Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
По напред наведеним испитивањима, која су делимично објављена у Насељима, ово све је тачно само донекле. У сваком племену има по неколико старих сродних родова који чине племенско
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У Расковнику број 39, из године 1984, објављена је шаљива песма забележена у Лиму; њени вртоглави обрти су, свакако, прављени по угледу на зечје вратоломије.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Први пут је објављена у посмртном издању Вукових народних приповедака, 1870. 3. АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН: Вуку Караџићу испричао и написао Грујо
Приповетку је био добио од Грује Механџића. Објављена је у посмртном издању Вукових народних приповедака, 1870. 5. ДЈЕВОЈКА БРЖА ОД КОЊА: Вуку Караџићу по слао из Боке
5. ДЈЕВОЈКА БРЖА ОД КОЊА: Вуку Караџићу по слао из Боке Которске Вук Врчевић. Објављена у Караџићевом издању од 1853. Скрећемо пажњу на случај да у наслову стоји „дјевојка“...
6. СТОЈША И МЛАДЕН: све као под 3. 7. ЗЛА СВЕКРВА: Вук Караџић ју је добио од Вука Врчевића. Објављена у посмртном издању Караџићевих народних приповедака, 1870. 8.
Објављена у посмртном издању Караџићевих народних приповедака, 1870. 8. ЦАРЕВ ЗЕТ И КРИЛАТА БАБА: Први пут објављена у посмртном издању Караџићевих народних приповедака, 1870. 9. ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА: Све као под 3. 10.
11. У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ: Све као под 3. 12. СЕДАМ ВЛАШИЋА: Први пут објављена у збирци Ђорђа Којанова Стефановића Српске народне приповетке, Нови Сад 1871, под насловом „Опет седам влашића“. 13.
13. ЗЛАТОРУНИ ОВАН: Вуку Караџићу послао земунски учитељ Лазар Марјановић. Објављена у Вуковом издању од 1853. 14. ТРИ ЧУДА: Забележио Јован Б.
14. ТРИ ЧУДА: Забележио Јован Б. Зорић, свештеник из Босне (село Крњеуша, срез Босански Петровац). Објављена први пут у зборнику Српске академије наука: Српске народне умотворине, књ.
15. АЛА: Испричао је Јован Драгановић из Славиња под Старом Планином скупљачу Мих. Ст Ризнићу. Објављена у зборнику Српске академије наука, 1927 (остали подаци као под 14). 16.
16. МИЛОШ И ДИВОЊА: Забележио Воркапић од приповедача Петра Вучковића, младића из Трновца (срез Глина). Објављена у зборнику Српске академије наука, 1927 (остали подаци као под 14) 17. НЕМУШТИ ЈЕЗИК: Све као под 3. 18.
Приповетка објављена први пут у зборнику Српске академије наука, 1927 (остали подаци као под 14). 20. ВЕЗЕНА МАРАМА: Забележио Душан С.
МРВА: За професора Андру Гавриловића записао деветнаестогодишњи приповедач Риста Митровић, родом из Херцеговине. Објављена у збирци А. Гавриловића: Двадесет српских народних приповедака, Београд 1906 (друго издање 1925). 22.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Исток се помало беласао, сјај звезда гасио, а зорњача блештала металним сјајем. — Е-хе-еј!... Објављена мобилизација!... Покупите стадо и терајте у долину.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ОПРОШТАЈНА ПЕСМА (Последња објављена песма, штампана у ''Српском књижевном гласнику'' 1929) ОПРОШТАЈНА ПЕСМА Ево ме, Госпо, након триест лета Са
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„А, сада“, продужих, „шала на страну! Ваша механика, господине Лагранжу, била је за мене право откровење. Објављена тачно сто година после Њутнових „Принципија“, она доводи до поносног изражаја стогодишњи успех те науке“.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Пажљиво сам проучио сва описана решења и тестирао већину њих, пре него што су јавно објављена али резултат је доследно био негативан.
Тих дана конструисан је још један телеаутоматски брод, чија је фотографија објављена у овом броју часописа ”Елецтрицал Еxпериментер”.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Још једна слична књига доспела је у моје руке из библиотелае Куперове уније. То је била ”Поезија науке” Роберта Ханта објављена 1848. године. И данас имам ову књигу коју сам пре тридесет година добио на поклон од покојног генерала Томаса Јуинга.
” Ова студија била је први пут објављена у Америци у часопису ”Ван Ностранд Магазине” и ниједан други часопис никад није дао већи педагошки допринос науци.
Фарадејева “Експериментална истраживања на пољу електрицитета” која су објављена у три дебела тома, давала су утисак да их треба дуго читати.
Била је то мудра одлука, јер ми је омогућила да се припремим за епохална открића на овом пољу која су ускоро била објављена (једно у Немачкој, а друго у Француској). Окренуо сам се другом пољу истраживања.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
То је „Особито накићена пастирка“, у петој књизи Српских народних пјесама, у државном издању из 1898. године објављена под бројем 254.
Али не можемо а да у исти мах не приметимо да та објављена песничка лепота има нешто тајанствено, што нам се отима, што измиче нашем поимању.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
91, под насловом Ритам Милоша Црњанског. Потом је за школске потребе објављена књижица „Сеобе” Милоша Црњанског (Београд, 1985). Она је и узета као основица за писање студије Сан Вука Исаковича.
Ако се може судити на основу само три објављена наставка, уз то и кратка, а мислимо да може, Станковић ни на самоме почетку није имао намеру да напише дело у првом
Тако је у три часописна наставка објављена 1900. године, која сада разматрамо, видљиво оно што је касније делимице укинуто, делимице прикривено: да се време у
сновима и мрачним сликама смрти као у приповеци Вечити пољубац, која није ништа мање аутобиографска од Увеле руже, а објављена је 1907, у јеку писања Нечисте крви.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ЗАВИЧАЈНЕ РАДОСТИ (стр. 87). Песма је први пут објављена у Летопису МС за 1834, ч. 36, стр. 47—50, са следећим, очевидно не Трлајићевим насловом Пјесма Трлаичева посвећена
ПЈЕСН (стр. 115). Објављена у Смесицама новим, Пешта 1841, 27—8. Пред песмом, Видаковић даје овакво објашњење о њеном постанку: „Следујушчу
Јер би било лепо знати да је, године 1816, једна Српкиња то умела и смела.” ЉУБОВИ (стр. 119). Објављена у Давидовићеву Забавнику 1819, 204—5; потпис је онде: В. у П.
изоставио Чикош а узео, по наредби кнеза Милоша, презиме Стојадиновић. СПОМЕН (стр. 175). Први пут објављена у забавнику Српска зора Беч 1836, 174—5, чији је уредник био сам Спиридон Јовић.
доба: била је преписивана и прештампавана, прерађивана и подражавана, а знамо и да се певала, и то веома брзо пошто је објављена. Поред онога што је о томе речено поводом песме Суботићеве Српкиња, потребно је рећи још и следеће.
што је познато, Змај је врло рано написао своју пародију Суботићеве баладе, Чемер-деку, Пелен-баку, која је први пут објављена у календару Месечару за 1860. год. Занимљиво је да се међу пренумерантима Босиља на стр. 168.
ЦВЕТ (стр. 270). Песма је први пут објављена у Пештанско-будимском скоротечи од 22. октобра 1842, ч. 33, стр. 201а; овде се штампа према томе тексту. У издању М.
О. Караџића, Бгд 1854, 9. МЛАДОЈ НЕВЕСТИ (стр. 271). Песма је први пут објављена у Зимзелену за 1848, ИИИ, Суботица, 78—9; овде је оданде прештампана. Једино је, према М. Ћурчину, у ст. 3.
У нови (стр. 273). Песма је први пут објављена у Подунавци, бр. 18. за год. 1857, стр. 137, са потписом ивковић. Онде је ст. 2 строфе ВИИ: Ја протрну: „Биће Л....!
ПЕВАМ ПЕСМУ НА КОЈУ МЕ ОВО ТАМНО ОБЛАЧИТО ВЕЧЕ ПОБУЂУЈЕ (стр. 275). Песма, патриотска и симболична, објављена је у познатом фрушкогорском дневнику М. С. Српкиње (У Фрушкој Гори 1854. од М. С.
Уза сваку песму стављена је година када је објављена, односно написана; то није чињено само онда када се ови подаци нису могли утврдити (тако код пет Пачићевих песама,
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Таква су и три романа објављена 1945: На Дрини ћуприја, Травничка хроника и Госпођица. Нешто касније објављена Проклета авлија (1954) показала је сву
Таква су и три романа објављена 1945: На Дрини ћуприја, Травничка хроника и Госпођица. Нешто касније објављена Проклета авлија (1954) показала је сву Андрићеву приповедачку вештину: прастаро уоквиравање приче у причи
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Мада није била веридба јавно објављена, ипак њих две кришом већ све жене из комшилука [почеле] да часте, дочекују у част те женидбе.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ватре »за оне који су умрли без свеће« (ибід., 465). Бусен. После ИИ светског рата објављена су занимљива веровања о б. у вези с млеком, причешћивањем, мртвачким култом.
Јабука. Као у веровањима која је Чајкановић размотрио у »Речнику«, тако и у онима која су касније објављена ј. има изузетно место (у многим приликама) од рођења до смрти (од бабина и повојнице до сахране и задушница) — какав
и брескву помиње и Евлија Челебија (Зборник Етнографског музеја, 1953, 273 ид). Али касније објављена веровања која се разликују од оних у »Речнику« или их у нечем допуњују — поглавито су везана за славу, свадбу и
Али сва та каснија објављена веровања о п. углавном су понављање оних веровања која је Чајкановић у »Речнику« размотрио,, класификовао и протумачио.
Семе. Касније објављена веровања о с. и сетви већином су иста као у »Речнику«, мало је друкчијих или различитих, која се могу узети као допуне.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
коју је Кеплер при решењу тога проблема засновао била и праскозорје више математике, да је у сретнијим временима била објављена. Овако је остала незапажена.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
довољно је информативан: пошто се Јован Јовановић Змај (1833–1904) сматра оснивачем српске књижевности за децу, дела објављена пре Змајевих збирки песама или упоредо са њима (најшире гледано, закључно са годином Змајеве смрти) можемо уврстити у
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
убрзо затим (1775) на немачки (Вертес), а неколико година касније превео ју је опет на немачки сам Гете и била је објављена у Хердеровим Народним песмама 1778 (уз још неке песме из Качића); ове године изишао је и француски превод Фортисове