Црњански, Милош - Сеобе 1
И док се све друго вртело око њега и без реда и без смисла и збркано, те његове мисли на оца налазиле су га на обронцима брда, пред видним, пролетњим пределима, као и овде над градским крововима, па су све доводиле у ред, распоредиле,
Топли млаз ваздуха засипао га је, при преласку путева, а пријатна хладовина при уласку под шуму. Доле, на падинама и обронцима, видели су се засеоци, а по бреговима звоници цркава, у светлости, коју је ветар разносио као пљусак.
Живе душе не беше данима на брегу; ни по земљаним обронцима брега, испод кућа. Све до неба, над свим врбацима, над брдима, једноликим дубинама и сивим равнима, видела се сама
Матавуљ, Симо - УСКОК
Озго, са Крсца, из дубодолинâ и склопова, који се спуштају међу обронцима Ловћена, звиждаху млазови студена вјетра и крупне хладне капи орошаваху им ознојена лица. Људи мучаху.
Пошљедње ноћи године 1815-е на ведру небу сијаше пун мјесец и одсијеваше са смрзла снијега по Ловћену и по његовијем обронцима и вртачама.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Оне су као велико грмље расле по дољама, по брежуљцима и њиховим обронцима, по окомцима сурога стења, међу камењем; оне се пењале на дрвеће, хватале се за гране и огранке и својим цветним,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Не анатемњака, (анатема их било!) но курјака. Неколико њих, вријеме је шћерало с планине, па се мотаху по обронцима. Цијелу су божију ноћ вијали, а сад је у прозорје два пута студеније но око по ноћи, (ако не знаш из искуства) па и
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Она се осећа до пред крај успона, испод Јевремове: ту се, под обронцима Калемегдана, где се улица завршава, одједном наднесу простори велике светлости, кружне а непрозирне, и у тој светлости
Попа, Васко - КОРА
ми је нашао лице Ветар косу развеселио Поглед ми зачуђен листа Сенка из сунца ниче Свет на прагу срца стоји Опет обронцима плавим У глас ти бистри силазим По нашу чаробну
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Када се сунце већ високо подигло, зауставио сам се на ивици шуме на обронцима брежуљка. Испод мене била је једна ливада и гледајући је, пали су ми на памет стихови песника Његоша!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Доле, на падинама и обронцима, видели су се засеоци, а по бреговима звоници цркава, у светлости, коју је ветар разносио као пљусак”.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Негде на обронцима ових планина налазила се граница отаџбине. Узалуд гледају војници. Жеља им је да је виде само. Јер оне врхове посматрај