Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Понекад се чинило да ће коњи стати и ту остати да липшу. Ја сам се већ стао нервирати и ко зна шта би било да господин мој сапутник не отпоче врло живо да говори: — Поштовани господине, — рече он
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
ЛXВИИИ Бат одмјерених корака пред вратима. Иду, па се врате, па опет иду, па се опет врате. Већ ме почиње нервирати. Болничарка ми је објаснила: то жандар шетка. А-ха, разумио сам! Ту смо, дакле!