Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
), док би у неуправноме говору исту улогу преузело помињање имена („па како би онда Тодора смела“ итд.). Нејасноћа је, према томе, искрсла
Супротно је у неуправноме говору, који постиже већу синтаксичку, заправо логичко-граматичку кохерентност, али на рачун губитка већине овде