Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Нисам... а зашто би’ била? — вели Јула, а сву је облила румен и размишља шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где само да не седи тако. — Ето ви’те — вели Меланија.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Нека зелена боја, од старости, од влаге, од ветрова са мора, или не„а чудна светлост поднебља, или самог камена, облила је куле и зидове цркава. Ослобођен сам веза, закона, љубани.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
То га је ваљда друг у игри „смјерио бабуљем”, а њега облила крв, па се завукао у лужину и ударио у плач. А мати га дозивље с прага, у великом љетном поподневу: „Радивојеее!...
Ћипико, Иво - Приповетке
Светлост и боје којима су оне дању обливене тама је покрила и месечева светлост облила. Њихове контуре губиле се у сијасет мистичних облика, а минарета продирала високо у небо.
Мирно у ноћи леже зидине старога Сераја. Торњеве облила је месечина. У унутрашњости капије стоји војник. Ноћ буди успомене, јача машту. Како дању мирно је у томе дворишту!