Употреба речи оцртавају у књижевним делима


Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Чело, ретко равно, често се одликује испупчењима. Усправне боре оцртавају на челу испупчења, често дубоко усечена, и испупчења слична чворовима, која дају утисак енергије. Јабучице стрче.

Ваздух је особито прозрачан и облици као и рељефне линије на хоризонту се тако јасно оцртавају као у јелинским пределима. И најмање се појединости ту јасно издвајају.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

В) ДАНАШЊЕ ДОБА, које иде од почетка XX века, које је још у стварању и чије главне одлике још се оцртавају. ПОЛИТИЧКО И КУЛТУРНО СТАЊЕ СРПСКОГА НАРОДА У XВИИИ ВЕКУ 1) ПОЛИТИЧКЕ И ВЕРСКЕ ПРИЛИКЕ По културни

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Небо је сиво, тмуро. Брда и брегови црне се и непомично оцртавају. Цела је земља влажна и мрка. Покаткад пролети јато гавранова, али не гракће, већ само шушти и брзо се изгуби у мрку

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Тако су ми бар сви рекли. Али се мени чини да ћу и ја од њега однети само његове плаве рубове, како се оцртавају на небесима ноћу.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст,

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

у Београду, оне три и по године, последње у његовом животу, непрекидно кретао између тачака које, ако се повежу, оцртавају неправилан петоугао. (Уколико се као тачке узму куће у којима је становао.) Овај утисак није неочекиван.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Ватре пуцкарају и диме се, а око њих се оцртавају гомиле војника и бели шатори. Унаоколо свуд мрак, дубок, тајанствен мрак.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

све спава здравим јутрењим сном... На истоку се јасно разликују и оцртавају врхови планински... развлачи се она прва бледа светлост зорина... тама се проредила, па умире, гаси се...

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Тиме се сами језички појмови издвајају и оцртавају у свој пуноћи и моделативнокултурној димензији људскога говора. Тако су у Попиној поезији разасута она изоморфична

искуства ставља напоредо са савременим: супротставља их, упоређује, делимице прожима и самим тим се пред нама оцртавају иначе тешко разазнатљиве границе нашега сопственог, сликовито речено, духовнога профила.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

А мрак, сумрак. Кућа, око ње широко, опкољено суседним зидовима двориште и башта леже непомично, оцртавају се. Из кућних врата допире светлост. Баба је обично тада испред куће, до чесме. Он долази, кључеви му звецкају.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

А мрак, сумрак. Кућа, око ње широко, опкољено суседним зидовима двориште и башта леже непомично, оцртавају се. Из кућних врата допире светлост. Баба је обично тада испред куће, до чесме. Он долази, кључеви му звецкају.

Требало га је видети кад сваког јутра у зору изађе. Чим почне модрина дана, чаршија, улице да се оцртавају, назиру, он се већ појављује на капији, излази главом напред погурен и с кључевима. — Збогом, нане!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Са платформе са које посматрамо све ове призоре, диже се увис призматична четвороугаона кула. Њене оштре ивице оцртавају се јасно у Месечевој светлости, а особито оне у којима се сударају обасјане површине са онима у тами.

И горње, хоризонталне ивице оцртавају се јасно према звезданом небу. Ја их гледам са великим изненађењем. Сви историчари причају да је Вавилонски торањ био

Те нам звезде изгледају као приковане на небеском своду и оцртавају на њему различите фигуре, тако да их око само од себе везује у скупове или јата.

Тамо на југу, иза белог планинског бедема, провирују већ талијанске равнице у пролетном зеленилу. Оцртавају се Апенини светлуца Лигурско море. Оданде нам се диви Француска.

То је, у ствари, горња површина оних облака који су обавили планету. Свиће зора. Оцртавају се детаљи, виде се морски талашчићи. Шта све није човек сагледао у променљивим формама облака!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Луки пробио зној кроз дебелу блузу на местима где належу каишеви, и на његовим леђима оцртавају се две тамне, укрштене бразде.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

фењер, који заједно са месечином осветљује воденицу и око ње тамну гору, чија се дебела, мрка кестенова стабла црно оцртавају. Из даљине почиње да допире свирка и песма. На степеницама од кућице седе Марко и Магда, ослушкујући.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности