Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Уједно опази Гојкову натмурену, згрчену фигуру. па одмах помисли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте, писару, погледајући лукаво испод
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— »Оставих онако красно друштво!.. .А шта ћу овде ? Да спавам или да је гледам онако натмурену и зловољну... И најгоре је то, што неће ни речи да проговори: све ћути замишљена, по неки пут се намршти, па опет