Станковић, Борисав - КОШТАНА
Свирка и песма бурнија и све ближа. Почиње да се разабиру дахире, звон чампара и песма: Крај Вардар ми стајаше, Т’нке пушке фрљаше. МАРКО (одлази ка капији и враћа се радостан): Газда, газда! МАГДА (полази ка капији): Који?
КОШТАНА (певајући и играјући): Крај Вардар ми седеше, Т’нке пушке фрљаше. — Ја не жалим снагата, Жалим срмали јелек, Хај, хај, срмали јелек!