Употреба речи нетремице у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Док је Павле одговарао, она га је посматрала нетремице, али се видело да разговор као и не чује и да су јој мисли далеко.

Стојећи пред њим, та балавица му се учини још лепша, него у колима. Она га је посматрала, нетремице. Затим, узвикну да ће имати да трчи са њом, за опкладу, да се види ко је бржи. Она, или он?

А кад секретар то рече, Павлу се учини, не само да га нетремице гледа, него и да му се, подругљиво, смешка. Павле му онда, устајући, каза да његово високоблагородије не треба томе да

Груди су јој биле откривене много, према оновременом обичају. Гледала га је, нетремице, кад је ушао. Иако Исакович није био женскар, његова ноћна богиња, и Луна, из театра, набрбљала му се много,

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Опрости, мама! - узео сам своју школску торбу и пошао према вратима, а онда сам застао оклевајући: мама је нетремице зурила у мене, а очи су јој биле пуне суза. Читава хаљина на њој тресла се од јецаја који није прелазио преко усана.

Атаман ми је нетремице зурио у очи. Затим се насмејао, пљеснуо ме по рамену и рекао: - Иди, Иди! - а у томе „иди” било је нешто тамно и

Рашида их је посматрала нетремице, аја сам ћутао, јер то је био једини начин да она проговори нормално. Није проговорила, али убрзо то ми није ни

Црњански, Милош - Сеобе 1

га, кроз лорњон, једним оком, тако да би он стао као укопан, да одмах затим побледи и разрогачи очи, загледан нетремице у њу.

врага ради тај човек“ – рече тихо Беренклау, коме је било стало да прва смотра прође што величанственије, гледајући нетремице у слугу. Исакович, коме је исто тако било до тога да смотра прође што лепше, не одговори, већ занеме.

у којима су звечала зрна, и леже полеђушке, да се расхлади, под жбуном што се беше наднео над колибу, посматрајући, нетремице, млазеве светлости у прашини што је лебдела над далеким опкопима.

Загледан, нетремице, у оне багремове, у куће, у даљину, њему се учини да се никако не приближују. У широком зеленилу поља, на дну обзорја,

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

— Хлеба! — понови мајка. — Опет ниси узела хлеба.. Дете је непомичним уснама држало комад средине хлеба, пиљећи нетремице у гошћу за столом. — Како је слатка! — рече са гађењем. — Колико јој је година? —Девет — одговори мајка.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— опет гракну путник ширећи се на улазу у двориште. Тек сад се дједове очи нетремице заковаше за придошлицу. Тај глас, однекуда добро познат, али као да долази с другог свијета, проже дједа чудном,

Политички комесар заиста се толико забезекнуо кад је чуо о каквој је трампи ријеч да је дуго, нетремице, буљио у свог интенданта и најзад му злослутно дошапнуо: — Дедер, дуни ми у лице.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— И све више шири руке да би јој доказао колико је много воли. Шири руке, гледа је нетремице и нија се. — Е добро — рекла би Тода — кад ме толико волиш, а ти одмах да се ошишаш и обријеш.

— Ех, бре Миле! — изненада, одједном препаде ме Мита. Беше дигао главу и гледаше ме право, нетремице. — Не бој се, Мито, ништа није! ... — почех да га тешим.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Отац је разговарао, а мајка ме нетремице гледала и с времена на време тихо и с дрхтајима уздисала. Увиђао сам колико је тешко њихово душевно стање, па ми се

Војници су нетремице гледали наредника, као да чекају разрешење или неко правдање за онако тешке речи. А наредник, наслоњен на сабљу,

Већ су запамтили и своје место. Команда паде и звецнуше мамузе. Тајац. Стотине очију упише се у мене, пратећи нетремице сваки мој покрет.

разговарати, ишли су тако поред батерије, саплитали се о камење на путу, или се држали за ограду предњака, гледајући нетремице сина или брата. — Живље, живље!... У запрежнице! — чуо се глас потпоручника Александра.

Као бедем, остадоше на насипу у ставу мирно... Гледали су нетремице у свештеника а уста им отворена, као да гутају речи...

Војници се притајили и нетремице гледају у хоризонт замагљен од димова шрапнелских. Иако су навикнути на овакве призоре, ипак је мучно стање ишчекивања.

