Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Како? ЖИВКА: Тако, почасни конзул Ни... Чекај, молим те. (Вади из ташне једно цедуљче и чита.) Почасни конзул Никарагуе. ЧЕДА: Господе боже, ко вам је то опет?
ЧЕДА (изненађен): Како, молим вас? РИСТА: Риста Тодоровић, кожарски трговац. ЧЕДА: И почасни конзул Никарагуе? РИСТА: Да, тачно! ЧЕДА: Ама, није могуће! Е, то ми је мило, особито ми је мило да се упознамо.
РИСТА: А она два!... ЧЕДА: Е па, боже мој, два метка ваљда можеш прогутати за љубав тога да спасеш част Никарагуе. РИСТА: Ама, што ја да гутам меткове због части Никарагуе?
РИСТА: Ама, што ја да гутам меткове због части Никарагуе? Слушајте ујка-Васо, како би било да ја идем па други пут да дођем? ЧЕДА: Ја мислим да би то добро било...
ЖИВКА: Ко му па и тражи да постане члан породице! Нек иде бестрага! Ено му његове Никарагуе, па нека се тамо жени! ВАСА (чита даље): „Како је данашњим написом у новинама изложен подсмеху мој трговачки углед,
Рекао сам да је дотични господин представник једне стране државе, Никарагуе, и да је као такав дошао у посету ради извесних званичних преговора, рецимо: ради преговора за закључење трговинског