Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
И нека ко не мисли да сам ја трбуху непријатељ и злотвор; свима част и поштење и с мојим заједно, али посвирај пак и за појас задени; не ваља да он мисли да је он
А прави непријатељ, он за шалу неће да зна, него са своја два ока, или, ако је по случају ћорав, а он и с једним боље гледа и види него
Из овога се дакле види од какове ползе добром и вредном чловеку може бити зависник и непријатељ, од којега стојећи всегда на опазу, ако и на велику чест и достојинство дође, не да се раслабљенију ни разблуђивању.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
закључивању неког трговачког посла, доушник канур — намотан конац карли — брижан кастиле — намерно катил — крвни непријатељ качкин — нагиздан, тврдоглав човек, угурсуз кметовати — саветовати кој го — кога којасити се — јавити се,
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Али хајдук хајдука мора чувати и бранити. Ако му друга ране, не сме га оставити да му непријатељ главу сече и тице месо једу; мора га на плећима својим из боја изнети! — Млад сам, снажан сам!...
се на то да се уништи, да се сатре, да се развеје као плева на ветру, те да ни трага не остане од онога што се зове непријатељ!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ЉУБАВ 172 ОЧИ 174 ЧЕДНОСТ 176 НОМАДИ 178 ВЕЛИКА НОЋ 180 ЗА ЗВЕЗДАМА 181 СТВАРАЊЕ 183 МИРНА ПЕСМА 185 ТРЕНУЦИ 187 НЕПРИЈАТЕЉ 189 КРИЛА 191 ПЕСМА ЉУБАВИ 193 ПЕСМА СУТОНА 195 ПЕСМА ТИШИНЕ 197 ПЕСМА УМИРАЊА 199 ПОСЛЕДЊА
Јер заљубљен поглед жене добро види У очима нашим, кроз сиву дубину, Све трагове којим непријатељ мину, И његов сен као тамни сен на хриди.
веселе жетве, Увек неувела у свему што вене, Без свога завета и без своје клетве — У лепоти речи једном изречене. НЕПРИЈАТЕЉ Мој непријатељу са два ока жарка, С ножима у отров замоченим, где си?
Друг и непријатељ, издаја и вера, Наш део и контраст; символ свега бола, И символ свих срећа; заблуда и мера Свих понора срца и нереда
У њеним зеницама горе широке ватре као пожар у којем је непријатељ спржио сву нашу жетву од Шаса до Гамаре. Њено тело се повија од кључева крви као река Атарис која је пуна змија.
Јурио је да јави свом граду да иде непријатељ да га запали. На једном вечерњем раскршћу, недалеко од града, задржала је уморног путника једна млада жена и дала му
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А зар смо вам ми непријатељи? Је ли, Јуло — пита је Меланија иза гостових леђа љуљајући се на столици — је си л’ти непријатељ господ’на Пере? — Нисам... а зашто би’ била?
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Зевалић се није могао дуже бавити, па је отпутовао. Он је био непријатељ Чекмеџијићев. Редић се почне мало мислити, отиде за тезгу, онамо где протоколи стоје, па Чекмеџијићу следеће писмо
Госпођа Цифрићка је највећи непријатељ Чекмеџијићу. Свуда га оговара и зарекла се да ће му свуда на пут стати. Већ се није допадало Љуби како је чуо да су
Африка
Навика је најгори непријатељ сазнања, каже седи пријатељ, на моје дивљење, не толико што тако јасно закључује о ономе што се мени само чинило, већ
добри и мили друг, под чијом се топлотом пријатељства расцветава наша крв, овде је за белца највећи душманин, једини непријатељ који га прати у стопу и с ким се не може измирити.
Мени су међутим уста и грло толико запаљени од врелине и жеђи да једва могу да говорим. Све је вруће. Овде је сунце непријатељ, вода непријатељ, воће непријатељ.
Све је вруће. Овде је сунце непријатељ, вода непријатељ, воће непријатељ. Следујући пример Либанца, који тврди да вода, само ако тече, не може носити болест, ја замачем главу
Све је вруће. Овде је сунце непријатељ, вода непријатељ, воће непријатељ. Следујући пример Либанца, који тврди да вода, само ако тече, не може носити болест, ја замачем главу у сваки поток
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ђурђе је, једини, од почетка, био у фамилији њен непријатељ, јер се бојао да она не роди. Сви су ту жену волели, у друштву, кад би је Исакович изводио, а само је мајор Јурат
Прајски краљ, Фридрих ИИ, кога је Марија Терезија сматрала за чудовиште у људском облику, постао је био њен смртни непријатељ.
на позорници, у опери, и комедији, али је на његово место, у бојне редове, против Хабсбурга, ступио сад тај нови непријатељ, много гори, грознији, а много и ближи.
Кад су сели на неку клупу, Трифун запита Павла, зна ли Вишњевског? Вишњевски му је, каже, смртни непријатељ. Павле му мирно одговори да зна Вишњевског, добро, и је ли га зато звао, да му то каже?
Павле му мирно одговори да зна Вишњевског, добро, и је ли га зато звао, да му то каже? Ко је коме смртни непријатељ, никад се не зна. И он је смртни непријатељ Вишњевском. Ко ће кога, да труни, под земљу, видећемо.
Ко је коме смртни непријатељ, никад се не зна. И он је смртни непријатељ Вишњевском. Ко ће кога, да труни, под земљу, видећемо.
може обући читав чопор подофицира, са перјем на трикорну, у плавом фраку, а поставити ту маскераду, тако, на брдо, да непријатељ, чак и догледом, буде уверен, да је то штаб армије? – Што је у ствари само варка. У рату је све дозвољено.
Теодосије - ЖИТИЈА
Овако чинећи, био је као неки неми лостив и гневан непријатељ цвојему телу, да су с е игуман и сви дивили таквој ревности његовој и доброј промени, да је онај који је одрастао
Због тога не дај, Господе, молитвама пречисте Ти Матере, да ми се због жеље за пропадљивим наруга непријатељ мој! И ако није искушење противника него Ми је по теби Богу моме речено, по твојој вољи, Господе, нека се појави
Овај и тада беше подигао мржњу међу браћом. И велики кнез Вукан беше непријатељ брата својега самодршца Стефана због благослова очева.
спаси ме по милости твојој̓ да се јави неизмерно силна рука твоја и да запрети онима који се на ме подижу, да види непријатељ мој срамоту своју и да се постиди, и руку своју да положи на уста своја, да се ужасне и убоји, и од страха уши његове
А онај који од почетка мрзи добро, непријатељ људи ђаво, наоружавши непокорношћу млађега брата против старијега, Владислава, велим, против благочастивога Радослава
Овако живећи, некако немилостив, незгодан и непоштедан непријатељ бејаше својему телу. Беше и телом крепак и неуморан, јер много у поменутим пештерама беси многи и звери дивље отпре
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ако мора пред већом силом попуштати, динарски човек ће уништити све што би непријатељ могао узети. Песма каже: „Цар је Мехмед Сталаћ освојио, не освоји добра ни једнога“, освојио је град, али у њему није
туђинског угњетавања је уосталом утиснула нарочити, печат на менталитет свих панонских Јужних Словена, јер је овде непријатељ био особито вешт и препреден. У Аустро-Угарској је династија била исто што и држава.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Осећао сам свако своје цревце понаособ и кренуо на доручак као што непријатељ полази у извиђање непријатељске територије. Нисам претпостављао да ћу угледати то што сам угледао.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Оплакиваху мртве и живе, песмама отегнутим, наричућим, тако дуготрајним, да је за то време непријатељ све ређе пуцао, да после, уопште, са пуцањем престане.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Игра против крутог и бесмисленог система одраслих добија превратнички призвук. Непријатељ Вучових петлића оличен је у сестри Калавестри, надзиратељици девојачког интерната, дакле, заштитници друштвеног
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
кокарда народна, јер наша срца дишу духом народности; а споља види се кокарда маџарска, да се зна да јошт није затрт непријатељ и да треба тући се.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»У простим песмама, вели он, чувао сам простоту, као непомирљиви непријатељ такозваном високом неразумљивом певању.« Отресајући се свих »измишљених осећаја« и »чедних ачења«, он је истакао свој
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Шесту бригаду бије глас да је најбоља у дефанзиви, у одбрани. Бори се читаво вријеме на свом терену, па кад је непријатељ притијесни и бије из не знам ти каквих оруђа, доведе чак и авионе, та ти се ипак лако не повлачи.
— Ваља им опет прелазити ону јучерашњу цесту коју контролише непријатељ. Може ту доћи до густог. Кад је већ чета била готова за покрет, иза првих брда, у правцу према Грмечу, запрашташе
Имају, значи, наши везу и с другим теренима, и с бригадама, а непријатељ је цурикнуо назад, у градове и бункере. На заравањку, повише потока Калина, сакривена шљивиком, налази се једна од
А чини се, канда се ни непријатељ није боље снашао , па је ту и тамо кокао своје камараде, све док се нису почеле дизати руке на предају.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ико на мене зажали, а још мање да ме прате чије сузе и клетве; волим неправду трпљети, него ли је чинити; добрим се и непријатељ придобије, а злим и пријатељ одбија; нека ти је дакле прост живот, кад ти је мио толико, а мислим да ћеш и ти, ако си
него кад-и-кад по коју голу кост оглођем, па сву драгу ноћ по киши и по снијегу около куће обигравам да нам не би непријатељ наудио.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЈЕВРЕМ: Софија има најбољу кондуиту. МАКСИМ: Има врага, да је носи, и кад сам ју познао! (Одлази.) ЈЕВРЕМ: А, непријатељ је преотео ма; ја ступам с тобом у алијансију. СОФИЈА: Ето видите, браца; сад како ћу да му угодим?
Међу тим ћу ја као сојузник с друге стране начинити диверзију. Тако ће непријатељ или капитулирати, или коначно бити побеђен. Дакле, слушај план операције.
Добијеш ли пак прву битку, онда остале лако иду. Дакле: непријатељ се приближује, аларм! Пленклери напред; инфантерија, кавалерија, алтилерија, све у движеније; напред, ступај, на штики!
ЈЕВРЕМ: Опет ја ћу плакати! И не заслужујеш да ти скоро дођем. (Узме капу, смешећи се.) Снао, непријатељ ретерира; чувај добро позиције, победа је наша. Збогом, Максо, и желим ти бољу памет, (Одлази.
Рапортирај све точно, како је дејствовало лево крило, како десно, како центрум, гди је био најжешћи атак, гди је непријатељ слабости показао, итд. Дакле, како је ишло? СОФИЈА: Било је свашта, браца. ЈЕВРЕМ: „Свашта, то није никакав рапорт.
СОФИЈА: Срдио се, викао, хтео је и да удари, али је најпосле попустио. ЈЕВРЕМ: Право, право, победа! — Но Непријатељ се у редуте повукао; одатле га јошт треба истерати, пак је побијен „на голову“. дакле сад треба да ви дајете бал.
дакле сад треба да ви дајете бал. СОФИЈА: А, то му не смем спомињати. ЈЕВРЕМ: Шта? Бомбе у редут, иначе се непријатељ истерати не може. С моје пак стране помоћ неће изостати. Јеси ли чула за неки сто дуката?
Што командант заповеди, мора да се изврши. Смрт или живот, о том нико не води бригу. — К оружију, непријатељ се приближује! 2. МАКСИМ, ПРЕЂАШЊИ ЈЕВРЕМ: Но, како је било на балу, Максо?
СОФИЈА: Ваљда су чули да ћемо давати бал. МАКСИМ: Бре ако те окупим, пресешће ти бал. ЈЕВРЕМ: Шта, јошт није непријатељ побеђен? МАКСИМ: А и теби лепо кажем да ми не квариш жену; јер ено ти врата.
МАКСИМ: И ти си ми много крив. ЈЕВРЕМ: Као сојузник Софијин, морао сам све употребити да се непријатељ победи. МАКСИМ: Тако ми треба, кад ти нисам показао врата. СОФИЈА: Светозаре, смем ли и ја једну реч казати?
да се баш онда списак правителствени ствари прегледао, гди више не стоји него само 3 флоте, тај исти член, иначе мој непријатељ јави Камери да сам 37 флота или продао или утаманио, и тиме народу грдну штету причинио.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Одликовања смо углавном испродавали по комисионима, бакута постала прикривени класни непријатељ, матори аполитичан, маман нервозна — једино мени ништа не фали!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Од њих су се већ и отуђили... Ван домашаја свога погледа, они као да не знају ни за људе, ни за земљу. — А ако непријатељ дође и покупи вам стадо? — рече неко. Њихове очи синуше горштачком дивљином... Браниће се, браниће, до последње капи.
Наше куће, наше породице и све оне тековине које су знојем нашим и наших предака изграђене, хоће непријатељ да уништи. И још више... хоће да нам пороби Отаџбину... Бранићемо се до последњег човека. Јесте ли разумели?
Данас је наређено да трубе више не свирају. Непријатељ је близу. Са смирајем сунца војници су размештали шаторе и у први сумрак већ су били легли.
Око крвавих усана ројеви мушица. Тежак задах нас запахну. Иако је непријатељ, људе обузима језа на судбину човека. И нехотице се намеће мисао да ћемо тако можда и ми.
На целом простору ни трага од непријатеља. — Е, видите ону маглу — објашњавао нам је командир. — Непријатељ је ту, њоме обавијен, и тамо га треба тражити. Сунце се помаљало и ветар је ћарлијао.
Све је будило пријатна осећања... Али топови су ту, непријатељ је пред нама, треба се тући, убијати. А зашто све то кад је живот леп?... — Командири, напред!
Гледају у карту. Командант пука показује руком према страни где је непријатељ... Онда команданти батаљона отпоздравише и одоше журно у правцу пука...
Дивио сам им се... Задатак је њихов очајан: да се крећу све док их непријатељ не опази и не припуца на њих. Они треба својим грудима да открију непријатеља и да погину сада, кроз који минут.
Кљусина диже главу, фркну на нос, забаци уши уназад и умири се. — Војници!... Видели сте како је непријатељ покушао да оскврнави нашу земљу. У победоносном ходу, царска војска убијала је жене, старце и нејаку децу.
На свима странама видели су се трагови борбе и пустоши. У немоћноме бесу непријатељ је убијао нејач, рушио куће, палио храмове. Свет занемео од страха, стоји скрштених руку над својим јадима и уздише.
Хвалио се после како је изванредно спавао. Изишли смо из области где је господарио непријатељ. Народ нас сада дочекује као своје спасиоце, износећи вино, воду и хлеб.
Они само по пуцњави цене на којој је страни непријатељ. Уз пут наилазимо на збегове. Сигурно су из околине Шапца. Старци као да се скаменили, жене машу главом и уздишу, а
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Имам да га осигурам, ватром, при прелазу, са једном четом и два митраљеза. Непријатељ је на обали преко и чује. Команде? Истрчавам и командујем водницима, знацима.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Али непријатељ је био јачи, биле су му јаче Снаге, које је спремао одраније. Српски сељаци (они су тада носили шајкаче) Морали су
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Али гњев и срчаност што му на лицу одсјевнуше немаху ништа земнога; оружје у кога се уздао бјеше невидно као и непријатељ кога је чекао.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Они те се није рађао. — И још ко? — Они те се неће рађати. 19 Питали ученици учитеља: — Ко је највећи непријатељ свјетског рода? — Смрт. — А пријатељ? — Смрт. ИВ КАЗИВАЊА А) ПРОЗНА А) ВЕРОВАЊА 1.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Одмах дође глас цару под шатор да је у његовој војсци био јунак који је непријатеља побио и да непријатељ иште мир. Цар одмах заповеди да тај јунак дође предањ и да иште што хоће да га дарује.
Кад сељак дође на војску, одмах се побију, и некако у први мах надвлада непријатељ, а овај почне бјегати. Видећи један непријатељски војник да овај бјега, натури се за њим те овђе те онђе да га
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
се, да не би после нашег одласка, нашавши место, за које се молим, Владичице моја и Госпођо моја преславна Наставнице, непријатељ душа наших сотона поколебао вас од првог помисла, и своју праћку поставио и разбио оно што је многим знојем и са
Тако нашавши вас наоружане и укрепљене, непријатељ ће се посрамити, сујетно и љуто разобличен побећи ће, и ништа не урадивши од вас ће далеко отићи, а ви се спасавајте и
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
монах, но монашеских злоупотребљенија, лажа и прошјачења и измишљени[х] икона и моштију за новце чудотворења заклет непријатељ и изобличитељ.
Али су свети оци тако узаконили! Ти исти свети оци, који су то установили, били су пустињици и калуђери, заклети непријатељ и брака и чадородија; зато, да се они у туђе после нису мешали, [х]иљаду би пута паметније учинили.
Ако ми је ко непријатељ, сад се има чему веселити, јер никада у животу нисам имао ни десету част овога дуга на врату. Верујте ми, драги
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Најгоре је било то што се више није знало ко је пријатељ, а ко непријатељ. Уосталом, зар није, у последњим годинама Првог устанка, издаја сваке врсте, међу Србима, постала нешто свакидашње?
Слутња оштрих ивица, немилосрдна, изровала је преосталу радост: тај човек кога воли био је њен непријатељ. Као да је погодио шта је помислила, Милош се насмешио нежно, врло нежно и отишао.
није знала да ли су Милошеви интереси исто што и интереси других Обреновића, као што није знала у којој јој је мери непријатељ тај човек који јој је некада био пријатељ. Није била сигурна ни коме је она, осим својој деци, пријатељ.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
- права срећа, за ком вјечно трчи; он јој не зна мјере ни границе: што се више к врху славе пење, то је виши среће непријатељ.
Мога бића чита сам причину и судбину моју свуколику и дружине моје благородне. Што се горди непријатељ дичи да је тобож мене сатворио и свијетле моје легионе, - тајни случај наш је отац био; навлаштито нас је сатворио
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Услова за научни рад великог замаха није било за време немачке окупације. Па и касније, када се непријатељ повукао из Београда, нису се прилике поправиле, јер последњег дана свога боравка у Београду спалише Немци богату
У вароши је владала потпуна тишина. Непријатељ који ју је опседао обуставио је своју топовску паљбу, а и топови опседнутих ћутали су, јер је понестало барута.
Претходнице његове коњице стигле су већ у близину наше вароши, а главнина његове војске корача иза њих. То зна и сам непријатељ, па се спрема да дигне руке од вароши и да се повуче.
“ „Јесам“. „Има ли горива довољно?“ „Има“. „Онда слушај! Ако непријатељ продре у варош, а ја не будем у стању да ти даднем наређења, имаш да запалиш варош и претвориш је целу у пепео!
Он ослухну и пође онамо одакле је та пуцњава долазила, ка реци Лаби. Чим стиже у рибарску улицу, виде како непријатељ препадом осваја куће рибара и пљачка их. Герике се трком врати у варошку већницу и саопшти онде шта је све видео.
Герике се трком врати у варошку већницу и саопшти онде шта је све видео. Непотребно је даље већати кад је непријатељ ушао у саму варош.
Кроз отворену капију јурну непријатељ у варош, али наиђе на очајнички отпор. Ту је, успркос опште забуне, капетан Шмит прикупио храбру чету војника и
Но кад и он паде, престаде сваки даљи отпор. Непријатељ покуља са свих страна у варош, Папенхајмови коњаници осуше се улицама, а грађани спасаваху животе како су год знали.
У девет сати пре подне био је непријатељ неограничени господар вароши, и отпочео оно на што је свака плаћеничка војска имала своје право: да пљачка, да убија
дана, када је на згаришту вароши преостало само неколико цркава и манастира и свега 139 кућица на обали реке, уђе непријатељ поново у варош да доврши започето дело. Преко 20.000 становника би побијено или обогаљено.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
радо сачеках крај овог концерта у Добрим заклонима резерве, а сутра рано, пре сванућа, пошто терен беше откривен и непријатељ близу, упутих се Николи. Тек је свитало кад сам стигао пред његову земуницу.
“ И мора да зажмури, јер не може да издржи ону нечувену и неморалну равнодушност потпуковникову... „Непријатељ у земљи, бога му, шири се као у својој рођеној кући: понижава, пљачка, господари, бешчасти Башкари се, вероватно, у
Све ви тако, нема, к'о Арнаути, а кад дође непријатељ, чик њему кажи нема. — Ја како, вели командант и намигује на ађутанта. Само строго, Стеване!
Како ћу да их увредим, мислим, и да кажем да би ме сваки други поштен савезник, па и непријатељ, одвео да спавам. И на моју несрећу, не могући да саставим реченицу која би ту моју мисао исказала, викнем просто:
Прошлог дана борба је свршена са јединственим нашим успехом и непријатељ је одбијен са великим губицима. Наши губици пак нису могли бити утврђени, јер се није имало времена за пребројавање.
Највише смо га сви заволели после свршене борбе на Дренку. Тада је непријатељ после три неуспела противнапада био одступио и оставио на положају своје топове и митраљезе.
строј беше се примакао на неколико стотина метара од непријатеља, од кога је нас раздвајао један километар... Непријатељ се још упорно држао на ивици вароши. Борба је, осим тога бивала све жешћа.
И да је само тога дана, он, не дај Боже, попустио на Буковој Глави, неспречен, непријатељ би се башкарио у Нишу, а ми данас не би били победиоци.
дрхти, јер сам узбуђен и срећан, посматрајући голим оком, како неустрашимо наступа стрељачки строј наше пешадије, како непријатељ, поколебан одлучношћу наших људи, почиње да се комеша и одступа, како побеђује правда и како је Бог велики кад
Баш сад напада се Црвени Брег где се непријатељ задржао после Дренка. Артиљеријска зрна правилно упадају у ровове поседнуте непријатељском пешадијом и ми гледамо црне
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ко се скрива и бега, њему се непрестано чини да му је непријатељ за вратом. Напослетку власт дознаде за цео догађај са Станком, па, не узимајући још ствар озбиљно, посла кмету
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ико на мене зажали, а још мање да ме прате чије сузе и клетве; волим неправду трпљети него ли је чинити; добрим се и непријатељ придобија, а злим и пријатељ одбија; нека ти је дакле прост живот, кад ти је мио толико, а мислим да ћеш и ти, ако си
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
војске, бродова и топова много страховитијим оружјем, чија разорна моћ и подручје деловања практично немају границе. Непријатељ ће бити у стању да разори сваки град, и то без обзира на његову удаљеност и никаква сила овога света неће моћи у томе
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Први насељеници старог села живели су у малим земуницама које непријатељ није могао распознати из даљине. Остатака тих подземних станова било је још у доба мога детињства док сам, пре педесет
одбрану барутом и мачем, а потпомогнута научним проналасцима, ако нас нападне брутални непријатељ. Исто тако мисли се и на одбрану нације у такмичењу са другим нацијама у миру, када се у борбу улази са великим
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
бивша реч Будућу зору учи суровости БУДУЋНОСТ ВАТРЕ Сакрићу те у моју зиму Вечито пролеће залеђена зоро Сунце је твој непријатељ У име правде у име пустиње Сунце се окреће истина мења место Онима који остају верни остаје само лаж Ал на истинитом
ватру паметнију Ако пронађу заједнички језик Птица и ватра могу да спасу свет ЗЕМЉА И ВАТРА Дубина је сама свој непријатељ Моје очи без мене лепшу зору виде Добровече са звездом у срцу Добардан са сунцем у руци Све што лети увећава
Краков, Станислав - КРИЛА
— Ух, како је страшно јаукнуо... Убица се сећа убијеног. Убијени је непријатељ, а убица јунак. Прорезани шињел и пробијене груди. — А, а... — био је јекнуо онај. Крик је био прост али страшан.
Петровић, Растко - АФРИКА
Навика је најгори непријатељ сазнања, каже седи пријатељ, на моје дивљење, не толико што тако јасно закључује о ономе што се мени само чинило, већ
добри и мили друг, под чијом се топлотом пријатељства расцветава наша крв, овде је за белца највећи душманин, једини непријатељ који га прати у стопу и с ким се не може измирити.
Мени су међутим уста и грло толико запаљени од врелине и жеђи да једва могу да говорим. Све је вруће. Овде је сунце непријатељ, вода непријатељ, воће непријатељ.
Све је вруће. Овде је сунце непријатељ, вода непријатељ, воће непријатељ. Следујући пример Либанца, који тврди да вода, само ако тече, не може носити болест, ја замачем главу
Све је вруће. Овде је сунце непријатељ, вода непријатељ, воће непријатељ. Следујући пример Либанца, који тврди да вода, само ако тече, не може носити болест, ја замачем главу у сваки поток
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
на путу што води из Алексинца преко Катуна у Ниш, почела се проређивати шума и јуче су осванули на њему турски топови. Непријатељ већ куца на капије Алексинца.
Сваки предмет у пределу, преко кога се непријатељ примиче вароши, добија неки живот, неки жубор, неко кретање, оно страховито кретање, што се опажа на цвећу кад се кроз
неки жубор, неко кретање, оно страховито кретање, што се опажа на цвећу кад се кроз њега прикрада гуја присојкиња. Непријатељ се примиче крадомице, вреба, пузи, превија се...
употребљује као заклон сваки жбун, свако брдашце, сваки поточић, сваки шумарак. Варошани још не знају где је управо непријатељ и колико га је, али већ осећају његов отровни дах и тежину његовога присуства; ко год се макне ван реона варошких
И наједанпут тек непријатељ је ту, он се покаже отворено, варош осети како се стежу око ње гвоздене руке, шумарци се претворе у шуму бајонета, од
Истина, куршуми лете у шанац, али где је непријатељ што их шаље? Зашто ћути турска артиљерија? Да није то каква забуна и погрешка? Да не пуцају наши једни на друге?
Час је био крајње критичан. Зло, да су наши војници само за тренут изгубили присуство духа; само за тренут и непријатељ би скакао у наш шанац. Но стара српска срећа поможе, наша посада остаде хладна и мирна.
и пламену и претвори се у расклокотано вулканско ждрело које је са чудном жестином и разузданошћу сиктало ватру — и непријатељ престаде трчати. »О, боже помози«, повикаше сељаци у мојој околини. И још једном: »плотун, картеч, плотун, картеч...
Још једном: »плотун, картеч, плотун, картеч...« и непријатељ се повлачи у шумицу и јаругу, из које је испао. Наш се шанац заори громовитим ура а мене ово yпа чисто као да пробуди
Сећајте се да је Шуматовац капија од Србије. иза ове капије цтоје ваше куће, жене и дечица. Држите це! Непријатељ је већ двапут бежао пред вама. Ваш је шанац тврд, а ваши су бајонети још тврђи.
Изгледало је као да је непријатељ изнурен великим напорима док је продро до Књажевца и заузео га, па да му је сад потребан дужи одмор.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Требало је да то буде као неки поздрав Бугарима. По живости ватре непријатељ је могао одмах увидети да има посла са неком новом трупом.
Док је непријатељ био пред нама, били смо у пуном напону и збијени. Али када смо пробили њихов фронт, ми смо се разлили као каква река
Тек сам се тада присетио, како сам могао да запитам оне артиљерце шта гађају, и тако бих знао где је непријатељ. Испред нас је ишао један војник, који се померао у скоковима, од једнога дрвета до другог.
