Употреба речи непрестанце у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Алекса викну још јаче. Сима се бајаги закашља. Али га Алекса не хте пустити тако налијо. Оп је непрестанце викао: — Симо!... Симо!... Сима најзад стаде. — Та, мајковићу, одрех гушу вичући те!... — А... нешто не чујеш!...

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

или који се таквим прави); осук година (буљук година, лавина година); љутито узрикити (у нечије лице се упиљити); непрестанце жижити (слично претходном: пиљити); смјешљиво ужижити (што и претходно, пиљити са осмехом у очима); уњирити се (опет:

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Колико су јунакињи тешко падале забране, као да су јој не само душу но и тело непрестанце притискале, види се из промене њенога чисто телесног самоосећања чим су забране скинуте: „И када пође, осети мрак,

Ћипико, Иво - Пауци

Блиједа мјесечева свјетлост косимице разасипље се и лелуја по морској пучини; чини се к'о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи танки пламенчићи, који негдје у висини ишчезавају. Валићи запљускују обалу, море жамори...

Узбрдицом прама њему јашио је на мазги сусјед и врсник Јуре. Јахаше наголо и непрестанце махаше ногама да натјера мазгу е би боље ишла. —Здраво, Јуре! — прихвати Иво и чисто му би јаше драго што га је видио.

што му се јавља у звуку њенога јаснога гласа, у скрушености њена погледа, нешто што се стапа са свјетлошћу дана и непрестанце над њим трепери и — дарива га вјечитошћу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности