Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Очевидно је да он ради без веће спреме и без нарочитих књижевних способности. Његови романи су пуни недоследности и противречности, психологија је наивна, готово детињаста, тако да се Вук Караџић у једној полемици питао за кога пише
збирке постоје разна мишљења: док једни, као на пример Јагић, тврде да је то слаб и несигуран посао, пун невештина и недоследности, дотле други, као на пример А.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Дешавају се зато и недоследности: да паланка временом заузме према неком ранијем догађају сасвим супротно становиште, одобрава оно што ју је пре