Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Мичу се грају, нукају се да налазе, али се тај грунак не расипље док се не начме. Један обавија главу чалмом, вјеша дугу пушку о раме, огрће
Спасоје се нећкао, испричавао да не умије, да је прозебао итд. као што је већ обичај, кад некога нукају. Па кад га се већ сити намолише, узе их и стаде гудјети без појана. „Коју ћу?“ запита. „Коју умијеш најбоље!