Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ја вичем: „Однеће ме вода!“, а они у дућану броје паре: новац је врео, вода је хладна, а њино срце је лед. До старице смештено беше још неколико болесника.
То је њима тако бог дао, а власт им не крати, јер су поштени људи, имају новаца, а новац није мали доказ за узвишено поштење нечије личности. Погледајте, напр.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
, соба за примање странака у уреду. АРИШТОВАТИ, нем., затварати у хапс АРСЛАН, тур., лав АСПРА, тур., новац АФЕРИМ, тур., похвала: право! добро! БАЗРЋАН-БАША, тур.
, копље ДАСИ-ЈАПАРУМ, тур., да учинимо ДВИЖИМ, цркв слон., покретан ДЕВЛЕТ, Тур., влада, двор ДЕНГИ, рус., новац ДИВИТАР-АГА, тур., шеф писарнице, писар ДИМНИЦА, порез за владику, који се узимао од сваке куће (по диму) ДИН, тур.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Утом је већ био и пунолетан те примио у своје шаке оно мало баштине, што му од оца остало и уситнио у новац. Почео је давати новце под интерес, и та му се шпекулација тако осладила да је наумио само њу терати — само
Ђоша се, опет, жали: како рђаво иде радња, новац не пада, муштерија нема. Уздише капетан, уздише Ђоша. Један се тешка како се мора трпети, други се тешка како се из
тешкоће дамшик (дампшиф) — пароброд дерт — брига, туга диванана — трем дивит — мастионица диреклија — шпански новац (талир) домчати се — докопати се допаркивати — дотрчавати драм — 1/400 од оке (2,5 г) дромбуља — врста малог
икс — непознат инајет — онај који воли свађу и пркос ирам — ткани прекривач за кревет интересирати — давати новац под интерес искрењаго твојего — твога пријатеља искусурати — изравнати, намирити испит — веридба момка и девојке
човек Саг ке — сад ће сајузити акт — спојити акта која се односе на исти предмет салауски марјаш — стари турски новац, вредео је отприлике 2 гроша.
ускршњи пост који траје седам недеља чесница — погача која се меси на Божић, а у њу се ставља златан или сребрн новац чекало — парче дрвета што одскаче од воденичног камена и својим покретањем изазива равномерно притицање зрна под
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Украо?... А од кога, наопако?... — Та шта ми ту извијаш?... Прави се: не зна!... Зар ти ниси овај новац украо из Ивановог вајата и закопао овде, у ђувре?... И зар није Лазар Иванов зато јуче на те пуцао?...
— На посао! — заповеди харамбаша. Хајдуци притрчаше мртвим Турцима и почеше их превртати те узимати новац и оружје. Заврзан никако не ћути: — То се зове нишанити!... Него и ми смо ти добро... Чекај! Један, два... три...
Алекса се маши кесе и извади златан дукат: — Оче, да ти платим. И пружи дукат попу. Поп погледа новац. — То је дукат? — рече. — Ако. — Молитва је цванцик. — Али ја ти дајем дукат... Твоја ће му молитва помоћи!
— Нама треба барута. Нађи где знаш и што више можеш... А ево ти новаца. И баци преда њ пуну кесу дуката. Суреп узе новац, па оде без обзира оном узином право к селу Засавици. — Зеко! Сазови ми старешине...
светим миром (освећеним уљем у православној цркви) новака (нафака) — судбина, воља божја оашлучити се — добити новац за ашлук, трошак овавестити се — доћи к себи, освестити се окорно — прекорно окумешан — сналажљив, довитљив опдија
слота — нешто огромно, врло велико сребрњак — мала пушка, пиштољ сребром окован срма — чисто сребро, сребрни новац стинути се — охладити се, стегнути се субаша — подстарешина, пољак, сеоски старешина такум — опрема, коњски прибор
хасна — корист, добит, ћар хат — коњ, арапски коњ цагрије — корице за нож, ножнице цванцик — стари аустријски новац; овде ситан новац, ситниш цицвара — брашно пржено на уљу чакетало — дашчица преко које зрно из млинског коша клизи
добит, ћар хат — коњ, арапски коњ цагрије — корице за нож, ножнице цванцик — стари аустријски новац; овде ситан новац, ситниш цицвара — брашно пржено на уљу чакетало — дашчица преко које зрно из млинског коша клизи на жрвањ; брбљив
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
— Пучанин, син шваље, Поста племић умом, а кнезом за новац. Летописи кажу: Беше мудрост сама... Сто годишта живље за музе и паре...
Од сад ће ићи како ваља: Немају зашто да их криве, Сви ће да умру за свог Краља. А сви за новац да поживе. 1943. („Американски Србобран“, 31.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Па шта ради она моја ниска дуката? Што ће онај лежећи новац? Узми га у трговину! — Уложићемо у жито! — Па зар смо ми неки престари људи?
(латински назив) плаштаница — платно на коме је насликано мртво тело Исуса Христа плета — стари аустријски сребрни новац; цванцик полани — преклане помпа — раскош; богато приређена свечаност или прослава потенцисати — појачати, повећати
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« А кад се добро наруча и врати кући, донесе свачега, и пешкира и пешкирића, и шарених торбица и новаца. Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан, напредан хришћанин.
к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмештер, фине, да се зна што је немешка кућа, а нека не жали новац које нам је дао бог, фала богу, доста, и поздрављамо га сви, и баба и нана и брáта и Ката из комшилука, која је сад
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
је куповао и частио се по ашчиницама, долазио би онда натраг и давао клисарици на чување од просења што му преостао новац. — Да ми чуваш! — Претио би јој он дајући. — Хоћу, хоћу! — Узимала би клисарица.
— Да ми чуваш! — Претио би јој он дајући. — Хоћу, хоћу! — Узимала би клисарица. Па од његове толике прљавштине ни новац не би могла да оставља где треба, већ одвојено, на земљи, у какав кут, ћошак.
Нарочито је терала оне друге, богате, просјаке који по селима просе, имају у вароши своје куће па и новац под интерес дају, па кад је задушница не само што и они овамо дођу, него понесу и највеће бисаге и тестије за прошење.
Али она од њих је бежала као луда. Ни новац, ништа није хтела да прими. А изгледало је, да је од свих заволела неког Љубу, просјака, који је вечито лежао и
И није знао шта да јој каже. А она га гледала унезверено, радосно, ишчекујући од њега одговор. Он скупио новац, задржао га код себе и рекао јој: — Е сад добро. Паре нека стоје код мене.
владику и пашу псовао, по неколико дана долазио испред њихових кућа и дућана да се дере тражећи да му врате његов новац. И, како он не да да они од тог његовог новца граде себи куће, ханове и пуне своје дућане еспапом.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Плакао је пред дужником довде док му није пружио новац са: „На, нек те ђаво носи!” За време целог шегртовања само је једанпут био бијен, и то што је господаров „ауспрух” у
Покрај тога био је марљив, те је заслуживао леп новац и могао водити лепу кућу. Рогозић, у науку и посао заљубљен човек, није одговарао живахној природи госпође Мице и да
Ћирковић је богат. Путем се разговарају. Јефта, као добар трговац, ма да је богат, добро погледа новац кад издаје, зна да ће га скупо стати пештански фишкал.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Сахрањен на положају. Ствари његове и новац послаће се накнадно. — Па шта да ти кажем... не знам шта би радила и не волим о томе да ми говориш.
Стари казначеј, што је носио арач кнезу Карађорђевићу, капетан Младен, што је за свој новац куповао лојане свеће а радио државне послове, и онај младић што је капао над књигом све су то сад плакате т. ј.
Африка
Шеф села је и дошао да вас заговара, како би шалупа имала времена да прође, и они сад сви за једно деле новац којим сте платили ону другу шалупу!“ Грди ме што сам за три поклоњена јајета дао десет франака.
То је мрла велика као већи новац, нешто мало блеђа од осталог тела; жуто–сивкаста, место боје махагонија, као што је кожа младићева.
Кори их нарочито радује. То су они бели пужићи за које су нам причали, кад смо били мали, да служе за новац међ црнцима.
Свуда још црнац више воли кори, који је стваран и који је у традицији, но француски новац, који је чиста апстракција за њега. Чим се напусте стазе којима пролазе белци, кори је једини новац који нешто значи.
Чим се напусте стазе којима пролазе белци, кори је једини новац који нешто значи. У Ђавали ми смо набавили за дали пут читаву ђакуљицу кориа.
Црнци су продужавали да сваки сат одричу да иду даље, и мој им је пријатељ претио; грдио их, раздавао им новац од шкољкица; молио их и шамарао. Они су полазили џандрљиви, а одмах потом смејали се и певали.
Црни данас купује обућу а сутра је већ уморан што мора да мисли на њу, и поклања је. Новац који заради или прокоцка или остави, при проласку кроз своје село, породици и пријатељима.
преведе на острвце поред кога пролази, тражи двеста франака и неће да чује за двадесет иако је за њега то иначе велики новац. Све то једино из распуштености.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Е, де, де! (Гумари, што ниси узио тако лепо новац, па да даш мене, да правимо лепа шпекулација). ЈУЦА: Тај диоген, може бити, да није био ожењен, па је могао чинити
ЈАЊА: Лос је три цванцики? МИШИЋ: Јест. ЈАЊА: О, скупо, врло скупо, много новац! МИШИЋ: Та ви можете и онако усрећити вашу господични. Но ја се задржавам, а морам јошт даље ићи.
МИШИЋ (јаче): Па како живиш овде у кући? ПЕТАР: Као наопако. Мој Грк, да може, он би и пару своју продао и у новац учинио. Сад да му дерем цркотине! Нек му дере његов отац. Ја, богме, нећу, макар он пукô! ПОЗОРИЈЕ 7.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Дадоше му и признаницу на новац, који му је био одузет. Профоз му је донео и вечеру, и вина, а жена профозова му се понуди да га опере, да му спреми
Терцини је проглашен кривим за фелонију, за мито, за договор са Исаковичем, да му омогући бекство, за новац, који је, очевидно, добио, за ту услугу.
Показивао је своје талере Божичу, јер је и Божича хтео да одобровољи. Божич је засветлио, као лисац, очима, кад виде новац.
Тај човек не уме да сакрије своју чежњу – ни за новац, ни за жене – иако га је то давно прошло. Она зна да то сваки мора запазити, већ првог дана, кад упозна Божича, и њу.
Иако он ратове Турака памти само из детињства, зна да су Беч бранили Кроати. Не би он могао да прими новац од официра, јер би га пекао као жеравица, у шакама. Нека се дакле махне тога.
спратовима, свирку, и вику при одласку коцкара, који су одлазили, кад сване, из куће госпоже Хумл, изгубивши не само новац, до последњег талера, него и сатове, бурмутице, прстење, па каткад и дугмад са капута, сребрна.
Исакович рече да је то у реду. (Рекао је: гегебен!) Волков га је, још једном, опоменуо да не штеди новац на том путу, а да ћути, као гроб, о свом војеном задатку.
Млађи фратар, отац Целестин, јадао се да је чуо да ће Руси слати новац, и за цркве у венецијанском приморју, што је још више жалосно, у његовом животу.
У трактиру „Код златног јелена“ настала је, после свега тога, прилична забуна. Али новац сва врата отвара. И штала. Није прошло ни сат времена, а кола, за Павла, стајала су пред уласком у трактир, у сенци,
Био је стално насмејан, а имао је плаве, детињасте, очи. Људи су, при фараону, склањали новац од њега, али су му жене зајмиле. Оне су му радо мрсиле косу.
Умножио је тако свој новац, три, четири, пет, и десет, пута, а почео да купује, од Копше у Бечу, низ за низом, дуката.
Вишњевски је умиривао Исаковича, али је тихо додавао да је истина, и то, да су многи, међу тим официрима, примили новац, и рационе и порционе новце, за своје људе, за селидбу, па су после нестали и вратили се у Аустрију.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Попречни путеви нису били нимало сигурни. Хватани су бегови, каравани и новац прикупљен од пореза; ништа није могло проћи а да се не сукоби са четама.
Али су Арбанаси проширили пљачкање и на кириџије, којима су отимали робу, стоку и новац. Онда су словенски сточари, изгледа по угледу на Цинцаре, променили још једанпут занимање и одали се „печалби“.
Али је и ово занимање било несигурно, јер су Арбанаси пресретали кириџијске караване и отимали им робу, стоку и новац. Одувек су Мијаци имали својих печалбара и не памти се да су мијачка села била без њих.
Тако су Мијаци променили занимање: готов новац се лакше сакрије но стадо и не мора се носити уза се. Мијачка ношња, нарочито женска, врло је карактеристична.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Имам увек ту и по две-три стотине динара мојега ручног новца, и све је ту, чак и новац је ту. Разбијена је само ова мала касета, која је иначе закључана и у којој ја држим своја писма.
Мени би моментално требало, рецимо, пет стотина динара. СПАСОЈЕ (вади невољно новац из џепа): Толико највише, не бих вам засад ни могао дати више. (Даје му.
СПАСОЈЕ: Немаш брате, паре, а ту су потребне паре. Ето, да ниси зајео оних 10.000 динара, могао би за тај новац да купиш акције... АНТА: Не морам ја бити акционар. СПАСОЈЕ: Него? АНТА: Онако, неко намештење.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Требало би да живимо сто година да бисмо обишли све то, Бодо, и да имамо и новац поред свега! - раширила је очи и ја сам видео како јој зенице светле у мраку као зенице мачке.
Имаш ли ти нешто? - Повукла ме је за лакат и готово оборила. - Имаш ли или немаш? - Немам. Отац ми не даје новац за куповине, књиге, свеске, нити било шта! - рекао сам и то је било тачно.
Професор Галац би се скоро редовно онесвешћивао када бисмо му, раније Влада, а сада Весна и ја, тражили новац за уџбенике. - Зар ја баш све морам да дам? Зашто се увек све од мене тражи? Људи моји, шта ви мислите да је мој џеп?
Шта мислите? - ишао би по кући и хватао се за главу чим би му неко од нас поменуо новац за свеске. Новац за биоскоп нико и није тражио од њега. То сигурно не би ни добио.
Шта мислите? - ишао би по кући и хватао се за главу чим би му неко од нас поменуо новац за свеске. Новац за биоскоп нико и није тражио од њега. То сигурно не би ни добио.
Оно што је он имао да нам каже о Меланији био је предлог да јој у следећем писму затражим новац. Ако је она, верујући поруци мог претходног писма дошла на скелу, зашто не би оставила и новац на неком скровитом
Ако је она, верујући поруци мог претходног писма дошла на скелу, зашто не би оставила и новац на неком скровитом месту. Маркоти је, недавно, тамо у Босни оболела мати.
Маркоти је, недавно, тамо у Босни оболела мати. После распуста он ће, свакако, ићи да је обиђе и биће му потребан новац за то. Меланија зна да је његова мати болесна и да ће он ићи. - У реду, нека и зна. Али, како ти знаш, Атамане!
- Заборавио сам, али то је луд план, то с новцем, и ја нећу да се мешам у то. Писма, то је у реду, али њен новац!... Боже свети, Атамане, на шта ти ја личим? - погледао сам га а он је само завртео главом и процедио: - На будалу.
Оставили смо педесетицу на огради и продужили према Тиси. - А ја ћу, ипак, рећи тати! - викнуо је шчепавши новац, и потрчао према граду. - У том случају рачунај да ћеш остати без ушију, Сулејмане!
У кутији за новац било је равно 174 динара. То је довољно да Рашида и ја дођемо до Београда. Одатле смо планирали да ауто-стопом кренемо
шапнух себи сетивши се Атаманове примедбе у тренутку када сам одбио да Меланији затражим новац. Сада сам знао да ће јој рећи, да ће јој изручити све о мени, о писмима и Маркоти, о свим тим глупаријама, Боже драги!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Не браним, хоћеш ми узајмити новаца? — Шта збијаш шалу, кад знам зашто хоћеш платно, јер нећеш бадава да ти новац у сандуку лежи. Господар Софра умилно се смеши. — Па хајд’, хоћеш ли у компанију, ил’ сваки за себе?
— И то је у реду, упадне Кречар. — Друго баш ништ’, само још новац, па је све готово. — Дакле хоћемо ли, Кречару? — Свршено је. — Дај руку. — Ево, ја носим десет хиљада!
Умре ли лађар, или му се друго што деси, новац је пропао. Сад кад отац није код куће, сад је живот за Перу. Мати, ни ико, не може га контролисати.
Већ је више држао да се отац неће ни вратити. Почео се увелико картати. „Козаци” сваку ноћ код њега. Истина, новац је давао сваки дан матери, али ко ће га контролисати да се толики новац сваки дан прима.
„Козаци” сваку ноћ код њега. Истина, новац је давао сваки дан матери, али ко ће га контролисати да се толики новац сваки дан прима. Да видимо где су наши путници.
Када после друге године толику живад имам, зар нећу наћи који ће ми новац узајмити, кад види колико имам? — Но ја не би’ се смео у таково што упуштати. Разговору крај.
Тако се Пера с коњма и живадма мучи, пак сав новац у њих утроши, па каткад с њима до такве нужде дође, да у штали коњи од глади и беснилука један другоме месо чупају.
А кад се еве жице покидају, у великој нужди, вреба кад отац није код куће, па отвори силом чекмеџе и однесе новац. Кад то отац чује, псује, прети му. Али шта ће? Ваљда га тек неће на суд дати?
— Красна, здрава девојка, и отац честит; матере нема. — Даје покрај ње педест хиљада. — Шта ми је новац, ја девојку тражим! — Није згорег и новац! — Па је л’ ти се допада? — Мени се допада. Хоћете да је узмем?
— Даје покрај ње педест хиљада. — Шта ми је новац, ја девојку тражим! — Није згорег и новац! — Па је л’ ти се допада? — Мени се допада. Хоћете да је узмем?
Дужан је Нестору Профиту. Даје му, додуше, термине, али опет не може да плати. Профит треба свој новац, па оштрије иште; Пера се разљути, па испсује Профита.
Чамча је са оцем у договору. Вратиће коња Пери. Пошље Пери коња, и да му казати да му врати новац кад узмогне. Али ипак Пера остаје при своме плану; пролеће није далеко, биће за коње и живад хране.
Црњански, Милош - Сеобе 1
је ишао уз војску, до Цариграда и Беча, тргујући житом, стоком, дуваном и све више сребром, он је почео да узајмљује новац свима и свакоме, тако да кроз коју годину, мрмљајући дремљиво, пре но што заспи, никада није успевао да изброји шта му
Мрзео је особито капетане, што су му одводили људе на војну, а још више те људе за којима се често селила и породица. Новац је давао само трговцима и занатлијама, који се беху населили и којима више није било стало до повратка у Турску, куд
У свађи, морао је, пред полазак, да се мири са њим, не добивши свој новац, ни талире своје жене, слушајући при томе, стално, подсмех братовљев што се носи мишљу да се одсели некуд, можда у
За сваког свог војника добио је од Карла Лотариншког по један сребрни флоринт. Тај новац је разделио војницима, уз прикладан говор о Великомученику Цару Лазару.
Прикупљајући лађе око своје куће и својих обора, у блату, он поче извлачити и свој новац из Турске и Влашке, шаљући га на Север.
Трговање његово, новац његов дат на сијасет места, његов понос, чињаше му се, сад, потпуно излишан и без вредности за њега, који се вози
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Детету се носе: сребрни новац, кошуља, капица, чарапице и марамица. Новац (метална пара) ставља се детету на чело, за здравље и срећу.
Детету се носе: сребрни новац, кошуља, капица, чарапице и марамица. Новац (метална пара) ставља се детету на чело, за здравље и срећу.
Све ово завијено је у чист убрус. Женском детету носи се још и кита цвећа (удаје ради).⁴⁰ Дарује се још и метални новац, да би дете било снажно. При уласку у кућу свака повојничарка назове бога и пожели срећу принови.
“ После овога следи напијање здравица, најпре детету, па оцу и мајци, куму и куми, и тако редом.⁷⁵ Сакупљени новац кум даје мајци дететовој и каже: „Од нас оволико, од Бога више!“ Тај новац је својина детета.
⁷⁵ Сакупљени новац кум даје мајци дететовој и каже: „Од нас оволико, од Бога више!“ Тај новац је својина детета. За време даривања, све званице редом дижу дете увис да би добро напредовало и порасло велико.
⁶⁹ Негде при стрижби жене певају посебне, обредне песме.⁷⁰ Кум детету дарује дукат или какав други новац, затим капу и венац (које дете носи следећих недељу дана), а негде и овцу.
Хазардне игре у којима је главни циљ добит јесу „на новац с орасима“, „шарених јаја“ итд. Психолог Иван Ивић традицијске дечје игре, према семиотичком критеријуму, деци у ове
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
барабар с нама, а, што је најважније, пошто је једина имала сигуран посао и сталну плату, често нам је позајмљивала новац, не очекујући да јој га вратимо.
ланцем, јесте ли понели своје таблете без којих више не можете, коме сте оставили кључ од кутије за писма, да ли је новац у новчанику — без њега бисте били изгубљени, а телефони, а адресе?
Сарајева са црним чипкастим шеширима и новчаницама од излизане свиле: из тих малих тајних скровишта оне пажљиво ваде новац и купују зелен и рибље главе — старице из влажних троспратница на чијим балконима чувају три букове цепанице за
Због тог старог Грка и купујем једну корњачу од старице покрај пута. Она узима новац и ишчезава у шибљу, плашећи се да се не предомислим.
Устао је и натоварио своје пруће на плећа, одбио да узме новац који су му нудили, није узео ништа друго до неколико цигара и тада се окренуо професору, рекавши: — Када те задеси
Поново одлази на рођендане, на угљенисани роштиљ; петком на преферанс. Они који добију партију, стављају зарађени новац у заједничку кутију од старе бомбоњере.
— Колико сад кошта четрдесет хиљада? — упита Жан Жик. — Отприлике осамдесет! Пружио му је сав новац који је држао у руци, око сто педесет хиљада. — Је ли сад довољно?
Девојка би га ћутке гледала, док је извикивао: »Средина, пођимо напред!« бројећи вешто новац својим дугим прстима. У оним ретким часовима када се пред крајњим станицама тролејбус нагло изпразни, могли су и да
« Неки од њих, које је памтио по томе што су обично дуго превртали џепове тражећи новац за карту, враћали су се сада кућама као богаташи, са рукама препуним пакета у шушкетавој хартији.
— Онда личну карту . . . Ни личне карте! — Ја ћу платити за њу... — промуца Лука, вадећи новац из кондуктерске торбе. Стакла ревизорових наочара опасно севнуше: — Зар друштвеним новцем? — просикта.
Деветочасовни универзитет за девојчицу од пет година! Маки јој говори да је новац само глупа одштампана хартија и ништа више, да се може јести и ван оног недељног стола притиснутог мучном досадом.
— рече. —Гле, твој последњи чланак! — насмеја се жена, показујући на келнеров новчаник док је слагао новац. Чланак је био пресавијен начетворо и налазио се одмах поред новчаница од пет хиљада.
Матавуљ, Симо - УСКОК
ракије, у антрешељу пиринча, соли, сухе рибе, каве, лимунова, неранџа, сухих смокава, колача, свите, платна, јер сав новац што кнез узе за товно јуне, потроши за купљу, те он сâм понесе више него свих пет браственика!
Одредише да се тај новац купи о Малом госпођину дне. Кад дође први рок, не дâ нико ни аспре! „Не дамо харача!“ рекоше Црногорци.
А кад му дође новац од куће, даће га кнезу да му зида кућу. Рођак му рече да прије подне иде на Његуше, јер владика пише гувернадуру.
И књига! — Разумијеш ли, Јанко! — дода поп, видећи Јанка непомична... — Писали су ти твоји, и послали су ти силан новац! Ено све у Сава Маркова! Јанко скиде капу, пријеђе руком преко чела и једва изговори: — Но, хвала богу!...
— запита Драго. — Велим и желим! — Нека ти је са срећом! — рече он давши новац жени... — На, бабо! Ако те похарају, платићеш главом! — А сад, ако има ко да одмах отиде у град — дода Јанко.
Захвали му на љубазности, па наручи за десет дуката свиле, скерлета, платна, ђаконије и пића. Писмо и новац даде приставу, па отиде на весеље. И двориште и кућа бијаху загушени свијетом, али Милицу угледа од прве.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
После годину дана, испоставило се да такав часопис није потребан нашој средини: новац, нужан за његово одржавање, ускраћен нам је.
– смисла , мисле – каписле , душицу – мушицу , Коста – моста , Словац – ловац , керове – зверове , јелен – зелен , новац – ловац , леска – песка , дружине – ужине , ником – киком , Апате - чапате , кокте – нокте , Грчка – брчка , зна се –
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
који су се држали старих балканских калуђерских навика, сматрали свој положај као извор зараде, примали мито, грабили новац. Митрополити и владике, често деспоти према млађима, без обзира су ударали разне намете на своју паству.
И зато он ствари представља не онакве какве јесу, но онако како њему треба. Он је лаком на новац, нема обзира и љубави за истину, себе назива митрополитом, што никада није био, позива се на повеље које је
Он је злато свог великог песничког талента расковао у ситан новац и раздао га свом народу. Он је за српску књижевност био оно што је, по речима Ернеста Ренана, Виктор Иго био за
Милићевић, Вук - Беспуће
се с ватром и занимањем; с лупом падале карте по зеленој чоји; настајала тренутна тишина; са звеком падао који пут новац на земљу; и од времена на вријеме дизала се свађа. Једно ђачко друштво очито се досађивало.
И кад већ пођоше саонице, он још видје њега гдје стоји пред кућом, држећи новац у пруженој руци, борећи се и бирајући између сиротиње и поноса. Сиротиња је била јача.
Играло се у новац. Инжињер, црвен и задовољан, натеже и искапљује, сваких пет минута, овелику чашу црног вина и опет је сам налијева.
Потапка Гавру Ђаковића неколико пута по рамену, назва га пријатељем, али му не врати добивени новац. Тако се прекиде играње, и Гавре Ђаковић није хтио више никада од тога доба да попусти толиким молбама Панековим да
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Мање се знало о другом, невидљивом дијелу нечијег богатства. Био је то посјед у дукатима, новац у банци и помоћ од рођака из Америке.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Он извади кесу с новцима и пружи ми динар: — На, да си купиш... — Па мећући ми новац у недра пусти руку на њене руке и задржа их. — Не узимај, не узимај! — иза мене чух како ми Нушка престрављено шапуће.
— ноћник, који обилази варош, хвата кријумчаре, бије пијане слуге и симиџије, кад их ухвати где играју „потапушку“ на новац. Тако целу ноћ, а некад сврати и на весела, славе, прошевине. Примају га сви радо.
Чак је и она изишла, руковала се с њим. Мита није могао више. Ту, на свадби, пред свима, напио се. Бацао новац. Кад се у зору кући вратио, жену, Марику, на мртво је име избио, тукао је, тукао...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
156 ЈЕДНА ГОБЕЛА У КАО А ДРУГА ИЗ КАЛА 158 НЕ УЗАЈМЉУЈ ЗЛА, ЈЕР ЋЕ ТИ СЕ ВРАТИТИ 160 НОВАЦ ДУШОГУБАЦ 163 СВЕТИ САВА И ЂАВО 164 ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА 167 НЕМА ВЕЋЕГ ВРАГА НАД ВОЈНИКА 170 ХАМАЛ И
То рече свети Саво па га нестане, а чојек оста премишљајући о правди и о ономе што је видио. НОВАЦ ДУШОГУБАЦ Ишао неки човек путем, па удари кроз једну шуму.
Али шта год ми мислиш дати, дај ми, све ћу примити из твоје руке, само те једно молим, немој ми новаца дати, јер је новац душогубац.
Кад човек дође до онога места где су лежали новци, опази кесу и подигне је. А кад завири у кесу и види онај силни новац, а он кесу опет спусти на пут и рекне: — Новци ми не требају, нек иду бестрага; новац је душогубац.
завири у кесу и види онај силни новац, а он кесу опет спусти на пут и рекне: — Новци ми не требају, нек иду бестрага; новац је душогубац. Па оде својим путем даље.
да купе меса и вина и да донесу овамо у шуму, па ту да се прочасте и провеселе, и онда братски да поделе онај нађени новац. Тако и буде.
заиста је онај сиромашак право рекао да је новац душогубац, јер гле шта новац учини од ова четири човека! СВЕТИ САВА И ЂАВО Пошао свети Сава преко једне планине
заиста је онај сиромашак право рекао да је новац душогубац, јер гле шта новац учини од ова четири човека! СВЕТИ САВА И ЂАВО Пошао свети Сава преко једне планине па срете ђавола.
пазар и на глави носила један каблић млијека, па путем сама се собом разговарала на који би начин најбоље могла стећи новац купујући и препродавајући ствари на којима се може добити.
Кад га жена опази без коња, а она повиче: — Камо, човече, шта уради? Вели (тамо њој матер!). — Ти си му послала новац да купи каве и дувана, а ја сам му послао и коња, да не иде пјешице.
Кашиковић и објавио у Босанској вили за 1887, стр. 106. 33. НОВАЦ ДУШОГУБАЦ: Забележио по причању Мише Попова Скорупова из Ђале (Банат) скупљач Светозар Мл.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
(ВЕЛИКА ЈЕДНА БАШТА.) КУЗМАН (сам држи једну кесу у руци): Новац је као жена. Докле је не добијеш, уздишеш за њом и преврћеш се; а кад се ожениш, Бог зна шта би дао, да се натраг
Како чујем, овај је поаран, таки ме грозница вата, шта је с мојим новцима. А, ово треба да престане. Новац је у кући ватра. Немир, брига, неспавање, јесу сљедства овога.
Ко оће да изгуби спокојство, нека само новаца зежели, пак ће му се намера испунити. Истина, кажу моралисте, да нам је новац зато дат, да и друге помажемо. Но учене људе ваља само слушати што говоре, нигда не гледати што чине.
Шта ћу сада? С тужбом није ништа, јер му не могу доказати. Новац и пољубац никакве белеге не остављају. (Мисли се.) Не, не, тако лако не могу их прегорети. (Виче.) Ој, комшо комшо!
КУЗМАН: Фала, комшо, на твом пријатељству; али, опет, не желим да ми место покажеш. Знаш, новац је ђаво. ДАМЈАН: Иди, молим те, сад ћу ја о теби, или ти о мени сумњати.
ДАМЈАН и ПРЕЂАШЊИ ДАМЈАН: Шта је, комшо? КУЗМАН: Да видиш, нешто сам се предомислио. И мислим да ће боље бити да новац не закопам. ДАМЈАН: Шта? КУЗМАН: Знаш, комшо, башта је одзјапљена, а сандук у соби колико-толико затворен.
ЈАКОВ: Или прави дугове. МАРКО: Дуг правити — јест у нужди друга тражити. Новац је господар, што с целим светом влада. Ко не уме говорити, преврће своју кесу и дукати најумилније гласове дају.
ватром о чему препиру, богатица се задовољно за ћемер вата, у себи говорећи: злато је опет најпретежније на свету. Новац је филозоф, новац је лепота; новац је судија, друг, пријатељ, једном речју, цар над царевима.
Новац је филозоф, новац је лепота; новац је судија, друг, пријатељ, једном речју, цар над царевима. МИЛОШ: Зато се сатире само на сиромае
Новац је филозоф, новац је лепота; новац је судија, друг, пријатељ, једном речју, цар над царевима. МИЛОШ: Зато се сатире само на сиромае праве.
МИЛОШ: Зато се сатире само на сиромае праве. ЈАКОВ: Новац је магнет што почитаније од сваког к себи привлачи. А будући да ми новаца немамо, зато немамо ни почитанија.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
(То, њен муж!) човек је, док лупиш дланом о длан, изван града, у природи! За тај новац „Форд“ је сасвим пристојан аутомобил. Колико ваша кола троше? Тата и ја водимо евиденцију. Аха, ево књижице!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ево на пример, огласног дела: НУДИ СЕ ДИРЕКТОР Полетан, спреман дечак основац, не пије вино, не воли новац, шећерне ствари његов су сектор, зато би радо био директор негде у селу или у граду, а у фабрици за чоколаду.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Зашто не; за конфете. — Како се каже, Ивона? Мала се толико збуни да, отворивши шачицу, умал не испусти новац. — Немојте их мучити. — Хвала, господине, — рекоше девојчице шапатом.
— Немојте их мучити. — Хвала, господине, — рекоше девојчице шапатом. — Сада ћете право кући а новац да покажете мами. — О, па ми носимо уље право кући, — одговори старија увређено. — Пазите, колико већ пада вече...
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Увек разговара о другим стварима. ТЕТКА: Не волим, знаш, да држим туђ новац, а да не предајем рачун. ДАНИЦА: Да те питам нешто, тетка? ТЕТКА: Питај!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
ни бриге ни зебње: осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки. Сад има нешто прече, ближе...
Старала се да више не мисли, док је не превари сан... Изјутра усташе обе рано. Она предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише се, исплакаше се опет, па се расташе.
»Божја правда !«... узвикује он у себи, сагињући се да потпише платни списак. Узевши новац, он се полако упути оним необичним вратима, кроз која ће одмах угледати онога страшног зликовца.
то је новац! узвикну он, бришући се.. Како да ви не примите плату за четири месеца !... — И ја ово не разумем, рече она, спремајућ
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
трг, тржиште, пијаца, вашар; 3. роба која се продаје; 4. новац, зарада од продате робе; 5. пазарни дан пелин = пелен 1.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ШАЛА Још сам ја весео мада се нећеш удати за мене. Та младићи су само сене, не купе новац, већ успомене. Бићеш госпа гојна, удата често мало, а серената недостојна.
Узеше нам част, али светли сласт, небесна, као понос, на нашем лицу! Наша је страст гурнула у пропаст: лажи, законе, новац, и породицу. Од понижења нам је клонула глава, ал нам се, у телу, пролеће спасава!
После, у ноћи, док напољу урличу пси, ми седимо са свећом на столу и мати ми прича како су је мучили снови. Сав новац који је могла да набави слала је мени. Она се хранила голубовима и шљивама и јагодама, које смо имали у башти.
Аргентине, о самосталној хрватској републици, и како и Енглеска жели да све „наследне“ и „подунавске“ државе имају бар новац заједнички. То не значи да сам овде постао сентименталан. Слаб сам да верујем да је ико заслужио сажаљења. Напротив.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
— Па добро, ја га и не дајем теби, него ти поклањам да подигнеш храм Божји. Старац одговори: — Силни царе! Новац је душогубац и ђавоља ствар и ја га немам и никад га се не дотичем, па га не бих примио баш да га мени и понудиш, а за
Али му цар не даде да доврши, већ га љутито прекиде: — А знаш ли ти да сам ја цар па ти могу заповедити да новац узмеш, а ти знаш шта те чека ако не извршиш моју заповест — заврши цар срдито.
— Можеш ми, царе, узети и живот, али ја тај новац не могу примити — рече старац мирно. — Ни за цркву?! — викну цар. — Ни за цркву — благо и тужно одговори старад.
Цар се замисли. Гнев га прође и он размишљаше, али никако не разумеваше зашто се старац толико опире да новац прими. „Кад би новац био ђавоља ствар, зар би се људи толико отимали о њега?
Гнев га прође и он размишљаше, али никако не разумеваше зашто се старац толико опире да новац прими. „Кад би новац био ђавоља ствар, зар би се људи толико отимали о њега?
Онда му старац рече: — Не мучим ја тебе, царе, него ти мучиш мене; јер ја, царе, не смем примити новац у ком је сиротињска крв. Цар задрхта. — Крв?! — промуца он. — Крв и сузе сиротињске, царе! И старац се саже.
Цар задрхта. — Крв?! — промуца он. — Крв и сузе сиротињске, царе! И старац се саже. узе један златан новац па га преломи. Онда цар виде како у новцу заблиста црвена, свежа крв и кану доле на мермер. Цар пребледи.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Погодим се с њим и седнем у чамац. Рибар довесла до обале, прими новац по погодби и, пошто ја изађох на обалу, он одвесла натраг.
министарска у стране земље, то министри решише да покупе за ту цељ све депозите државних каса, где је депонован новац приватних лица, да на тај начин помогну отаџбини која цвили у невољи.
„С поузданошћу можемо потврдити да ће за који дан зајам бити потписан и новац увезен у земљу.” Свет се мало смири, али владини листови јавише да ће за два-три дана доћи у Страдију пуномоћник те
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Па теби Милан није казао да сам ја ову њиву узео под кирију и платио му погодбу унапред. Баш теби је и послао тај новац. — Каква кирија! Нећу да знам за то. Њива је моја и ја ћу је жети, а ти можеш чинити што хоћеш.
И Христа би за новац продао... Оно што се мало пре заустави чича Пери под грлом, сад одједном јурну у главу, од чега му мозак стаде да
код Перића, ти га знаш — Васица, од Нове Године отвара сам радњу, вредан и памет ан, а мудар, па сачувао богме леп новац, еспап је већ сортирао горе. Сам му Месаровић нудио за 500 # вересије но он није хтео ни за десет пара.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Богат је ко новац у шаци стишће. Ко онај што куком набада лишће У парку — чим видиш пару, приби је! И не либи се, ниси из Либије!
И зашто му долазе мисли овакве Баш сад, кад не може да се помакне? Као што грошеве и марјаше Ценимо кад новац у ветар оде, Тако, тек када га зло зајаше, Човек осети вредност слободе.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Знало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро. Сигурно муж њен нешто скривио. Или новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.
у поверењу, причало би се како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која није била обична, свакидашња, за новац женска. Она је била богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.
Грдан је новац морао да дâ док се венчали. И после, као зато што се тако близак род узели, говорило се да је она увек била повезане
Тамо се хранили од чивчија, да би се само могао | што више Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.
Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца. Никада га овај није питао од кога је узео новац, које имање за то заложио и под којим условима.
Он, Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна а све остало било је споредно. Али после ослобођења дошли су судови и парнице.
А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек да јој каже како он још не може доћи. У неком је великом послу.
И заиста, и сама Софка с почетка није знала откуда матери новац за те њене увек нове и скупе хаљине. Али убрзо се Софка досетила.
Метнуће чак и свој катанац на њ. Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку, налазила по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујући
виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући замишљено у испијене шоље кафе и преврћући новац у скуту. Чак и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно провуче њина Магда.
Па онда, пред сам мрак, када почне цела варош да се потреса од цвиљења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније јагње, одмах га до капије, испод шамдуда, окачивши омчу од старог неког и масног ужета,
се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним стварима, намештајем, са њиме да отпутују.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
И да би се моји томе противили, не би могли, а вјеруј ми и неће, само кад им се у новац — тога њихова бога — не креће... Дакле, пријатељу, ето видиш да је до тебе да усрећиш њу, па и мене.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Одјећа не чини човјека човјеком. — Тица по перју, човек по оделу. — Бановац је бановац, ако не има ни новац; а ословац је ословац, ако би им’о свиони покровац. — Раса не чини калуђера, ни мантија владику.
— Ко не чува мало, не може ни доста имати. — Већи је приложак, нег’ главница (чеона). — Онај је новац најбоље потрошен с којим се четири заштеде. — Док не рекнеш крајцара, не мож’ рећи форинта.
— Богат је ко није дужан а млад ко је здрав. — Стари дуг кова наплата. О НОВЦУ — Новац је ловац. — Пара бије гђе ни зрно неће. — Новац (је) душогубац. — Новац је неверан слуга.
— Стари дуг кова наплата. О НОВЦУ — Новац је ловац. — Пара бије гђе ни зрно неће. — Новац (је) душогубац. — Новац је неверан слуга. — Новац је најбољи светац. — Пара је велика намигуша.
— Стари дуг кова наплата. О НОВЦУ — Новац је ловац. — Пара бије гђе ни зрно неће. — Новац (је) душогубац. — Новац је неверан слуга. — Новац је најбољи светац. — Пара је велика намигуша. — Без пара ни у цркву.
О НОВЦУ — Новац је ловац. — Пара бије гђе ни зрно неће. — Новац (је) душогубац. — Новац је неверан слуга. — Новац је најбољи светац. — Пара је велика намигуша. — Без пара ни у цркву. — Празна кеса — готова грозница.
— Гдје новци ту и масни лонци. — Иде пара на пару. — Динар је милиону басамак. — Где злато говори, уста ћуте. — Новац планине пробија. — Пара врти где бургија неће. — Гвоздена врата златна рука разбија. — Новцу се свугде клања.
— Неправедно тециво на треће колено не силази. — Где вуци суде, онде овце не дођу до правде. — Где новац звечи, правда јечи. — Правда страда, ал’ не пропада. — Над силом сила је правда. О СИЛИ — Јачи — кобачи.
— Срећа никада до краја не траје. — Не бој се никог, сем своје зле среће. О ВРЕМЕНУ — Време је најскупљи новац. — Ништа није јаче од времена. — Време се за диреке не веже. — Чему земан томе и вријеме. — Чему време томе и час.
од саћа по оцеђеном меду из њега; восковарина турма — караван ћа — чак ћемер — појас с кесом, у коме се чува новац ћибрет — шибица Ћорава Анђелија — јак, силовит ветар, обично с мећавом ћос-баша — најглавнији ћоса убао, -баа —
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад га опреми, многе му ствари препоручи а највише да чува новац, пак га с благословом отпусти. Идући овај младић по свијету дође у некакав град гдје види да једнога човјека воде на
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
) НАЗА И ЗУЛФА (покупивши разбацан новац, беже лево, без лупе, у чарапама). Пауза. Кроз фијук ветрова чује се крик Зулфин: Аман газ...!, загушен шаком.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
— последњи, крајњи всује — узалуд втори — други втори крат — други пут вход — улазак газета — италијански новац гама — г (грчко слово) гди нибуд — било где гинеја (гвинеја) — енглески новац глубок — дубок год — година,
вход — улазак газета — италијански новац гама — г (грчко слово) гди нибуд — било где гинеја (гвинеја) — енглески новац глубок — дубок год — година, годиште гордељив — горд горест — горчина, жалост, бол гортан — гркљан, грло грације
бол гортан — гркљан, грло грације — богиње љупкости граждански — грађански Греција — Грчка грешљика — ситан новац Григорије Низијанзин (328-389) — црквени писац грунт — земља, имање даже — све до, чак до даскал — учитељ
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња одријеши из једног крајичка од убруса пет крунаша, па их понуди Кењу, коме очи синуше, те ћаше да прихвати новац, али се на вријеме поправи. — Валај, баш ћу гледати да дознам, па да просочим...
А Бобан је брао лијеп новац од фратара за рибу. А кад Букара не требаху ни млинар ни ковач, онда га одиста требаху возари, да вуче сплату, у којој
све потјере и пуцњаве, спасли себе и склонили волове; како су једном дочекали личке кириџије у њекој гори, те им узели новац, иако је Личана било много више и сви оружани...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
3бунила се: до тада никад новац није показивао. Сео је на кревет и позвао је. Кад је без речи села, просуо је дукате на чергу.
Никоме и никад није препричавао Вукашинова писма. После, кад су почела да стижу краћа и све краћа... Само је новац тражио. Да он То не одлази од мене? Устаде и раскорача се од прозора до кревета.
Кад се то уселио страх у његову кућу? замисли се. Тражећи му новац, Вукашин га писмом обавестио да се вратио у Београд. Тада је заболело, јер му је два пута писао да одмах дође кући.
Вукашин четкао зелено, хтео је да гађа старца у огледалу, не, сетио се, видеће по разбијеном да сам луг, па ми више ни новац неће тражити. Само је четку бацио кроз прозор и изашао на калдрму што се шаренела на сунцу.
Требало је да разбије оно огледало, јер сада је сигуран да би му син тражио новац; јер с њим се ништа друго није догодило сем што је постао судија београдског суда, и То његовим, Аћимовим, заузимањем.
чешће и што више новца шале, а много пута, док се у Београду школовао, послала би му свој, за њега штеђен, домаћичин новац. И његове женидбе се бојала: била је убеђена да ће га нека варошанка отуђити.
Да ли ће му, кад заувек напусти ову очеву собу у Прерову, кућа коју ће да купи за новац отет брату донети више радости и среће?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Нађе дечак две одбачене четке и убрзо се прочу као најбољи чистач обуће у граду, али новац се у њега није задржавао. Све зарађено делио је невољницима и просјацима, а затим одлазио на реку.
С куповином је било још мучније: уместо шећера куповао је праћке и стакленце, а затим се правдао: — Украли су ми новац. Нисам могао ништа да купим. — Који је ђаво ушао у њега? — питали су се родитељи, а око дечака је расла празнина.
Али узалуд су трговци тражили да резбари клешу по већ утврђеном обрасцу. Узалуд су нудили новац. Резбари су се с поносом надметали ко ће пронаћи ређи облик и шару, а у лепе јесење дане, кад су трговци обилазили
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У једном од тих разговора Добрача је, готово немарно, рекао Карађорђу како је припремио новац да се у Београду подигне каква добра школа, по угледу на оне по Пешти и Бечу.
Бећ данима суочен са глађу, имућнији свет се, већином, нашао у прилици да схвати да новац сад губи и од вредности и од смисла: глад је све поставила наглавце и безнађе се хватало по људским душама као мемла.
Од тог времена почињу доброчинства Мише Анастасијевића. Улагао је новац, давао зајмове, опраштао дугове, помагао све што је вредело помоћи.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
- Пучанин, син шваље, Поста племић умом, а кнезом за новац. Летописи кажу: - Беше мудрост сама... Сто годишта живље за музе и паре...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Па и није. Када се вредно ради, зараде се лепе паре, а при том имамо чист рачун. У осталом, не радимо за новац, већ уживамо у томе што својим радом служимо науци“. „А где и на који начин продаје ваш посредник ваше књиге?
Они знају све! Цело племе Аврамово ставио сам у покрет да снабдева толеданску Библиотеку књигама. Ја сам јој давао новац на зајам, избројао га у сувом злату и чекао годинама да ми се тај дуг отплати.
Разрогачи очи, зину, застаде који тренутак, па појури, не размишљајући више, уђе у радионицу и купи ту призму за новац што га је добио за своју робу на пијаци. Онда потражи своја кола и коње и одвезе се кући. „Шта си нам донео из вароши?
Ово друго је лаж. Но када у лажи има половина истине, она важи као готов новац. То знају сви лажови, какав сам ево и ја из нужде постао.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Мислио сам посигурно да му је новац потребан, јер је таква оскудица онда представљала општу невољу, бар оних на фронту, набавим га и кренем се тамо чим
Он ме погледа благо-прекорно па ми хитро задржа руку којом сам се машио да тражим новац. — Баш си смешан, побратиме. Остави то, не треба ми. Ти ми требаш. — Па шта је, брате, говори. Гле како си потавнео!
А кад га, потом, упитах о снајки, он брзо одговори: — Она је, каже, добро... нередовно добија новац, оскудева, пише са пуно прекора. А ја, шта могу? Шаљем, откидам од уста... Па још брже и нервозно: — Шта ћеш?
омалени и пргави Грк, који је целе ноћи кувао чајеве, кашљао у њих и љутио се јер није ценио од играча примани српски новац. Официр један, блед и нервозан, који је у рукама држао Рат и мир, и седео одвојено од осталих, тражио је некога очима.
и наполеоне, и нове новцате новчанице, хладнокрвно, цинички, као да играмо с туђим парама, и као да је оно слама а не новац, по групама, сатима скрштених ногу, на меким свиленим шиљтетима једне велике и видне, пуне високих прозора собе која
Тога вечера и даље, сви су мислили, сви су чак били убеђени, да сам ја жалио изгубљени новац и то није било нимало симпатично, али ја сам ћутао.
Ја подигох ствари поиспадале из куфера и растурене по прашини, па, пошто бацих новац кочијашу који оста да подиже кола псујући нас обојицу, олучих пешице у своме правцу.
Три петодинарке! Тако ретки гости оног студентског џепчића, где стоји новац одређен за џепарац. Ох како сам их дуго миловао и мазио.
још мање да се кадгод, и за више, и већу суму, а камоли за динар и по (што и пре рата није представљало Бог зна какав новац) као калуђер, што такође никад у животу није био, пузао уз телеграфске и друге сличне бандере — љутио се неисказано
, стални гост „Буренцетов“, несвршени ђак геометарске школе, велика ћуталица и циција, чувајући сваку пару и држећи новац увезан у чвору једнога од четири ћошка своје, као нека шамија, велике и шарене мараме.
Тако оду они у Београд, па отуд, још сутрадан, и посланству и оном полицајцу пошљу онако позајмљени новац. 7 Глава, од које читаоци, пошто им је објашњен наслов, могу мирније наставити да прате ову причу Кад се Илија
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
за дистрибуцију и употребу Атханатика (већ одраније познат као пропалица и кокаиноман) продао једну ампулицу за новац. Из чега се логично закључило да је посједовао бар двије ампулице.
Јер је у та драматска времена срушена стара предрасуда под којом су стољећима живјели људи, да на листи људских добара новац заузима прво мјесто. Сад је јасно пукло: не, на првом мјесту стоји живот, а тек на другом новац!...
Сад је јасно пукло: не, на првом мјесту стоји живот, а тек на другом новац!... У исто вријеме, очеви бројне фамилије, узорни службеници осмог чиновног разреда, који су неријетко и недјељом
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Брже паре дај, немамо кад да разговарамо с тобом! — викну Радован и опет подиже нож. — Ви знате да је сав мој новац по народу; код себе не држим ништа. Данас немам више од сто гроша код себе.
Више није ни могао трчати. XИВ Ђурица нађе доста новаца, али му тај новац не однесе бриге и незгоде, које га не остављаху ни једнога часа.
Растадоше се као најбољи пријатељи. Ђурица је имао пуне руке посла. Требало је разделити новац јатацима, оставити што и мајци, па онда узети Станку и, пошто нареди рачуне са Вујом, кренути се на пут.
А имаш ли ти новаца да живимо лепо ?... Ја нисам научила да радим. — Лако је за новац. Него би ли ти пристала да те на пролеће одведем у моју варош, да живиш, море, кâ бубрег у лоју?
Новица обори главу, као да му то не би право. Ђурица се досети. »Зна да ћу ноћас да раздам новац... Али куд смем ићи к њему с оволиким парама! ... Убио би ме без речи. Боље да му дам сад«.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
пазар и на глави носила један каблић млијека, па путем сама се собом разговарала на који би начин најбоље могла стећи новац купујући и препродавајући ствари на којима се може добити.
друге ар, арови — коњушница арата — весеље, игра аргатлук — рад под надницу арна — добра арслан — лав аспра — новац ситне вредности аферим — право, врло добро ачкати — ухватити, уловити аџамија — неискусан, невешт ашлама (аршлама)
право, врло добро ачкати — ухватити, уловити аџамија — неискусан, невешт ашлама (аршлама) — трешња раница ашлук — новац за трошак ашчибаша — главни кувар, надзорник кухиње ашчија — кувар ашчиница — кухиња баврљати — ићи којекуда
зацело доиста, богме, баш бендати —обзирати се берићет версум — хвала ти бетерније — лошије, горе бешлук — турски новац од 5 гроша (1 динар) бигаир хак — на правди бога биља — чворновато дрво бирт — механџија бискати — требити од
бога валија — старешина вилајета ван — (значи и) већ већ — (значи и) више вешти — мршава створења вижлин — турски новац од 60 пара вижље — пас препеличар виљевски — слоновски Влах — човек православне вере, сељак гигов — велики петао
пезевен (пезевенк) — подводник пејгамбер — пророк пеке — добро је пељда — чудовиште, наказа, напаст перпер — мали новац пешкеш — поклон пештера — пећина пијевнути — издахнути пињата — земљан суд који се ставља на ватру као котао
сувотовати — живети о сувом хлебу сузовит — влажан (као да сузи) такум — коњска опрема талијер — крупан сребрн новац татарин — гласник тевтиш — иследник тесте — туце тефсија — тепсија, плитка и округла посуда од бакра тефтедар —
— глоба, казна џибра — исцеђен остатак грожђа џилит — кратко копље џиџа — метални котурић, играчка, најситнији новац шаит — сведок шарапод — трем шеих — старац, поглавица шенлук — весеље, светковина; осветљење шехер — варом
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Сећам се, једно поподне, кад сам изгубио сав новац и страсно жудео за игром, она је дошла к мени са свежњем новчаница и рекла ми: ”Иди и забављај се!
И мој последњи неуспешни покушај да сакупим новац за рад на конструисању, био је још једно разочарење, а када ме је господин Бечелор (Батцхеллор) притиснуо да идем у
Тог тренутка сам открио да су ми нестале карте и новац. Шта сада да радим, постављало се питање. Херкулес је имао много времена за размишљање али ја сам морао да одлучим док
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Млади досељеник, као што сам тада био ја и не почиње ништа док не потроши сав новац који је понео собом. Ја сам донео пет центи и одмах сам их потрошио на један комад пите од шљива, што је у ствари била
Све што сам имао на себи било је једно лако одело. Остало што сам некада имао претворио сам у новац да бих купио карту за брод. Није ми преостало ништа новаца да бих могао купити струњачу и ћебе за мој лежај на броду.
Резултати испита су сматрани личном ствари сваког студента, а не и стварима које се тичу и осталих у истој класи. Новац који сам добио као награду био је практично сав новац на који сам могао рачунати за следећу годину студија.
Новац који сам добио као награду био је практично сав новац на који сам могао рачунати за следећу годину студија. Овај новац, међутим, према мом рачуну није био довољан за читаву
Овај новац, међутим, према мом рачуну није био довољан за читаву годину студија и ја сам тражио посао за време летњих месеци.
међу племенитим и несебичним немачким учитељима, предлажем да се, после плаћања стварних трошкова мојих предавања, сав новац који сте ми великодушно дали, употреби за школовање младих америчких истраживача у Немачкој.
да се сав новац који сте ми великодушно платили за ова моја предавања употреби за школовање младих америчких филозофа у Немачкој.
Ово ми је значило више него сав новац овога света. У Европи, специјално у Енглеској, овај проналазак дошао је као изненађење.
Према томе, тај новац мора бити у џепу америчког народа. Мој проналазак је, значи, омогућио да се пруже телефонске услуге по нижим ценама,
Ћипико, Иво - Приповетке
—Хвала богу! Што је, да је! —На, узми; то је твоје! — и пружи јој нешто новаца. Цвета прихвати новац и стаде га пребројавати. Није веровала својим очима. Пребаци га преко руку неколико пута. —Мало је, господару!
—Двије цедуље за ме и за овога, — и покаже на сина. —Куда ћеш? —У О... —Дај новац! — и пружи руку. —Колико? —Двије круне и двадесет! Дај, брзо! Жена се скањива.
—Још двадесет хелера. Дај! Ала! —Немам више! —Онда што занрветаш, бештијо! — и утисне јој силом новац у руку. Други нахрупише да потпуно плате. Истиснуше је. Звижну по други пут. Загорци се намирише. Укрцају се.
се договорише: дигоше од своје владе путне листове и упуте се у Боку да, као и други, штедњом и својим животима теку новац, да прехране себе и своје.
Гледајући у море, сјети се онога дана кад је задихан пошао к њој носећи у руци једну форинту; показује јој новац и вели: —Нашао сам га у мору. —А како си га докучио? —Плитко; засукао сам гаће и загазио, па ето!
Дође на ред и старица. Разријеши узао на једном крају од мараме, извади новац и плати потпуно, а чудо ми што се не тужи.
Разријеши узао на једном крају од мараме, извади новац и плати потпуно, а чудо ми што се не тужи. Капетан погледа у новац, па на кошарицу, и вели јој: — Још двадесет пара за робу. Старица ћутећи плати и то.
Хтеде да јој нешто утешна каже, али никако да нађе речи, па у заносу приђе к њој и утисне јој у руку сав новац, сву своју приштеду. Цурицу обли лака румен стида и, захваљујући, осмехну се на њ.
морали су повише колена у води стајати цео божји дан, а кад их након петнаест дана исплатише, погледавши у пребројани новац, очи им се у чуду сукобише: пара беше мање но се надаху. И радом наставише.
Пошто Илија и Лазо добише новац, изиђоше на улицу. —Ни паре више! — рече Илија прибирајући новац при светлости лампе.
Пошто Илија и Лазо добише новац, изиђоше на улицу. —Ни паре више! — рече Илија прибирајући новац при светлости лампе. —Нијесам се ничему ни надао, одговори Лазо.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
САВКА: Па то, да ће ући у комисију? ЖИВКА: Ти сумњаш да ћемо ти вратити? САВКА: Није то, него знаш, не волим у тај новац да дирам, па, велим, ако не уђе у комисију... ЖИВКА: Па не мора да буде баш комисија, може он и друкче.
(Броји.) Један, два, три, четири, пет, шест, седам...Глас (броји у себи) кућа... брзо... новац с вечери. (Говори.) Знам, то ће тетка Савка да ми донесе...Цела истина... кревет!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Обнова суђења његовом сину најпре. Подмићивање, мољење Турака, заузимање свих око утицајних људи. Поменусмо новац. Старац као громовник плану: — Нећу ја одавде паре!... Овде треба сви да донесемо, а не да узимамо...
Станиша Богићевић и Тодор Миленковић из Пећке Нахије, који кесама по околини дају новац на камату, кад дођу у Приштину, потраже по, макар, и белу меџедију, да плате тобоже конак у хану.
Пећанин и Колашинац помислио да је заиста каурин и просјак, зубима држи комад српске земље да га сачува Србији, и — на новац гледа као кнез Михајло!...
МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ авдес — очишћење, верско умивање муслимана, непо– средно пред молитву алтан, алтин — златан новац, дукат антрешељ, антрашељ – ме– сто између два дела товара поврх самара арно, харно — добро (говори се у Призрену и
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Удовица сиротица Један новчић спушта ти’о, А можда је (ко би знао) Последњи јој новац био; Радо ј’ дала мален део... А Христос је то видео.
година. кавити, откавити, издржати, подносити. каматник (тур.), човек који узима велики интерес на новац, зеленаш. кàмивао, највиши врх на стрмој планини. Клиона, муза заштитница историје. кораб, лађа.
Краков, Станислав - КРИЛА
је писао релације, примао заповести, беспрекидно пушио, пио и шапутао тужно маломе ађутанту: — Погинућу, погинућу... новац је у сандуку, зна посилни... а моју децу, ако их и ти икад видиш...
Можда је и онај сретни погинуо. Жене и новац, кажу, доносе несрећу у рату. Сунце је било за све прљаво тог дана. Није било довољно светлости.
Душко је био задовољан, само је новац нестајао. Храмао је још на рањену ногу. Ипак је морао отпутовати. Пред командом места задржао га је жандарм, и питао
Петровић, Растко - АФРИКА
Шеф села је и дошао да вас заговара, како би шалупа имала времена да прође, и они сад сви за једно деле новац којим сте платили ону другу шалупу!“ Грди ме што сам за три поклоњена јајета дао десет франака.
То је мрла велика као већи новац, нешто мало блеђа од осталог тела; жуто–сивкаста, место боје махагонија, као што је кожа младићева.
Кори их нарочито радује. То су они бели пужићи за које су нам причали, кад смо били мали, да служе за новац међ црнцима.
Свуда још црнац више воли кори, који је стваран и који је у традицији, но француски новац, који је чиста апстракција за њега. Чим се напусте стазе којима пролазе белци, кори је једини новац који нешто значи.
Чим се напусте стазе којима пролазе белци, кори је једини новац који нешто значи. У Ђавали ми смо набавили за дали пут читаву ђакуљицу кориа.
Црнци су продужавали да сваки сат одричу да иду даље, и мој им је пријатељ претио; грдио их, раздавао им новац од шкољкица; молио их и шамарао. Они су полазили џандрљиви, а одмах потом смејали се и певали.
Црни данас купује обућу а сутра је већ уморан што мора да мисли на њу, и поклања је. Новац који заради или прокоцка или остави, при проласку кроз своје село, породици и пријатељима.
преведе на острвце поред кога пролази, тражи двеста франака и неће да чује за двадесет иако је за њега то иначе велики новац. Све то једино из распуштености.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Извадио сам новчаник и понудио Груји неколико десетица франака. Он је одбијао, али ја му ставих новац у џеп. — Нека ти се нађе.
Не дозвољавам да у мојој кући купујеш вино ти. Даћу му паре... Устао је и Бора. — Љутиш ме. Остави новац!... Џамићу, пођи са мном — и Радослав изиђе. Бора нагази испод стола Косту.
— А шта ви мислите... ми живимо од ваздуха? — и она климну главом. — Опростите! — Извукао сам новчаник. Она прими новац.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
доцне ће бити, Нећу, ћерко, зета очима видити.“ А ко ће ме, мајко, јадну запросити? Знаш, мамо, да немам ни пребијен новац, Зато мене неће сиромах трговац; А богати броје куће и дућане, И колико има земље за орање.
насловом Напитница, без ознаке аутора и у следећем скраћеном облику: Пиво је скупо, Вино је још скупље, За ракију новац немам, Воде не могу. Кола су скупа, Каруце су још скупље, А за хинтов много ишту, Рјешке не могу.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
нарав, расположење вилџан (филџан) — шољица за кафу без дршке волованица — крдо валова воринта (форинта) — сребрни новац вузласт — који је као вузле, жутокљун вузле — дериште, недорасла особа, жутокљунац вукарни — сиромашни вурсат
написано на нечем“ јармац — мали јарам; јарам — „дрвена направа у коју се прежу волови кад што вуку“ јаспра — ситан новац; новац јопе — опет кабаст ― крупан камилавка ― капа православних калуђера и свештеника касаба ― варошица, паланка
на нечем“ јармац — мали јарам; јарам — „дрвена направа у коју се прежу волови кад што вуку“ јаспра — ситан новац; новац јопе — опет кабаст ― крупан камилавка ― капа православних калуђера и свештеника касаба ― варошица, паланка катил
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
у мушко одело прешла границу, отишла у своје родно место тамо око Пећи и Вучитрна и сва имања распрода, донесе новац и плати. Остатак новаца закопала у подруму. И тако све спасла. И од тада све она узела у своје руке.
Син, отац Младенов, који је био већ дорастао, наплаћивао, продавао. Увече он баби доносио новац, давао јој рачуна. Истина, све то изван њих самих, изван куће, у маали, чаршији и међу светом се није знало, није
Све кључеве од подрума и од оног њеног сопчета, од сандука, ковчега у којима су стајале нове, стајаће хаљине, новац и друге драгоцености. И за све морали њу да питају, од ње да ишту. Али и она се о свима њима по кући бринула.
И то горе, на тезги, до чекмеџета где се остављао новац. Не мешала се ни у шта. Остављала Младена да он ради, пазари, тргује.
зато долазе, обилазе га, не што се боје за њега да он не би нешто учинио што не треба, још мање да сумњају да би он новац или еспап дигао, узео, и, као што други синови раде, кришом трошио на слаткише, шећерлеме, — већ морају да долазе, да
не би устручавали, не долазили да тргују, бојећи се да се Младен, као свако дете, кадгод не превари, потроши, изгуби новац од пазара, па после у томе и они не осете се као криви, што су тргујући, дајући му новац, тиме дали и пружили прилику
не превари, потроши, изгуби новац од пазара, па после у томе и они не осете се као криви, што су тргујући, дајући му новац, тиме дали и пружили прилику да он згреши. И да то не би било, зато је она долазила, седела.
И то истакнуто, до чекмеџета, у врху, да би је сви видели, уверили се да је она ту, да она надгледа, узима новац, а не он, Младен, дете, и да зато немају бриге да ће доцније, ако што буде, они бити одговорни, осећати се криви.
еспап у магази, коже, со, даске, у кући, у подруму она бурад, каце масла, сира, вуне, у сандуцима стајаће хаљине, новац.
А осећа како је болан. Иде разбацано, млитаво. Све што је требало да се учини, коме новац дâ под зајам, чија кућа, виноград, њива купи, то је све вршено преко бабе.
се да то ко други не дозна, брзо отишао и тобож — тако је казао бегу — по чаршији да позајми, вратио се, дао бегу новац, све, све га исплатио, али, док није добио и тапију, није хтео да говори, све се бојао да се не поквари.
Одазвала га на страну и вадећи из пазуха завежљај, који је мирисао на земљу, на воштано платно, предала му сав тај новац о коме се причало да она у тајности држи, чува.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Мијатовића, стара Српкиња, која живи у највећој беди и пере туђе рубље да би зарадила за хлеб, неће ни за какав новац да дâ своју саксију са б., али кад је сазнала да је б.
У Мостару полаженик, пошто прочара ватру, оставља на огњишту л. у који је задевен златан или сребрн новац (ТРЂ, ННЖ, 3, 28). Л. је лек од срдобоље (ЖСС, 312), жутице (иб.
Семе се најпре окади, па се метне у торбу, и за њу завеже парче олова (»да п. буде тешка као олово«) и по који новац (»да п. има добру цену«); уз то долази и жртвени ручак (Караџић, 1, 1899, 206; 3, 1901, 116). Кад се п.
иако то народ редовно схвата као аналогну магију — разне ствари: струк здравца и корен од коприве (СЕЗ, 19, 361); новац или олово (СЕЗ, 7, 163); чешаља од кучине, сребрн прстен или новац (иб.
струк здравца и корен од коприве (СЕЗ, 19, 361); новац или олово (СЕЗ, 7, 163); чешаља од кучине, сребрн прстен или новац (иб.
прстен, везан црвеним вуненим концем (СЕЗ, 40, 332); црвена свила, конац са девојачке или старосватске погачице, новац, олово (СЕЗ, 32, 9); чист пешкир (СЕЗ, 14, 262).
, а највише на Божић ујутру. У њу се ставља новац (за срећу у кући), слама (за овце), босиљак и трава (за здравље), пасуљ (за свиње), мало винове лозе (за виноград),
Ћипико, Иво - Пауци
Са трошковима дошло ти је на тристо круна и осамдесет пара, а интерес ти је на новац, по обичају, плету на талијер. Васо крену главом на два варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „задужницу”.
Има неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне. У газда—Јова причају, људи да је прескупа и за готов новац, а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само у књигу билежи, па почеше од тога неки да стрепе као од живе
—Оставимо разговора, — вели газда, већ да ти платим! — И посегне за новцима са стола — Видиш, ово и није заправо мој новац. Хтјео сам га таман послати... Ево, на!
али не мари .... — И изброји му на руку за тридесет кварата кукуруза сто и двадесет круна. Војкан гледа часом на новац у руци, као чуди се, и оклијева спремити га; па, пошавши, једнако о нечем премишља.
То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени новац троши на његово вино.
Па их поведе кроз чаршију, тобоже у шетњу. —Ево, — љутито вели, — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут, — и устави се, таман као да га просипам по овоме путу, по којему идемо...
О нечем преко залогаја премишљајући, залажу се полагано. Петар је јутрос све уредио. Узео новац код господара. —Треба да виде новац, — рекао је газди, биће лакши посао!
Петар је јутрос све уредио. Узео новац код господара. —Треба да виде новац, — рекао је газди, биће лакши посао! Понио је са собом од куће двије обилате суве крмеће печенице: дароваће једну
— Има новаца, дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из њедара, просу новац по столу и, прије но што су старци и сестра могли га сагледати, покупи га брже—боље, тури у кесу и, држећи је у руци,
Биљежник љути се што партију мораде прекинути: још му се карте по глави врзају. У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели старцу и женама. — Ухвати за перо! — вели прво дједу па баби.
Дјед, баба и сестра пођоше. Сестра и на улици још држи новац у руци. Ишли су чаршијом донекле заједно, па старци у свијету изгубише Петрову сестру с очију и не поздравивши се с
Свугдје веле: по закону. А закон нас, ево, гули добога ! ... И ето, не можеш закону побјећи. — И, бројећи новац, вели биљежнику: — Чудо је ово, да је и по вражјем закону!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ти уображени коленовићи. Показаћу им да ја умем и господин да будем. Не гледај на сребро и злато, Јелена, не штеди новац. Имаш украс краљевог двора да будеш. Морају запитати која је оно госпођа што блиста у злату.
тога скинуо са неке властелинске породице, одоре свештеника, црквене предмете, књиге, нарочито књиге, драгуље и златан новац, златом опточено оружје. Речју — све.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Умало се не преварих и пођох. (Себи): Беше леп, али се пропи. БЕКЧЕ (пружа руку Стани за новац): Стано, за дуван! СТАНА Попићеш. БЕКЧЕ За дуван, жива ми ти! СТАНА (баца му новац): На, цркао да Бог да!
