Употреба речи обарају у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Та, то ври бесно као у души његовој... Ови таласи, кад им други на дођу, постају бесни и силни, руше и обарају све што је пред њима... Је ли то вола њихова?... Није! Нагна их јача сила... — Па тако је исто и код мене...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Деца гологлава, боса, само у кошуљи, обарају каменицама зреле дудиње и трешње које виси преко зидова на улици. У двориштима поливеним водом, испод дудова и

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Калуђери сами без прошње не могу живити; како је калуђер, мора бити просјак. Обарају, зидају, праве, поправљају; за све то ваља да просе. Та и други људи зидају и праве, али не просе.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Касно: и сад, као и увек, онај је трен био довољан да одлучи победника. Бацају се на њега, луди вукови, обарају, кидају са њега одело и кожу, везују га за дрво.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Било му је, можда сасвим несвесно мило да проналази и прикупља чињенице које обарају ту идеју“. „Не верујем”. Па та идеја није била ни моје дете!“ „Не сасвим! Она је била дете вашег деде“. „Па ипак!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Други су вукли рањенике. Неки коњи су јурили без јахача. Топови у бесомучном налету руше ограде, обарају дрвета, пробијају се кроз врзине, преко јендека... — Свршено је — рече потпуковник Петар. Бежали смо низбрдо.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности