Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али никако не могаше заспати. Јер чим би очи склопио, она се страшна слика обнављала још страшније. Онај крвожедни поглед Станков заронио му се у душу, припио се, па му сише снагу као што пијавица крв