Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ИСАЈЛО: До који час знаће цела варош како сте изгубили разум; и ја мислим да ће вам донети, макар га ко нашо. ДОКТОР: Мој разум није за друге. (Манојлу) Да продужимо науку. Стари су мислили по некима списатељма...
ПУТНИК: Ја сам из далека и, управо да кажем, обитатељ света, јер непрестано по свету путујем. ДОКТОР: По свету? Но, нашо сам једанпут човека, који дође у моју струку. Освиме, столице!
) ШАЉИВАЦ (Исајлу): Ако онај стран човек дође, пустићеш га унутра. ИСАЈЛО: Оћу. Је ли г<осподин> доктор нашо свој разум? ШАЉИВАЦ: Ништа се не брини. ДОКТОР: Неваљали и покварени адвокати! ШАЉИВАЦ: Шта је, г<осподин> доктор?
Бартелему, или Никомедију или Бетлехем, него с којекаким поквареним људма имати посла. (Исајлу) Гди си нашо ово? ИСАЈЛО: Ја прођо кроз књигопечатњу, а оно пуно људи тамо, отимају се за ове листове и смеју се нешто.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Вратио си ми и оно што си ми изварао, тек ниси презенте давао! МАРКО: Драги мој Батићу, не што сам бољу прилику нашо, или што сам какво неваљалство за тебе чуо, него случајно пронашло се да смо род, и зато ти Јелицу не могу дати.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ал никад нисам због тебе плако, нити сам нашо у љубави пако, ко отров у цвету тамном. Глава ти је бледа и чиста, нико не зна како тужно беше, кад си ми дошла,
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ПРИКРИВАЊЕ Да сачува главу глупу Свак је нашо неку рупу: Једни беже у Дрлупу, Ћопић у Босанску Крупу, А трећи се обезбеде Од несреће и од беде Само кад су на
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
) ИКОНИЈА: Не види се ни прст пред оком! АНЂЕЛКО: Ево! Погледај! ИКОНИЈА: Шта си то нашо? АНЂЕЛКО: Једну ногу! ИКОНИЈА: Анђелко, ништа не дирај! Можда је и убиство! ЦМИЉА: Убиство?
Шерпа, пегла... Докачим ја капут под ову стрејицу. Само да укуцам овај велики ексер. Кад би се нашо неки камен за куцање... (Сагиње се, и тражи камен) Шта је сад ово? Крв? Опет крв? Значи, нема нам спавања ноћас!
ЦМИЉА: Сипам, сипам! Издире се, ко да сам ја на нафту! ВИЛОТИЈЕВИЋ (прилази Ставри): Другар, да ти кажем! Нашо сам ја излаз из оног што се десило! Није то тако страшно, ко што изгледа! Мислим то, што су ме смакли са говорнице.
Са Анђелком се бавио криминалима, па га и оцинкарио, да би му остале паре! ЦМИЉА (Ставри): Да се ти ниси нашо да ме утешиш... ИКОНИЈА: И да се, молим те, тако забуни, да једне вечери закаже обадвема!
МАНОЈЛО: Чекај да чујеш до краја, па онда види каква је заслуга! Дошо дивизијар, нашо нас здраве и читаве, викао саботери, дезертери, оставили сте четврту чету на цедилу, положај изгубљен, људи
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
О, бело удварање ветра тој птици од пламена. Птицо узидана у мозак и зид коју никад није упознао вид коју је слух нашо у просторима шумним, у нашем уху твоја се смрт заче.
Ћипико, Иво - Пауци
— Говори ти ча хоћеш, ма реци да — јесам ли их нашо? Сваке се године саде борићи, па нигдје ништа, кад живина све потаре... — Чудим вам се ча говорите!
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
лепо сести Волим брате добро јести Тамо где се клопа смести И мене ће нос одвести Откуд мени ово здравље Где бих нашо таква плућа Да не волим млеко кравље И цицвару док је врућа Волим брате лепо сести Ил за столом ил на цести