Пушке запрашташе. Нетремице сам гледао у осматрача на митраљезу. Али његово лице је било као скамењено, док му се на доњој усни пушио прилепљени

Опали и наш топ... други... Сви нетремице слушамо грмљавину кроз ваздух и очекујемо експлозију зрна. Нико не осмотри. Сигурно су пребацили преко врха.

А онај испусти страшан крик, и, дижући руке, повика: — Не, Бога ради! Груја спусти пушку, али га је нетремице посматрао... Онај се придиже, гледајући у цев пушке, и лагано одмаче, па викну: — Народе... народе, дођи и носи, узми.

Осетио сам тога момента дивљење према овом дечаку. Војници су нас нетремице гледали, готови да следују заповестима овога младића.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

СВИ: Живео народни посланик! ЈЕВРЕМ (за све време био је у великом узбуђењу и забуни, гледајући нетремице у таван): Господо и браћо! Драги грађани и наши бирачи!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И тако згрчен, као прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу. Нетремице, са страхом, погледује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних не угаси и да онда газда

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Годи јој да настави истраживање у том правцу. Полагано се издиже, седа. Гледа га нетремице, право у очи, испитивачки. Хоће да га још више распали несташним питањима, задиркивањем, градећи се, као да га не

ЈОВЧА (гледа је нетремице, већ га страх подузима; храбрећи се викне): Гледај! НАЗА (значајно маше главом, отурује косу која јој пада на очи;

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Она седе на ивицу кревета, крај његових ногу. Иако је лампу угасила, назире се његова глава. Гледа га нетремице, не строго, без мржње, гледа га безнадежно, згрченог и изгубљеног у кревету који му је одувек био превелик.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Видела је да биљка весели девојчицу и спокојније је одлазила на посао. »Хоће ли се икада распрснути?« — девојчица је нетремице зурила у плод, а време се вукло као кишне капи низ окно.

Е, па, отићи ће. Ако су други могли, што не би и он? Дечак се нетремице загледа у танку пругу светлости на води. Тамо, преко те пруге, другачији је, лепши свет. Шта чека?

»Како ли је овамо стигла? Сиротица!« Из коцке леда нетремице га је гледала црвена жаба. За тренутак му се учини да јој у оку види сузу, узе ледену коцку у руку и својим дахом поче

Принц се загледа у црвену крекетушу, очекујући да ишчезне као што ишчезавају снови. Али, жаба га је и дале нетремице посматрала, затим рече: — Хвала ти! Да тебе није било, никад се не бих ослободила!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

ученике упознао са овим звезданим јатом, одвојио их је у две подједнаке половине, једној од њих је наредио да гледа нетремице према источном делу хоризонта, а другој да гледа према западном делу, а обема да пажљиво прате што се на посматраном

Са овим видљивим знацима краљевске милости упутих се Платону“. Аристотелес слушаше нетремице, а Никија причаше. „Кад изађеш из вароши кроз њену северну капију, опазићеш поред спољњег Керамеикона, гробља

Он беше спасен. Добивши господство над самим собом, настави, гледајући нетремице у ту таблу, своје предавање. „Пошто, као што смо видели, у овом троуглу овај угао код Месеца мери 90 степена, а овај

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

“ А кад ово Бока изрече сва се судница намах у једно једино начуљено уво претворила. Настаде мртва тишина, и све се нетремице загледа у сведока очевица Ђоку Евстатовића, који ће ето сад онај густи вео таме са страшне тајне да открије... „...

Па у тој смелости, напето и нетремице, гледао је он у капију, тамо, дакле, где се морала појавити жена чија је судбина, као и његова, још данас имала да се

Окине и пуши се она капислара што би једва певца убила, а он нетремице још гледа у оном истом правцу и преко цеви, и остаје онде на месту одакле је гађао, и неће ни да иде тамо, толико је

Ћипико, Иво - Приповетке

Напослетку машина жешће заклопота и с њим на пучину заокрену. Загази нагло. Дим се суче и кида ваздухом. Цвета замре. Нетремице гледа за њим. Пред очима часом јој сину болесни човек, нејач, кућа и мирни комшилук.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Само нетремице бди над унуком, и као сенка га прати. Где се може поколебати, посустати, можда погрешити, ту је она да га својим прису

него себе сама у одразу, па затим под необичним углом (нагнуте) види зидове, таваницу с украсима и своје официре који нетремице гледају и слушају.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Моји војници се налактили са прстом на орозу, дигли главе, и нетремице гледају суседни брег. Тамо десно паљба нагло престаде. Али неко језиво запомаже.

— Он ме, учинило ми се, погледа значајно, као да је хтео да види утисак тих речи на мене. Ја сам га нетремице гледао, док сам руком, више несвесно, миловао мачку, која је лежала поред мене. — Ето видите, имамо и мачку.

Она одречно махну главом. Очекивао сам после тога да иде. Али она ме је гледала нетремице. Иако је нисам посматрао, осећао сам њен продирући поглед. Било ми је неугодно.

Ћипико, Иво - Пауци

И машу рупиима с краја и с пароброда. А пароброд одмиче. Иво још увијек разабире тужно Маријино лице и нетремице гледа у њ, све док га не изгуби из вида.

— Не мислим ништа зло, не срди се, молим те!.. А видјећемо се, — говори јој, и, нетремице, гледа за њом како низа стубе силази. Па се тога часа смисли, узе шешир и пожури за њом.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

И оно је потпуно црно, а на њему је окачено, тамо близу хоризонта, Сунце; безброј звезда гледа нас нетремице. Ми не знамо да ли је дан или светла ноћ.

Засењени силним блеском, Ви закривате Ваше очи рукама, а ја могу да Вас посматрам нетремице, благодарећи мојим наочарима; баш је добро што сам их понео.

Зато су његове термичке прилике врло једноставне, још једноставније него што су на Месецу. Он нема, гледајући нетремице у Сунце, ни промене дана и ноћи, а ни правих годишњих доба.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Гледају нетремице у оне парадно обучене асутриске војнике који чувају Христов гроб; привиђа им се нешто далеко, осећају да је љубав

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Лука му притрча, и, готово обневидео од беса, поче да га гази и туче немилосрдно... Онда се измаче, гледајући га нетремице, готов наново да скочи, ако би само једну реч проговорио. Дисао је брзо и шкрипао зубима...

Стајао сам и нетремице гледао за њима. Али се ниједна од њих не окрете и тако замакоше у село... Пристизао је лагано и пук.

— Јесам ли ти казао? — обрати се Топлици. — То му је све што има од живота. Пусти га! — Тгèѕ жантил — додаје Хили и нетремице посматра Косту. Али Коста заћута и загледа се негде кроз грање. Затим се диже и тетурајући се изиђе из вењака.

Мучио се онај у углу целе ноћи. Долазили су лекари и шприцали га... Коста је преседео целу ноћ и нетремице гледао самртника. Изјутра Коста разрогачи очи и подиже руке: — А, умре... а, човек! — па се завали на јастук.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— рекла је Царица удобно се заваливши у наслоњачу, а сликар је раширио платно и повукао први потез. Дворани су га нетремице посматрали.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Зове мене. — Умири је, враг с њом! — прошишта Стриц. Николица се спусти на најдоњу грану и провири. Куја је нетремице пиљила у правцу њихове букве, затезала узицу и жалосно цвилила. Малишан викну: — Мир, Жуја, да ћутиш! Сад ћу ја доћи.

Још једном је погледао дјечаке и одмарширао низ пут, стабилан, тежак и самоувјерен. Јованче је нетремице гледао за њим, а онда рече свом друштву: — Лазаре, Стриче, хајдемо горе под наш Гај.

— Нема га још. Читаво јутро пазим, али... Чек, чек, шта је оно, погледај! Вањка се и сам нетремице загледа у даљину. Над голом капом Лисине поче да се диже нешто као прозиран тањушан стуб лаке магле. — Је ли оно дим?

Сад Јованче поче причати све доживљаје дружине од тренутка кад су побјегли у пећину. Николетина је нетремице слушао, а онда се изненада пљесну по кољену.

Луња се трже, увријеђена и љута: — Нико мене више не воли, нит ја кога! Јованче се нетремице загледа у њезине уплакане сјајне очи и упитно надиже обрве: — Зар ни мене не волиш?

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

А Мане је гледа неданимице и нетремице. Притиснуо руком груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не

Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи, њихову) песму „Кад ја имам“, песму коју је дилбер-дудија

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности