Употреба речи оцевима у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Трифун, и он, могу проћи, мирно, један крај другога, као да никад нису сузу пролили, за оцевима, заједно. Он ће поздравити Трифуна, као да је у касарни виртембершкој, у Белграду. Било па прошло.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Љубећи њено дете, у сећању његовом заиграше му на глави стотину и стотину малих Влашчића, Немчића, Мађарчића, чијим је оцевима дерао кожу с леђа.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Стево рече: — А седамдесет је мени и кнезу и овијема, а он је друговао с нашим оцевима! Пуро Мијушков дохвати Мргудову колајну и запита ускока: — Умијеш ли читати српски? — Не, но руски?

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

су овако мали за тај њихов будући терет, бригу што ће они имати, били су и старији од њих, матера својих, једнаки са оцевима својим. И зато Младен, као да је то знао, осећао, увек је био према матери озбиљан. Строг.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности