Костић, Лаза - ПЕСМЕ
милост да је у двор пусти: була је, каже, побегла од паше, ал' крв је наша, дете је наше; и ономад једну одбисмо жртву: сутра је у снегу нађосмо мртву! Па сад бар, оче, сад бар допусти, хришћанска милост да је у двор пусти!