Употреба речи новаковићу у књижевним делима


Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Обратите се, дакле, моме ортаку господину Новаковићу; он овлашћено потписује фирму као и ја, а текући је рачун на фирми... да, да, обратите се њему.

АНТА: Сасвим. И да се после два-три дана вратио, све би било у реду. СПАСОЈЕ: Али, не прекидајте, забога!... (Новаковићу.) Молим вас, читајте дале!

Хвала му лепо! АНТА: Па он то са свога гледишта. СПАСОЈЕ: Са свога, дабоме! Али имамо и ми своје гледиште. (Новаковићу.) Читајте, молим вас, даље!

ЉУБОМИР: Ми овога тренутка, у овој узбуђености, нисмо ни кадри догледати све последице. АНТА: Нисмо, дабоме! (Новаковићу.) Ето, на пример, ви би остали без брака. РИНА (загрли чврсто Милана): Ах, то не, само то не!

СПАСОЈЕ: Као да не постоји. СВИ (одобравају). XВИ АНА, ПРЕЂАШЊИ АНА (доноси визиткарту и предаје Новаковићу). СВИ (престрављени): Он? НОВАКОВИЋ: Он! СВИ (узнемирени су и гледају се тупо међу собом).

РИНА: Узми, брате, себе као пример. СПАСОЈЕ: И себе и све нас, јер ви се најзад варате, господине Новаковићу, да ћете јевтино проћи тиме што ће вам узети жену. Предстоји вама и тежак материјални губитак.

као опасан елеменат, као представник разорних организација из иностранства, што ћу посведочити ја, ви господине Новаковићу, госпођа Рина, мој зет и Анта. На ту сведоџбу морате бити спремни, ако евентуално до ње дође.

Или изволите ми ви, господине Новаковићу, одговорите: волите ли ваљалство или ваших пет стотина хиљада, или рецимо ти, зете, волиш ли ваљалство или...

(Пркосно.) Сведочићу, сведочићу! (Она од узбуђења клоне у фотељу.) МАРИЋ (мирно и равнодушно): Верујем вам! (Новаковићу.) Па и ви ћете, извесно, својом сведоџбом то потврдити; и вама је позната садржина тих писама?

СПАСОЈЕ: Господин Анта? Он ће се и заклети на суду ако треба. МАРИЋ: Бедник! АНТА (Новаковићу више поверљиво): Ето ти сад, по чему сам ја бедник!

МАРИЋ (још увек узбуђен): А ви сте очекивали да ћу се ја бранити? Од чега? Од кога? Од вас, моралних бедника! АНТА (Новаковићу): Ето сад опет, сад смо сви бедници! МАРИЋ (тргне се и прибере): Нисам смео дозволити себи да се узбудим.

То је истина? СВИ (ћуте). МАРИЋ: Говорите, забога, је ли то истина? Господине Спасоје, господине Протићу, господине Новаковићу, господине Анто, говорите, говорите је ли то истина? СВИ (ћути). МАРИЋ: Ја морам у тамницу, је л' те?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

А сва та хајка била је организована, на бази личних мржњи. Постоји једно писмо које је Ђура Јакшић написао Стојану Новаковићу, кад су му пребацивали да није довољно образован, литерарно.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности