Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Остане тако калајџија код њега и два-три дана, више и него му треба, наразговарају се и насвађају, а кад већ Мулић крене својим путем, Рожљика га и на поласку пецне: — Ајд, ајд, пожури само, да ти не измакне срећа.