Река се налази одмах иза ове окуке. Иза ње настаје мала равница, а затим се диже брдо. Непријатељ је на врху. Ми ћемо се сручити у гомили, брзо, изненадно, и док се непријатељ прибере, ми треба већ да пређемо реку.
Непријатељ је на врху. Ми ћемо се сручити у гомили, брзо, изненадно, и док се непријатељ прибере, ми треба већ да пређемо реку. Наш циљ је да се дочепамо једнога камењара који се налази на половини брда.
Јаук се разлеже на свима странама. Успели смо се на једно ребро. Лево и десно од нас су увале, а пред нама је непријатељ. Сада смо у заклону камењара, те нас Бугари не виде. Ту су, на педесет метара од нас. Стрепимо само да не изврше јуриш.
Онда трчали насумце, падали мртви, или прилегли, чекајући да их непријатељ стреља. Не можемо ни напред, ни назад. Где смо, ту смо. Лежимо на врелом камењу, а сунце бије у потиљак.
Још кад бисмо могли да станујемо у засебним земуницама, онда бисмо били потпуно мирни. Пред нама је непријатељ, а горе небо. Све је недостижно и несхватљиво. На нашој осматрачници завладала тишина. И посилни се чак притајили.
— Добровољно!... Није истина!... Зар си ти добровољно пристао да ти разбију око, и разлупају уво?... Непријатељ је упао у земљу огњем и мачем, палио вароши и села, убијао све одреда.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1843. Никола Боројевић ОБИЛНИ Нек’ непријатељ свега што је добро У чисто жито црни кукољ сеје, Нек’ сваки држи оно што је добро, Нек мрзост режи а лудост се
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
крупан камилавка ― капа православних калуђера и свештеника касаба ― варошица, паланка катил ― убица, крвник, крвни непријатељ кесеџија ― друмски разбојник; силовит човек ком ― „оно што остане кад се исцеди сок из воћа (грожђа, шљива и сл.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(1917) XXXВИ СУТОНИ Вај, сваки је сутон непријатељ за ме. У моју душу сумња се прикрада, Јер видим да смртна хармонија влада У тој мешавини светлости и таме.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Како су пали, најјачи, Израиљци? Не говорите о томе ни Гату, ни по улицама Аскалона, Из страха да се непријатељ не руга Господу. Певаће девојке у земљи Филистинској, Играће девојке по свирци свирала.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Не видим му одавде лице, верујем да је пуно брижности и сажаљења. Чији је непријатељ тај умирући бедник што се, напуштен од свих, сувишан и непотребан бори за оних неколико дахова који су му преостали
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
С тим се, међутим, није могла сложити ниједна женска страна. Нема жене која није и пријатељ, и непријатељ и свом најрођенијем. Суседи се нису здруживали, ни дружили.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
СОЈУЗИТИ — здружити, саставити СОНМИШЧЕ — скуп, збор, веће; зборно место СОПЕРНИК — противник, супарник, такмац, непријатељ СОРЕВНОВАТЕЉ — такмац СОРИТЕС (грч.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Не излажем ја све ове добре особине панталона као непријатељ сукње; напротив, ја мислим да ћу се тиме баш декларирати као пријатељ сукње што будем више добрих особина панталона
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Лица наша су потамнела, а поглед неодређено блуди, као после неке тешке болести. Али нико не узмиче, док се непријатељ не појави да нас побије. Ваљда смо зато овде и постављени. А тешко је, несхватљиво мучно.
Ватрени и убиствени обруч се све више стезао. Са извесних положаја одступамо без борбе, да нам непријатељ не би зашао иза леђа.
урвина, дубодолина, некад по беспућу, преко река, а често су се људи и упрезали, да би само спасли материјал и топове. Непријатељ није смео ни једну мањерку да заплени.
Тешка времена су настала за нашу земљу. Непријатељ је навалио са свих страна да пороби нашу лепу отаџбину. Привремено је узео један део земље, али име Србиново никад
Оне планине, као огромни џинови према звезданом небу, чекају неме и хладне... А на супротној страни је непријатељ... Као да су распети. Боже! — Збор! — чује се строга команда. Старешине остају.
Шлемови на главама светлуцали. Командант рече: — Војници!... Баш онда, када је непријатељ веровао да је уништена српска војска, рађа се нова, још снажнија и силнија армија...
После поздрава и представљања, он рече: — Господине капетане, да вас упознам са ситуацијом. Непријатељ надире великим снагама са Пожарске Косе. Пред нашим рововима и жицама налази се сада бугарски двадесет девети пук.
НА ДНУ ПАКЛА Напад Бугара на Катунац и Пожарску Косу сломљен је. Непријатељ је оставио своје мртве, огроман материјал и повукао се на врхове Могленских планина.
Налазимо се пред одлучним часом. Непријатељ је пред нама. Васкрсла армија придолази. Боже, ако те има! 4. август Непријатељ је осетио наше присуство.
Налазимо се пред одлучним часом. Непријатељ је пред нама. Васкрсла армија придолази. Боже, ако те има! 4. август Непријатељ је осетио наше присуство. Рано зором запраштале су пушке и Бугари, уз узвике: уре! уре!
— Моје објавнице су код оне живе ограде... — објашњава нам командир. — А испред њих је... на две-три стотине метара, непријатељ. — Јесте ли имали додира? — Јуче по подне, и сад ћемо, ако бог дâ! — одговара он сасвим мирно.
Чују се и митраљези. Са мале узвишице, где нам је осматрачница, опазисмо како непријатељ налеће на село у густим редовима, који се валају као таласи једни за другима.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Бан Задранин је млетачки провидур. Попрженовић је (по једном мишљењу) Попржен, познати непријатељ котарских ускока. 78 Предраг и Ненад су непознати јунаци.
— крма думенџија — крманош Дурмитор — планина у Црној Гори дрновит — махнит, тврдоглав, ћудљив душман, душманин — непријатељ ђаконија — разноврсне понуде ђаур — неверник ђе — где ђевери (некога) — узима за девера ђевери (дјевери) —
од ране коју му је задао „у близини Смедерева, на мосту речице Језаве, његов непријатељ Г зи Мустафа“. јала (јалах) — о боже!
Ковачевић (Ковачина) Рамо — турски јунак за кога не зна историја, можда: Ибрахим-ага Ковачевић, познат као ускочки непријатељ у другој половини XВИИ века Ковачи (равни) — место за које се у песмама везује Ковачина Рамо (више босанских села
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
НЕ ДАЈЕМ НИШТА ЗА ГОТОВАНЕ ДОСТА ЈЕ БИЛО МУФТЕ ДАВАЊА ПРОШЛО ЈЕ ВРЕМЕ ИЗМОТАВАЊА ПЛАВИ КАКТУС И КЛЕКИЊЕ Непријатељ непријатељу : Плави кактус и клекиње Самлећу те у мекиње Мада имаш гадну њушку Појешћу те као крушку Неће бити
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Сутра, кад плане устанак, са свих страна појавиће се баш ти војници. Међутим, није ни непријатељ спавао. Једног јутра бануше у село усташе и Талијани прије него су дјечаци и кренули на своја стражарска мјеста.
Први глас о њима стиже до Јованчета тек онда кад је непријатељ већ стигао до раскршћа, расподијелио се и кренуо у поједине засеоке.
— одговори момак, надахнут и задихан. — Данас или сутра овакве ће нас гледати непријатељ куд се год окрене по Југославији! — Ех, да га сад, оваквог, види још неко из нашег села! — пожели у себи Лана.
Борба се, канда, све више заоштрава. Непријатељ од вароши упорно настоји да се пробије до села Липова. Мисле да је то средиште устанка у читавом томе крају и да се
Орла је Јованче прикуцао на прочељу колибе, изнад самих улазних врата. — Ево, нек види непријатељ да упркос његових бомби наши орлови још увијек лете.
— Гле, зар је непријатељ већ дотле продро! — препаде се Мачак и скочи на ноге. — Па то је пред самим нашим селом. — Богами, тако је!
— објешењачки дочека Ђоко Потрк. Потмуло али све ближе споља се чуо прасак пушака. Непријатељ је продирао у Прокин гај. XВИ Уврнут, фењер на поду пећине освјетљава, једну поред друге, двије главе: дјечју и
Кад је Јованче први пут пошао да извиди је ли непријатељ напустио Гај, чуо је разговор и грају војника баш на ивици јаруге и брзо се повукао натраг у пећину.
Сви су били гладни, неиспавани и забринути због својих код куће. Није се знало је ли непријатељ продро даље, до њихових кућа.
XВИИИ Страдање своје војске и губитак онолике муниције у Прокину гају непријатељ није могао тако лако прежалити. Већ сљедећи дан, послије оне борбе, над селом Липовом појавише се три велика
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
злобан, упор, јогунаст, све о светском се послу бави, земљи је прилепљен а не к небу, — то доиста тај божији отпадник непријатељ душевни светодржац ноћни кнез сатана кано на облаку ка том његову горњем небу сврх мозга му на темени своју столицу је
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Као крвни непријатељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непријатеља.