Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Узми лончић, Грлице, па иди до првог казана да ти уделе што за јело!“ рече тетка изнемоглим гласом. Ја одем у подне на казан. Тужан је у то доба био призор око тих казана.
Само једнога дана не беше тако. Одем ја с лончићем по ручак... али око казана сва сиротиња стоји гологлава, па и сами људи што чорбу деле беху гологлави.
!... Него иди некој госпођи, те ваљда те приме?...“ Ја одем... Беше то госпођа сенаторовица на коју ме је мајсторица упутила: жена средњих година, пуна, једра, црте на лицу
— Ја, кнеже, нит’ имам пера, ни хартије, — извињаваше се сиромах учитељ, — баш сам ових дана наумио да одем мало до Крагујевца, те да купим те ствари... Ал’ ево шта се догоди!...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
живи, који је у време Карађорђева рата био командант ваљевске нахије, а после дошао на моје место у Совет српски, а ја одем у војску на Дрину. Његово име наћи ћете често у мојим рукописима.
Они одма даду ми за 100 људи оружје, те ја одем и наместим страже покрај Саве од Палежа до Ушћа, а ја с неколико пандура и Турака покаткад прођем и страже обиђем.
Ја одем оним Турцима што су са мном патролирали и кажем им: ,Није вајде, не могосмо сачувати, Немци ево де пређоше, но ви идите
” „Одемо у манастир Фенек, и ја се одма састанем са Арсом Андрејевићем, с којим сам живио као с братом. Сутрадан одем са Арсом на један доксат, одакле смо гледали врло много свакојаки’ официра у манастирској порти.
” „Ја одем у Ваљево — прича мој отац — и опет почнем чете скупљати, међутим дође фендрик Јован Вујадиновић (он је први Србин из
Ја не останем дуго у Ашањи, јер мој отац заповеди те одем у Купиново неком Игњату Сабову, старцу од 70 година. Он је био стар, честан, добар и врло побожан човек, и учаше
Но кажем ти: не дај ни паре, не остајте под дугом, да ми деца просе”. — Међутим и ја се усудим и одем у Ваљево. Сакријем се у једну екмеџиницу, пошаљем пандура Глишу Павића, нашега комшију, да запита оца, смем ли ја до
Ја видим те ватре и познам да бегају. Одем одма у Котешицу нашем куму и добром кмету, старцу Сави Савковићу, и нађем га с неколико Кутишана на брду, одакле је и
Други дан дође мој стриц. Он остане у војсци, а ја одма одем да тражим џебане, и 17. фебруара дођем у Забрежје, поручим и дође ми ту Петар Јерић из Звечке и Исаило Лазић и поп
” — „Отишли кућама”. — Опет му ја кажем за главу да ћути. Потом одем у кућу, кажем Јерићу, поп Леон тију и Дел-Амету: „Сеците ви овде, и у овим селима купите војске што више можете;
А ја ћу да одем на дан на два до у горњу војску у Бранковину, да се договоримо кад ћемо се састати да на Ваљево идемо”.
Каже ми стриц, да је много Турака и сумња да ће и̓ моћи разбити, зато, како одем, да му добри̓ барем 200 момака пошаљем, да се они Турци најпре разбију, пак ћемо после сви на Ваљево.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ако бога знаш — ето ти у гуњцу шест дуката, узми... Немам све код себе, богами! Кусур ћу ти дати чим одем кући — само се наврати до мојих вратница...
— А како? — упиташе га неки и окретоше се да чују. — Одем ти ја у Шабац нешто послом. Увратим се код неког Николе, што је овде био ћата код нашег капетана.
Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку.
— Е, нуто ти угурсуза једног! А, само док му одем тамо — изрезилићу га да ће све отресати ушима!... — рече Пурко готово јетко, па упита: — А ти?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
„Зачудим се”, вели, „шта ће Станко у вајату. Одем да видим нема ли које од кућана. Кад тамо — разбијен сандук и однете паре...
— Како би било да се ми сад окренемо Алекси. Он је сјетан, невесео. Да му одем кући да га тјешим и разговарам?... — Немој, ага! Ти га не познајеш. Пасја је то сорта!
Кућа му крај друма, па као оно дрво украј пута: која год кола прођу, она се о њега очешу. Ономадне одем у Прњавор, те с нађем с њим, па ми рече: „Е, довде дође! Ја их, вала, више не могу трпети, па да бих знао круну попети!
— Е, онда хоћу да га ја обрадујем!... Молим те, учини ми то добро! — Хоћу, што не бих! Послаћу га чим кући одем... — рече Иван и диже се. — Сједи, сједи. Куд журиш? — Никуд. Ја мислим ти имаш каквог посла. — Немам никаквог.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Скочим и, не уздајући се у свој глас, без збогом остај, одем у своју собу. Било је већ 1 по поноћи. Чух како и она оде у своју собу и опрезно затвори врата.
Баба се слатко смејаше. Није ништа опазила, а није ни могла ништа опазити. Одем у своју собу, скинем зимски капут и одем у општу собу. Представише ме гђици Ведел. То је образована девојка.
Баба се слатко смејаше. Није ништа опазила, а није ни могла ништа опазити. Одем у своју собу, скинем зимски капут и одем у општу собу. Представише ме гђици Ведел. То је образована девојка.
био, ја сам се мислио и тврдо сам одлучио да није поштено од мене играти се њоме кад не смем да мислим на женидбу. Одем у собу на доручак. Уозбиљим се и чинио сам се као да ништа и није било међу нама.
Насула ми је каву. Пресула преко шоље. Ја сам правио рђаве досетке и смејао се раскалашно. Одмах у 8 сахата одем у болницу. Гледао сам сваког болесника. Препирао се с једним о курари.
После је испитивао — она је се радовала као мало дете. Кад смо дошли кући, било је време вечери. После вечере ја одем у своју собу. Осећао сам некакав пријатан умор. Не знам зашто ми нису донели лампу. Ја упалим свећу и метнем је на сто.
— Ко зна?... мислио сам се. Обучем се и изиђем у варош. Све је било тихо. Одем до првог поштанског ковчежића и бацим писмо у њега. — Ко зна? Боже, зашто је тако слатко залагивати се?
Мора бити да сам изгледао и сувише озбиљан. Она се полако диже и под некаким изговором изиђе. Ја се дигнем и одем да шетам. Сад ми је све јасно — рекох себи. — Више је ни минут не смем лагати. А и писмо ће ваљда доћи. . . . . . . .
Отворим албум и гледам њену слику, и све ми се замота у црно. Неки дан тражим њену слику и нигде да је нађем. Одем сестри у собу. — Сешо, да ниси ти узела њену слику?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— О, то сам вам ја онда у великој штети! А ја, сирота, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама себи: дај да одем часком до госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи дућан! О, о, баш ми је жао...
Њега, њега најбоље... — Е, врло добро. Па иди, па се цењкај. Ил’ како би било да ја сам одем? А, шта велиш? — Па мал’ те неће то најбоље и бити!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Нисам хтео да одем, а да му се не поклоним. Старац га је, каже, слушао, са рукама иза ушију, као неки олињао, огромни зец.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ВУКИЦА: Несносна ми је. Хоћеш ли ми веровати, тата, да ни о чему другом не разговара, кад јој одем, до о првој брачној ноћи. Само о томе, само о томе; а уз то се још пренемаже и уздише.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
трудничку облину земље и острва Јужног мора о којима сам контикијевски размишљао, на која ћу једнога дана морати да одем.
Нисам имао неко одређено мишљење о том питању, и то је било лудо. Неизмерно сам желео да одем, пружа ми се прилика, и шта? Не знам хоћу ли је? Не знам ни нећу ли је. - Не знам шта да ти кажем, Атамане!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Једва дочека’. Одем тамо, ал’ девојка лепо ал’ не скупоцено обучена, ал’ тек ипак мало парадно. Одма’ сам познô да је ствар добро испала.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
»Пумпарице« су се увлачиле у беле вунене чарапе и изгледале су врло смешно. Како да одем у њима на дочек нове 1951. године?
Нисам толико наиван да ме триком поново натераш у људско биће. Постаћу то сутра, кад одем у зору на посао, не пре тога — дуга је ноћ...
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Осамдесет тврдих година Напунићу овога лета, И време моје немерљиво Нестрпљиво већ чека да одем у тандарију као сви старци света.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— А, ми ћемо се већ понети мало по новинама. Мени мука да одем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, на прилику... е, па писмен сам, фала богу, толико.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Латим дивит и та пера лака И покидам два до три табака, Та табаке артије пребеле, Одем писат књиге превеселе. Већ испишем два до три комада, Ал' гле мени књиге изненада!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Пењем се по дрвећу, завирујем на таван, шврљам око потока, одем чак и до малог млина завученог подно нашушурена гаја.
— Јадна ти сам, сасвим сам се збенавила, па нит више знам јесам ли ово ја, нити сам сигурна јесам ли жива. Одем да вадим крштеницу, а они тамо одмахнуше руком: баба, нема од тога ништа, ти си се родила још под Аустријом, а давно
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо? Да се не угаси наше огњиште?
Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотона, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем. Ништа ми се тада не допада. Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.
— Ах! — И стресе се. Затим узе мотику и оде. После подне дадоше ми торбицу од чиста платна, те да одем на гробље, скупим у торбицу прах стринин, који ће се после опет препојати и метнути с материним сандуком у гроб.
Нисам више слушао онај смех, кикотање, крцкање и товарење товара, само сам једва чекао да пређем царски друм и одем тамо негде... Почех да се грчим. Магла никако да се дигне. Нарочито се у даљину ништа од ње не види.
— Иди да „тргујеш“! — шаље ме у чаршију да покупујем ситнице за кућу. Па, и не бројећи, даје ми новаца. Одем. Враћам се. Завалио сам се од завежљаја и пакета што ми је дућанџија наређао у крило и по појасу.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
“ Брже боље отрчи мој отац, те доведе кобилу, и жетеоци лијепо стану жети по хладу. А ја узмем жбан, па одем на воду. Кад тамо, а то се вода смрзла; онда ја скинем своју главу, те њом пробијем лед, и захватим воде.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Тапети у предсобљу начисто отпадају, славине цуре. Долази ми да узмем дете (то, мене) и да одем код тетке Бисе у Врњачку Бању ...
Прича о томе како се сироти Адлеријана провео на журки У свом најбољем издању, одем вам ја тако једанпут код Бебике на журку. Пред вилом гомила кола, у предсобљу русвај од бунди!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МИТА: А како си га добио? АЛЕКСА: Зар не знаш? Алат прави занат. Одем његовој кући, ту нађем једну бабу и заиштем прстен, да могу и ја такав начинити.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
од вјетра бржи, умива лице, бркове глади, припрема пушку, фишеке вади, а онда Пијетлу придику држи: „Кад у лов одем, рођени побро, обоја врата забрави наша, и још ти кажем: чувај се добро од старог лисца, од Мудријаша.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
(Гласно.) Право каже Агатон, нема шта више да чекамо. 'Ајде, Танасије, 'ајдемо. Бога ми, једва чекам да одем кући да се одморим. 'Ајде, збогом остајте. (Оде.) ТАНАСИЈЕ: Па јест, да се одморимо. Збогом! (Оде за Видом.
Смем ли да одем и да јој кажем ту пријатну вест да ћете ме примити за чиновницу; верујте, то ће бити као кад бих јој дала лек. Смем ли?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Требало је да ми их изведете на рапорт. — Ја сам већ издао потребна наређења. Требало би само да одем још једном, и тада ћу им ја свршити рапорт на лицу места. — Али, молим вас, без милости!
А замисли шта ми каже: „Кратко је само папуче за ову бруку.“ — Добро, добро де, купићу и шамију! — И она пристаде. Одем одмах у бакалницу и купим јој обећане ствари.
— А да ли би ти хтео мало? — Ја би, ако би ми ви дозволили... — Ако имаш, једи слободно. — Па... да одем у оно село испред нас... — То ли је? — и Александар се замисли. — Ја богами, ако не покупимо ми, узеће Аустријанци.
После топовске обуке обрати му се Александар. — Шта мислите, господине капетане... Како би било да одем мало горе, и да је понудим... ако хоће да дође. — А... не би било рђаво. — Његове се усне развукоше у осмех.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Овај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући се. Него ћу сад вас, господине учитељу, нешто да молим.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Било ми је жао те старе жене, да ме не види пре него што одем. Међутим, мој телеграм, случајно, преко телефона, био је саботиран.
Очекујем да ћу са њом на ратиште. Међутим, после седам дана долази мој ратни распоред. Имам да одем у Врховну команду армије на Сочи (Исонзо Армее) у Сан Вито, на Таљаменту.
Јесте ли учествовали у биткама?“ Па ми је мило да одем и не гледам то. У почетку јула, ја сам опет у Коморану. Ађутант пука више није мајор Таш, него један мајор из Осијека,
Ја сам био послао Бенешићу Маску и он ми је писао да је то већ дао у штампу. Решавам се, дакле, да одем у Коморан у двадесет и девету, да кажем збогом и да узмем своје ствари, које сам оставио тамо, у свом стану.
Вели, све што се догађа на свету казна је Божја, за наше грехе. Ја се онда решавам да одем до Коморана, до двадесет и девете, да опет уђем у касарне.
Покушавам једним возом, пуним војника, да допрем до Пеште. Намеравам да одем до Темишвара, а одатле у Иланчу, код матере.
Много је сиротиње. Нису још пали тако ниско као Бечлије, али има много беде. Ја се онда враћам у Беч и покушавам да одем у Загреб, преко Јужне станице. Пред станицом присуствујем још страшнијој комедији повратак из рата.
Како напољу веје и пада киша. Осмејкујем се немоћно, па после решавам да одем из Загреба. КАО КОМЕНТАР Ја сам 1918. отишао из Загреба изнурен.
Решавам се да одем матери, у Иланчу, и презимим у сиротињи једног, запуштеног, осиромашеног, изгинулог села. А пошто су и бродови стали
Међутим, није се ни на томе свршило. Октобра 1920, ја сам се био решио да одем из Београда и чекао сам на то, са станом у једној соби хотела „Париз“, у Београду.
Не поигравају. Сва су увијена у нешто црно и шарено, преплетено, са чега висе конци. Мислио сам да им одем и у Парламенат, да им се насмејем. Нашто то? Ето гледам им децу. И све видим.
Место мртваца, сад мећу дрвену лутку и две‑три свеће. Чекам да се смркне, па да одем у малу, ледену црквицу; ноћас ће бита службе. Последњи је дан у овој години.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Убрзо сам имао част такође да посетим све министре у њиховим кабинетима. Прво одем министру иностраних односа. Баш у тај мах кад ја наиђох у ходник, где беше доста њих ради да изиђу пред министра, а
сам прочитао неколико листова (у сваком готово била је опширна биографија чувеног и родољубивог лекара), решим се да одем господину министру привреде земаљске.
Необично сам се изненадио кад сам први пут видео посланике како уче своје улоге. Устао сам био рано изјутра и одем у градски парк да прошетам. Тамо пуно ђака, деце из нижих школа и младића из виших.
Код тако сложног рада мора бити среће. Одмах се решим да првом приликом одем мудром оцу, главару цркве, те да изближе познам тог великог Страђанина.
Нисам могао гледати дуго то мучење, већ одем у механу; кад тамо, неки већ засели, те мезете и пију. — Пребринусмо и то! — говори један.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ДАНИЦА: Не тражим ја да се удам у Београду, нити да идем у Београд. И ако одем, ићи ћу са својим мужем. СПИРИНИЦА: Ал' друго је то... СПИРА (прекине је): Друго је, дабоме, кад ти је отац посланик.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо. Упућени смо једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем. А веле да си један од првих људи овде. — Па јесте, господин, даскало, учитељу, тако се рачуна у село.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Да коња ободем, да тамо одем, Не бих више био тужан ни љут. Зове ме тај видик плав и воден, Али да коња ободем, да одем Не могу, јер не знам
Зове ме тај видик плав и воден, Али да коња ободем, да одем Не могу, јер не знам прави пут. ВИСОРАВАН У благом децембру, у крављем даху, У брдима што се диме, У горњим
Изгореле су све жудње, пресахла нада, кајање, А остало је прочишћено трајање. Да одем на Петлово брдо — постоји једна запрека: Оно је лепо само овако, издалека! ДА МИ ЈЕ...
Тамо, на пушкомет од Пљеваља, Извор је бистре планинске воде, (По варошима вода ништа не ваља!) „Ех, да ми је да одем до Пљеваља Да удахнем ваздуха и слободе, Живот да ми се врати... ех, да ми је!
То је навирало, и навирало. Помислим да сам рекао све што сам имао, одем у постељу, угасим лампу, а оно — искрсне нова тема, нагрну нови ликови и призори.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем. Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога твога?...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Брже боље отрчи мој отац, те доведе кобилу и жетеоци лијепо стану жети по ладу. А ја узмем џбан, па одем на воду. Кад тамо, а то се вода смрзла; онда ја скинем моју главу, те њом пробијем лед, и заватим воде.
Брже боље отрчи мој отац, те доведе кобилу, и жетеоци лијепо стану жети по хладу. А ја узмем жбан, па одем на воду. Кад тамо, а то се вода смрзла; онда ја скинем своју главу, те њом пробијем лед, и захватим воде.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЈАГОДА: Овде, могу и место да покажем! ЦМИЉА: Па то је онај! ЈАГОДА: И после, тако усплахирена, и бесна, одем код оног вајног вереника! А тамо већ знате шта сам све видела! Улетим, а они усред позе!
Зато ја и кажем да не вреди. ЈАГОДА: Је ли ти казо куд путује? ИКОНИЈА: Није. ЈАГОДА: А шта, да одем на станицу, да питам за где иде воз у десет и триес? ИКОНИЈА: Не вреди ти ни то.
Ја имам нешто мало уштеђевине, и постељине, колко за први моменат, с те стране немој да бринеш. Само да одем са оног Репишта! Немаш појма, страшно, ни трунке конфора! Проблем ће нам бити само стан.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
а кад би ми пало на ум шта су пустињаци радили и пословали, крепко би[х] желио да се намерим на ког пустињика да с њим одем у египетске и у арапске пустиње, гди нема стопе човека жива.
Ја ти нама[х] сутрадан метнем мој катихисис на греду, пак ти се помешам међу грчку децу, пак ти одем к грчком даскалу учити грчки.
нико не задржа, а да је од све невоље млого боље да се у нашем мирном вилајету гди покалуђерим, него куд у Турску да одем; да не хитим одвећ с калуђерењем, но да чекам барем јошт три године; а како се придигне, да ће доћи посетити ме.
У Венецији се дела брзо не свршавају; одем у Задар чекати конац. Овде су већ били чули за моје проповеди по Далмацији и за моје дело у Венецији.
политически узрок реку ми да се пођем про[х]одати по Венецији и у петнаест дана да се вратим и да ће све бити готово. Одем; а кад се вратим, нађем посао горе него кад сам пошао.
На ови начин дан по дан прођу, три месеца, и ја потрошим почти све што сам имао. Последње тримесечја недеље одем поздравити господина Лузинијана и јавим му да намеравам возвратити се у Калес, представљајући му да сам изговор језика
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
То би била прва корист што би јутрос могао учинити манастиру! — Баш да одем!“ — Бакоња остави суд, пак отрча пред мађупницу. — Ковачу, млинару, дижите се! Сунце је грануло!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— шкргутну. Ђорђе промуца: — Ја знам. Хоћу да ми ти кажеш. Између њих углавила се месечина. — Сад одмах могу да одем. И све да ти однесем. Рекла је то тако уверено. Мало се одмаче од ње. Месечина му се заплете у кратку, куштраву браду.
