Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
је трљао кољено (фаза мађионичар: маст од шишмиша, с длаком крастаче, коријеном траве-обезнанке, и три листа траве од непомисли, седам капи крви од некрштена дјетета).
Онако као што то бива: за откуп од тираније сјећања потребан је један моменат спонтане непомисли, благотворно механичко затајење, скромни почетак обол оног већег заборава.
Трава о којима ми и не слутимо! Можда би се ту нашао и коријен траве обезнанке, и три листића биља од непомисли!... Сплет узаних, вијугавих стазица разбјежавао се пред њим на све стране, попут клупка затечених змија.