Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Исходишча водна Лијет око моје; Туга непогодна Дајет жало своје; Потемњело злато, Брошено во блато, Храбрости мојеја. Добри сини моји Нивочто же стали.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Сви сватови једну ријеч кажу; сватови се браћа погодише, но имају непогодна друга, а на коњу несретну ђевојку: ђевојци је врло жао дара, а највише од злата кошуље, те привикну из бијела грла по