што пре, сутра, прекосутра, најдаље у недељу.
Сине, зете, венчање што пре, сутра, прекосутра, најдаље у недељу. (Загрли Вукицу.) Да, ми настављамо живот; ми настављамо живот! (Општи покрети задовољства.
Сине, зете, венчање што пре, сутра, прекосутра, најдаље у недељу. (Загрли Вукицу.) Да, ми настављамо живот; ми настављамо живот! (Општи покрети задовољства.) (Режија може, према своме нахођењу, ову последњу, XXИИИ, појаву и изоставити.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Нема веће несреће него лећи у постељу као шуга — то су ноћи пуне море где кроз сан настављамо да трчимо оловних ногу и сува грла. У том ослобађању кроз додире има нечег што се ни данас није променило.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ — ко би то одбио таквој души од човека? Тако опаљујемо двојац, а после настављамо пут као да ништа није било. После тога је миран као јагње, једно две недеље ... То су били дани ...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СИМКА: А ви? Настављате са позориштем? ВАСИЛИЈЕ (узимајући кофере): Настављамо, шта бисмо друго? СОФИЈА: Долази потоп, тону лађе, планине, континенти!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Нисам се ни ја попео на професорску катедру“, Он се скромно насмеши и замоли ме понова да седнем. Настављамо наш разговор. Он је врло симпатичан и изванредно љубазан човек.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
без подножја И венчали се Сваки са својом звездом имењакињом Овде у царству које смо стекли Скрштених руку на грудима Настављамо бој Настављамо га унатраг Још нисмо децо стигли И бог зна хоћемо ли икада стићи До почетка боја Одавде чујемо Негде
се Сваки са својом звездом имењакињом Овде у царству које смо стекли Скрштених руку на грудима Настављамо бој Настављамо га унатраг Још нисмо децо стигли И бог зна хоћемо ли икада стићи До почетка боја Одавде чујемо Негде високо над