Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
ишчекујеш да зна аранжовати кадрил и очистити острицу, а опет те нимало не би изненадило кад би он окренуо дами леђа, обрисао нос салветом, или чак забô виљушку у локумиће. Он дакле стајаше, а казанџија се непрестано вртијаше.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака, и размотао и метнуо преда се, сео на столицу, а наочари обрисао и натакао на нос, па из пола табака диктовао једном малом лепо очешљаном Чивучету, и са плајвазом једну по једну
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Тимотије салветом обриса тањир који ће употребити за следеће јело, иако је знао да сам га ја већ једном обрисао, а преко маминог лица пређе сенка. Ћути! Ћути! - рекох себи.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Нина се загледа у његов облик док је пио: клупко нагих мушких и женских тела парило се у ковитлацу око црног камена. Обрисао је пивску пену с бркова и загледао се у Нину, као да је тек спазио; —Одакле си?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
његова љутња, да ли случајно или намерно, тек сразмерно је расла, да се на крају све сручи на Тасину главу — што није обрисао жвале на устима. Онда је наишао потпоручник Александар. Звали су га „Бас“.
А рудни возар Марјан није обрисао коњу очи, од чега овај може да ослепи... Живуљу отпао зврчак од мамуза, и може коњу трбух да пробије...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Он је ту шајкачу носио на глави; на једној сахрани је шајкачу скинуо с главе, да ода пошту умрлом; шајкачом је обрисао лице после умивања; у шајкачи је мућкао коцкице, са једним железничаром; машући шајкачом, разгоревао је ватру у
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
кошуљу, и сад осјећам како ме густо испрошивано мјесто на грудима пријатно гребе захвалношћу по лијевој кључној кости. Обрисао сам блатњаве мрљице и пошао даље. А путем према граду мислио сам: Чему толико журе?
Краков, Станислав - КРИЛА
новац је у сандуку, зна посилни... а моју децу, ако их и ти икад видиш... И он би ту обрисао сузу која му се уставила на дугој трепавици. — Господине мајоре, шта је вама?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Нене танке ноздрве лако су се шириле као израз неке тешке душевне борбе. Обрисао сам руком изломљена палидрвца, и добацио јој: — Како сте немирни!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Један побожан човек, који је ту близу становао, уочи свог поласка на ћабу опере у њему руке, и кад их је обрисао, остави пешкир на липу, али после заборави да га узме.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Кад је чуо ко се тражи, протегао се, зевнуо, широким дланом обрисао жвалава уста и промумлао једва разговетно да је Доротеј у свитање изашао на капију и пошао према долини.
Све сам видео као на длану. Клекао је крај тога несрећника искиданог грозницом, положио му главу на своје колено и обрисао му дланом чело. Затим му је раскопчао кошуљу и загледао се у рану на његовим грудима.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
У БЕОГРАД ПОВРАТАК У БЕОГРАД Довде до овог воденог крста Три су ме вучје стопе довеле Умио сам лице у рајској реци Обрисао га о скуте сунцородице Надвијене над торњевима Засадио сам очев штап У глину на обали Да мећу врбама пролиста Кренуо
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало — али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир —