Употреба речи наведена у књижевним делима


Африка

Уче се свему тајном фетишерству без којег је свака наведена вештина непостојећа и немогућа. Јер стрела не убија зато што је оштра и отровна, већ што је праћена нарочитим

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

До сржи народне представе природе детета води нас већ наведена загонетка „Живо сам, ал’ не знам да сам; крштено сам, ал’ не знам да сам; ...очима гледам, ал’ ништа не знам...“.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Аполониос је правилно решио то питање и своје решење изразио у облику једне геометриске теореме која је дословце наведена у „Алмагесту“.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Када им пак са нове стране приђемо, нашој пажњи неће промаћи да се у четири наведена стиха сан на рубу пролећа, пре но што ново лето настане, узајамно пресликава са сном човечијим пре но што изађе из

Поћи ћемо од онога што је у четири наведена примера из збирке Муњевити мир већ на први поглед уочљиво и заједничко, али се вероватно баш зато што је очигледно

То се, наравно, подједнако односи и на мање, али и на веће сегменте од стиха, као што показују четири раније наведена примера.

Али четири наведена примера показују још нешто: тежња да се на оба краја стиха (или неког другог сегмента у песми) стави иста реч у истој

Отуда и извире „музика“ два наведена стиха, па и целе песме, „музика“ која је из активираних – на посебан начин организованих и делимице померених –

Два наведена примера из Матићеве поезије мало би шта у контексту овде изнесених тврдњи могла да значе да не представљају честе, гото

Петровић, Растко - АФРИКА

Уче се свему тајном фетишерству без којег је свака наведена вештина непостојећа и немогућа. Јер стрела не убија зато што је оштра и отровна, већ што је праћена нарочитим

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

и 1796. Опис помора са особитим обзиром на културно стање ондашњега народа. Панчево 1898; страна литература наведена је код Н. Радојчића, Историја села Кузмина, 26, бел. бр. 4. СВЕ ШТО МЕНЕ ОКРУЖАВА... (стр. 78).

Мамузићева тврдња да је Боројевић писао чистим народним језиком (наведена студија, стр. 62) само је делимично тачна: песма Славеносрпски језик није химна вуковском народном језику: Боројевић

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

О разним митским биљкама в. Речник (на многим местима) и Додатак, ИИ (на више места). В. и СЕЗ, 72, 1958, 195 (где је наведена и литература о митским биљкама); СЕЗ, 58, 349; ГЕМ, 44, 1980, 169.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности