Употреба речи обаје у књижевним делима


Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

цвили, — вели му мајка Богородица, — него иди Дони бајалици нека ти душом одуха, нека ти руком омаше, нека ти басмом обаје, нека травом отрује, па ће ти лакнути, и заспаћеш као младо јагње на зеленој трави.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

А да из санка заношљивога Ко ме је својом писком будно? Ко је у тамној ноћи устајô С несанка да јој главу обаје, Да је умири, стиша, умије, У пеленице чисте увије? Ко је то други чинит могао, Него ја, мајка, њезина?...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Он свирањем Ил' играњем Одговор јој даје, Да је тима Љубве чин'ма За себе обаје. 1814. Сима Милутиновић Сарајлија НЕПОЗНАТОЈ (У Скели под Видином смишљена) Чудна момо, Влахињо!

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Најбоље је ако се том приликом и обаје (СЕЗ, 13, 296). Нарочито јако дејство на рашћење косе има сок добијен уочи Ђурђевдана (ЖСС, 117).

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности