Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ти зидови, те таме, ти врхови, ти оштри, високи вијузи пробудили су у мени очај и мржњу. Ја изненада, пребацујем све: оцеве, што траже паре, девојке што траже паре, мајке којима смета кћи, и сва та угојена лица, брбљава уста, и то церекаше
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Који хваљени, који куђени. И тужба и вика на своје поглаваре и на саме оцеве и матере и духовнике своје. Беседа је ту разрока и старање се чудно. О чему чији посао није!