БЕКЧЕ (пружа руку Стани за новац): Стано, за дуван! СТАНА Попићеш. БЕКЧЕ За дуван, жива ми ти! СТАНА (баца му новац): На, цркао да Бог да! БЕКЧЕ (одлази). СТАНА (пушећи намешта по соби). Утрче слушкиње.
И Наза са својом дружином да дође, а бегови тако исто. Кажите да ја зовем. (Баци им новац на под.) На, ево бакшиш! КАФЕЏИЈА Брго, све по три кораци у едан да фаћате, па кад мислем да сте там, а ви да се
НАЗА Јок, за вас не, сал за Сароша! БЕГОВИ Аман, бре! НАЗА (скупља бакшиш, прилази крадом кафеџији и даје му новац, тихо говорећи): Ово плаћам за Сароша. РЕШИД БЕГ (Сарошу): Ефендум, бре! ЏАФЕР БЕГ (грлећи Сароша): Кардаш, бре!
ЏАФЕР БЕГ Док се живи, Решид-беже. РЕШИД БЕГ Ох, много је убав живот! Много је сладак! (Чочецима баца новац.) Де, бре, де! (Кафеџији): Дај нам ракије! Нек је све весело, пијмо. Весело, весело!
И паре у њено име, у њен и мој севдах ће да иду. Од севдаха су оне дошле, у севдах нек иду! На, ево ти! НАЗА (узима новац и односи га кришом кафеџији, шапћући): И ово плаћам за Сароша! Много ми је болан побратим. Али, хм, сад ћу ја. (Оде.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Утварасто су и живели. Све више чудачки, штедљиво, мало запуштено. Новац од кирије су скоро сав носили у штедионицу. С времена на време су слали понешто Ристи, понешто Секи.
Писмо је било крик очајања: „Продаћу кућу, даћу вам сав новац, дођи и преведи ме да тамо умрем.” Сва је варошица знала за то писмо и многима је било језиво.
Адресе деце своје само је отприлике могао дати. Кућа да се прода, новац подели унуцима. Адвокат запита колико је унука, а стари одговори да не зна. „Будим је далеко, Румунија далеко.
Лазарићи су били богати. Крили су новац углавном по кући, како се радило у доба малих локалних штедионица. Говорило се да су Лазарићи и чудни.
Заиста је крађа и препада у оно доба било почесто. Војводина је богата, сви воле новац и узимају га како могу. Тачно је било, код Лазарићевих, да се у обе половине куће из по једне собе могло мердевинама
Он је, додуше, новац давао увек за благородне циљеве, али је и благородност осећао, по речима господина Јоксима, некако као округао или
Узела је у администрацију све велико и разноврсно имање свога мужа, земље, људе, жене, децу, стоку, новац, купце и продавце, посреднике, адвокате.
Други дочепа Нолу за обе руке. Трећи је с подигнутом секиром тражио од домаћина сав новац и накит. Гос-Тоша се занео, па дошао к себи, па опет посрнуо и сео. Госпа Нола се прва сабрала.
Госпа Нола се прва сабрала. и сабрано рекла: — Не дирајте човека, кључеви су у мене, даћу сав новац из касе и из ормана, накита немамо јер га нико од нас не носи.
И пошла је вучена за руке, према соби где је држан новац. Док је откључавала и вадила новац, из друге собе се опет зачу крик девојчице, ужасан, онда збрка шумова од покрета
И пошла је вучена за руке, према соби где је држан новац. Док је откључавала и вадила новац, из друге собе се опет зачу крик девојчице, ужасан, онда збрка шумова од покрета безгласних људи, и напослетку све
Држећи је једнако за надлактице, разбојник је госпа Ноли мирно заповедао где да му у џепове ставља новац у хартији и у металу. Журио је, и није све однео.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
пример, који желе да им син трговац буде, непрестано му с крајцарама око ушију звецкају, представљајући како је тешко новац добити; добро га с речма про цент, пер меѕо обучавају, узајмљују од њега неколико крајцара и после кратког времена то
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
зна не би ли ја сад већ био стрељан као грчки министар или не би ли, као лажни румунски кнез, трошио у светским бањама новац маторих француских удовица, или не би ли се, субвениран од разних држава, крвавио по планинама као шеф албанских
На погачи, која је пред мене била стављена, била је једна књига, новац, перо и кључ, као атрибути: науке, богатства, књижевности и домаћинства.
Једини који је сретно прошао био је мој средњи брат (онај што ми је у своје време узео новац са поступаонице), који је са једним тањиром колача уједанпут нестао и дуго затим нити су могли да пронађу њега нити
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Неки продају брашно мештанима. Муслимани нуде новац војницима за оружје. — Шта ће са нама бити? — запита нас једна жена плачевним гласом.
Онда су се издвојили у страну и нешто погледали. Најзад смо разумели да они наш папирни новац неће да приме. Вратили смо се у бивак и благајник пука даде нам две хиљаде сребрних динара.
Нових и сјајних, још неупотребљаваних. Стависмо новац у ћебе, један војник дохвати крајеве и као врећу пребаци преко рамена.
После сваке одбројане стотине узимали су новац, а број стотина обележавали штаповима, које су ређали на земљи један поред другога. И тако осамнаест пута.
Сви се смеју, па и Енглези. Објасни нам један, како Енглез тражи од оног одрпаног пешака пушку. И новац му чак даје. А овај му оно одговара. Јер пре би пешак и одело скинуо са себе, него што би пушку дао.
Али пошто Танасије не даје ништа написмено, то сматра да није дужан Енглезу чак ни новац да преда. Јер Енглез је робу украо...
Овај... други пут немој тако да радиш — саветује га благо. — Зашто као несрећник неки идеш без пара? Питај... Даћу ти новац, па да кренеш као човек. Хајд’ сад, иди!... ХИЛИ Солун је прилично далеко, те нам је већ досадно у биваку.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
на камен, милост Његову позвао; Писао пријатељу ипак да сам душу ђаволу продао; Поручивао посмртне листе, последњи новац ту дао: И никог није било да дође да ме утеши; А мој лик би сам се грчио, кад бих наредио му да се смеши.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Узалуд се опирао. Новац богаташа и поквареност слугу били су јачи од опирања: богаташ доби столицу налик на цвет. Око столице се сјати гомила
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Ватрено): А није тако, Васка! Откуда бати толики новац, кад отац кесу увек собом носи? Лажу они, лажу! Него знају како је отац прек, па једва дочекали да бату код њега оцрне.
КОШТАНА (предусреће Митку певајући): Катинку грло болело, Катинке, лепа девојке. МИТКА (бацајући новац Коштани у њено дахире): На! (За себе.) Ах, мој брат никад срећу да не види што ме ожени, зароби...
(Гордо): Јер не сме да се каже, да је неко са Хаџи-Томиног имања отишао гладан и жедан. МАРКО (дајући Салчету новац): Од хаџије. САЛЧЕ, ГРКЉАН и ОСТАЛИ (ослобођавају се, разузурују се и почињу да свирају.
АРСА Да те убијем. Хоћу. Убићу те! Убићу, као што још онда отац хтеде да те убије, кад ти сав новац што ти дадосмо за трговину, а ти све, све — не чека ни три дана — већ све попи и пролока с Циганкама и по механама.
— не удате. Свадба, новац, све ћу ја да дам. (Разјарено): Нећу више за њу да чујем! Одмах! САЛЧЕ (ђипи пренеражена, пада пред Арсу): Не то,
Приближују се кола, сватови. МИТКА (вади новац и даје јој, ређа по челу, лицу): Да те дарујем, да ти дам... Да ти дам беле паре за црни дни. А црни дни ти дођоше!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Он је ковао и свој новац, у почетку са ликом цара и краља, и доцније само са ликом краља. У његовим областима одржала се у знатној мери
Они су на силу одговарали силом. Турци су пљачкали, узимали од наших људи храну, одело, новац, стоку, отимали жене и децу и продавали их као робље; хајдуци су у заседама на друмовима сачекивали турске путнике и
дар који ће Милићу задати највећи јад. Посуше је грошим’ и дукатим’ итд. — по старом обичају да се мртвацу даје новац (да купи место на ономе свету) н да му се уопште „дели за душу“. Мојој старој на муштулук мајци, тј.
доноси својој сестри „књигу“ која је потпуно ослобађа веза са Хасанагом, дајући јој право да се преуда и да узме новац који јој по турском праву припада на основу мужевљеве обавезе“. 81 Ова песма односи се на један истинит догађај.
кесеџија — друмски разбојник (у Турака хајдук на коњу) кириџија — онај који на коњима или на колима преноси робу за новац кита и сватови — кићени сватови кићени дарови — извезени дарови од платна или свиле кићени сватови — окићени,
— турска тврђава у Лики, чувена са честих борби између ускока и Турака у XВИИ веку ризница — одаја у којој се чува новац, одело, оружје рисовина — крзно од риса Ритопек — село на Дунаву, у околини Београда ричи — речи ришњански — из
турски јунак, (по предању) погинуо под Бањалуком у буни против Вуча-паше Талија — Италија талир — крупан сребрни новац танчица (кула) — танана таобор — в.
— трговац ћеив, ћеиф — задовољство, добро расположење, радост ћемер — златни појас: појас у коме се држи ушивен новац; ниска новаца златних или сребрних ћемерли (лонџа) — на свод (дворана) ћемер-ћуприја — мост на свод ћерца — кћи
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
ми буди кувар Нос у дувар Бићу кувар Ал ни то ме није хтело Загоре ми прво јело Рекоше ми буди ловац Дадох новац Бићу ловац Ловио сам око Шапца Уловио једног врапца Рекоше ми буди шустер Паде лустер Бићу шустер Нешто ми се
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
људма најести се и напити, да кога не поканиш на своју софру на залогај хлеба, или да ком не пружиш чашу вина, или новац ракије.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
С кокошкама је легао, с петловима устајао. Био је штедљив. Новац му никад није потребан био јер никад није имао прилике да га потроши.
Иако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац; зато рано затварају дућане и мајстори и трговци и грабе кућама.