Прве две јесени ишао је пешице, само са Стојаном, Толиним одем. Стојан је од назеба умро у Градишту оне јесени кад је снег пао на још зелено лишће, „дубок снег, човеку до раскрижи
Како доликује правом апсенику и окривљеном лицу. Овде се само моја реч слуша. Ја сад могу да одем код капетана и да му кажем: Чуо сам како су се договарали да подмите сведока који зна да је Аћим дао сто дуката оном
Ви наставите да ратујете за њу. Учећи вас томе, ја сам остарио. Време мије да одем.“ Види децу како плачу. Сунђер је наквашен и креда неначета. Андри се овлажише очи.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
вароши негде доле, имам најбољег друга из детињства, младости и ратова који ме, не знам већ по који пут, позива да му одем у госте. „Толико времена прође од последњег нашег виђења, остарисмо и остах те жељан...
Дакле две и по године доцније, једнога дана, добијем од њега писмо којим ме позива да неизоставно одем к њему, ако сам онај стари; да му је моја помоћ неопходно потребна и да ћу, можда, жалити ако се овом позиву не
Све што ме тиштало то је: да пронађем какав било посао или измислим какав му драго разлог па да понова одем у Вујановац.
Само чекам да се она мало смири... А чим одем потражићу исто оно друштво да још једанпут онако славно испијемо за душу мога „покојног“ побратима. Шта, врага?
Него, кажем ти, таку жену ти мен' дај к'о моја што је. Једаред, бога ти... слушај ово да ти причам. Одем у Београд за еспап, неку меку робу да узмем, знаш. Па друство, знаш како је кад се сортира, све млади људи.
После одем у Београд за сваку сигурност. А отуд кад дођо', па кад гу дофати, па кад гу стего, бре плакала је, само суза сузу стиже
Кад тамо, а она рупа кључа пуна ситнежи од дувана, кога увек има у мојим џеповима. Одем ја и легнем. И те ноћи сањам најстрашнији сан у моме животу.
— Сасвим! — рекох ја. — Замислите кад ја, после рата, одем у Беч и кад им кажем да сам стајао онде, где су падали куршуми? Све ће Бечлике с усхићењем рећи за мене: кригер!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Не знам право рећи какво сам задовољство у томе налазио, али сам отада често осјетио потребу да одем у поткровље и да измамим из виолине покоји тон, који је дуго живио и треперио.
Познајем глад дјетета, и тугу блудне ситости, цик лудог срца у јутра крвава и повијање душе у мутне сутоне. Кад одем, отићи ћу го и празних руку, с дубоким умором у дну удова и помирен са пролазношћу. * Данас је небо облачно.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
« »Да се предам, вели, власти« — стаде опет мислити. — »Али како ?... Рецимо ја одем и кажем... тако, већ зна се... они мене у томруке.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Дајем ти је, само под тијем уговором да останеш уза ме. — Лијепо, честити господару, само ћеш ми дати узун да одем по матер, да је обрадујем и овамо доведем.
Види сад син да то није баш тако лудо, па ће онда оцу: — Знате што, оче, дајте ви мени тај вишњовац да ја одем у свит тражит правду, јел овако ми можемо и умрити а да правда не наиђе нашим шором.
“ Отолен одем. Кад је било вече, сједох за софру и вечерах, а затим легох спавати. Кад је било у нека доба ноћи, она устане па ме
Ја се тада брзо вратим кући и легох спавати; потље и она дође. Сјутридан одем тражити оног старца у кахви, али га не нађох, нити га могох иђе ачкати. Приближи се подне, те одем на ручак кући.
Сјутридан одем тражити оног старца у кахви, али га не нађох, нити га могох иђе ачкати. Приближи се подне, те одем на ручак кући.
— Када ти је он казао, и ја ћу ти казати, — рече мујезин, па настави: — Једног дана у подне одем окуисати на овој истој џамији, кад наједанпут долеће н̓аква велика тичурина, па ме зграби и однесе на једну аду, ђе ме
Живот ми омрзне, те одем у ону стару кућу да се објесим, како ми је отац покојни наредио. Кад, у кућу уђем, отворим једну одају и видим у њој
Наједанпут се шиша преломи, и ја с вјешала паднем доље, а са шише засуше све алмази. Узмем један алмаз, и одем у чаршију да га продам. Купим хаљине, и постанем опет богат.
“ Брже-боље отрчи мој отац те доведе кобилу, и жетеоци лијепо стану жети по хладу. А ја узмем жбан, па одем на воду. Кад тамо, а то се вода смрзла. Онда ја скинем своју главу, те њом пробијем лед, и захватим воде.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Одлучило се да окренем леђа Панчеву, леглу национализма и одем у Праг. Прота и његова црквена општина обећаше да ће помоћи око мог школовања у Прагу, ако већ моји родитељи не могу
Џим је имао неког рођака који је посећивао школу у Купер унији. Он ме је и наговорио да одем тамо на неколико вечерњих предавања, што сам ја и прихватио.
Он није имао ништа против да одем када сам му рекао да желим да се читавог лета припремам за пријемни испит који бих желео да следеће јесени положим са
Без обзира коју изаберем, имао бих обезбеђене даље три године студија на Колеџу. Био сам склон да одем на друштвене науке и наставим рад са Мериемом, идолом свих студената Колумбија колеџа, укључујући ту и мене, који смо
Сећање на те пријатеље подстакло ме је касније да одем у земљу Линколна. - Америка је земља у којој се све брзо мења - рекао је пошто је чуо да сам ја онај дечак, и додао
Сећање на те пријатеље подстакло ме је касније да одем у земљу Линколна. - Америка је земља у којој се све брзо мења - рекао је пошто је чуо да сам ја онај дечак, и додао
Препоручио ми је да тражим нову стипендију Колумбија колеџа чим то буде могуће, да се брзо одлучим и одем у најбољу лабораторију за физику.
о чему сам читао у Камбеловој књизи о животу Максвела у часопису ”Природа”, на који ме је он упутио, одлучио да одем из Кембриџа у Берлин и прихватим се студија експерименталне физике у чувеној Хелмхолцовој лабораторији.
Лекар ми је препоручио да тог лета треба да одем у Норфолк у Конектикату, да ми повољна клима тога места у Новој Енглеској поврати снагу коју ми је ослабио
Ћипико, Иво - Приповетке
Укрцају се. Цвета приступа опет агенту. —Попусти оних двадесет хелера, замоли га сузним очима, да одем с осталима. Немам више... Бог ти дао! —Не дам биљета без новаца ни свецу! Биж'!
— Ту је! Наћи ћеш је у сандуку, — говорио јој подмуклим гласом од срџбе. — Чекаш да одем, да се можеш скитати по шкољу, а? Нађи ми мараму! А дијете у зипци кричи на вас глас.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Ти, сну мој, моје тамно подне, сен зар сведок предела нестварних ја за свет од топле глине умешен! Куда да одем после овог сна. ДАКТИЛ СНА Стоје измишљени брегова од злата где звезда сјала је. Ту смрти нема.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Рекох му како не бих хтео да узнемиравам Драгана, који целе ноћи није спавао. Желео бих да одем до наше рововске батерије. — А, до поручника Косте „Турчина“. Сила је то једна...
— Шта, ви се купали? — Знате како је... могу ме ранити, па не бих желео да одем прљав у болницу. — Не треба чинити такве претпоставке — рекох, тек да нешто кажем. Онда сам легао на „кревет“.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ: Ама, не прекидај га! АЛЕКСА: Јест, како је свега једна гостионица у вароши, то прво одем у њу, односно у Европу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Одједном осетим и сам неко голицаво лудо струјање жмараца дуж кичме. Нестаде тескобе, живнем. Одем до Мртваја вира. Скинем са себе одећу и бацим се у прозрачну зелену дубину.
Познајем ја њих добро: хоће да искамче још жита из складишта у Кули. Одем до Лауша да га питам хоће ли дозволити да за косидбу поделим десетак врећа јечма. Затекнем тамо Пипца и Кирчу.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Као браћа смо живели, па сада на овај ваш празник бива ли, ред ли је, могу ли да и ја код његове куће одем и видим његову децу?« — »Слободно, слободно, Сароше«, одговарам ја, »увек, у свако доба.
НАЗА Нема сам као ноћ! САРОШ Да. Од кад поче понова да прима госте, да живи, одем јој и ја. Али, она ме нападе. »Свима ћу«, вели, »да опростим, само теби не.
ноћу капију, ако се ноћу задоцним, па наша (показује на капиџик) буде затворена, да могу овде да уђем и кроз капиџик одем кући, да ме и не опазе наши. (Одлази.) Улази Мирон са Арсенијем, клисаром. МИРОН већ обневидео од старости.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Милушићу су дали из банке малу помоћ; млад је пропао, нема права на што боље и више. Несрећник, кад одем тамо, напада ме страховито. Сећа се сигурно да сам спречавала удадбу Јуличину за њега, и мрзи ме.
Куда? докле? зашто само дотле? — Данас вам је опет тешко, Каленићу. Ја ћу да одем, а ви узмите и читајте нешто, читајте старе Грке, молим вас, Грке. Грци су трагичне ствари весело и мудро причали...
и стари Исак, добри мој Исак, који ми је оставио све књиге... Договорили смо се, жена и ја, да одем за дуже време, због детета, да ме не гледа оваквог, да му се душа не испуни грозом.
Нисмо се ни једна онде удале. А ја сам била готова и за амалина да одем, само да тамо останем. — Држаће нас новац, као и до сада што је... останемо људи, а ако смо људи, увек је... — Новац?
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Али писмо нисам послао. Решио сам се да одем на час и, као прави Шпартанац, да мирно, без узбуђења, не говорећи ни речи — погинем.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
„Сви су наши коњи овде.“ — Ама баш сви? „Сви, господине капетане!“ — Добро — велим ја, и нешто ми лакну. Одем у дивизион... Дођоше и остали командири и изјавише да то није њихов коњ. То исто рекох и ја. Командант се нађе у чуду.
А сада треба ићи у дивизион, и већ можеш да претпоставиш шта ме тамо чека. Јавим осталим командирима да се не муче, и одем у дивизион. Бре... Бре!... Шта се тада сручи на моју главу!...
Прошли смо кроз Ниш, и заустависмо се на Курвин-Граду. Истога дана добијем наређење да хитно одем у Лесковац и да се јавим тамошњем команданту трупа. Није ми било мило.
Паљба треба да бива постепено све жешћа, до момента када пешадија крене на јуриш. Командант ми нареди да одмах одем до наше треће батерије, која је била у резерви и да је у току ноћи изведем на брег, источно од села Борешнице, где смо
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Опојним обамрлостима, љубав, надмела ме опора. О, нек распукне се ова већ лађа! о, нека одем у море! Али, заиста, доста сам плако.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Да би прикрила збуњеност, погну Златокоса танани врат и презриво се насмеја, али младића ни то не одврати: — Како да одем? Реч сам дао: смејаће ми се људи. — Па добро! — хладно га погледа Златокоса.
Воли, али не присвајај пријатеље, Радане! Ни мене не присвајај, јер и ја ћу једнога дана морати да одем. Али, све док ме будеш волео, све док ме се будеш сећао — бићу ти пријатељ, бићу с тобом, чак и ако будем на Брегу
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ми је на умору мајка, пак ме зове да ме благосови, да на мене клетва не остане; ви чувајте по планине овце, док ја одем и натраг се Оде Милош граду Вучитрну.
Дај ти мене правог синџилата, јер видиш ли шестопер позлаћен: ако т' одем ударати њиме, неће тебе мелем требовати, мешћему ћеш и заборавити, а дукате ни видети нећеш!
Мучно бјеше Порчи од Авале, па говори Ђерзелез-Алији: „Побратиме, ти се напиј вина, док ја одем стојну Биограду, довешћу ти крчмарицу младу, ја ђевојку, ја невјесту младу“.
се жени Влашићу Радуле, запросио лијепу ђевојку, прстен даје, свадбу уговара: „Ова свадба до петнаест дана, док ја одем двору бијеломе и сакупим господу сватове“.