Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ухвати га јастреб, и хоће да га изе. „Немој ме убијати”, — вели му славуј — „видиш како ме људи падо слушају и називљу ме слатким| пролетњим певцем?“ — „Штоје мени до пролећа и до оних који те слушају?
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Јер он живи од свога рада и од својих руку, а не чека двадесет шести, као они готовани што се господом називљу. Јест, децо моја, он рукама својим зарађује свој насушни хлеб, и руке су му пуне жуљева, а те жуљеве, бога ми, није
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Они ће нам и без вјере доћи, међу нама стати надéбљати; какве су ти они поглавице, називљу се цареви синови! ОТПРАВИШЕ ТРИ ЧЕТИРИ ДРУГА ДА ПОЗОВУ НА СКУП ТУРСКЕ ПОГЛАВИЦЕ.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
се само зове лекар, а не зна лечити, и терзија који се само нариче терзија, нити зна терзилука, они нису то што се називљу?” Архим[андрит]: „Нипошто!” Еп[ископ]: „Кад би те поставили судијом, шта би ти по твојој савести таким људма судио?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— викну харамбаша, скинувши капу, на којој бјеше кићанка што му је до рамена досизала. — Помоз бог! — називљу један за другим, пак стадоше око свога главара. Тројица их само заређаше да љубе руке фратрима вичући: „Ваљен Исус!
Ћипико, Иво - Приповетке
А сада, кад пловим службеним послом у малом чамцу прама „њезиноме шкољу”, како га рибари називљу, по пучини, смежуралој и помодрелој од свјежега јутарњега сјеверца, долази ми старица чисто пред очи, и не могу никако
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Господским сином, или од слушкиње копиланом? Христјани се робљем и ирајом не називљу! Него по себи су, ако му у коме земљаном царству где боравили.
Инди, Господ мотрећи му тако неуљудан ни урађен виноград (штоно се називљу хришћани божјим виноградом), да од сеј доби ш њиме што би чинио?