Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— Пренер: „Ја вам на оно прво ваше прошеније од стране г. Метерника то одговарам, а ви радите како хоћете.” 1. јунија. С г. Давидовићем одемо г.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Турчин му погледа у очи. Али очи старчеве ништа нису казивале. — Лажеш! — Јок!... Ти ме питаш, ја ти одговарам!... Од оног дана кад ме онај твој измећар и онај балавац онде (и он показа на Маринка и Лазара) осрамотише и обрукаше
Африка
Мислећи да би се тако понашао у другим околностима какав прави политичар сигуран у своју победу, ја не одговарам одмах да ли пристајем или не. Остављам да им то кажем тек ујутру, када сви будемо спремни за полазак.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Ајдете, кир Јања, у варошку кућу. ЈАЊА: О, талас его! Ајде да вам дам ове фалишне банке за миразу. МИШИЋ: да ја одговарам? ЈАЊА: Ама, ви сте човеку учену. (Извади банке, па му трпа у џеп.) Узмите Катица, има пет хиљада три стотине форинта.
Теодосије - ЖИТИЈА
сам твоје пошћење и стојање и клањање, ја сам твој подвиг и по дyши труд, на мени је грех твој ако га има, ја за тебе одговарам, јер ме послушао јеси, од мене душу твоју Господ нека тражи!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Онда је пошла у кухињу, а ја се упутих за њом. Стидео сам се и она је то знала, нисам морао да одговарам и нисам ништа ни рекао. Сат с кукавицом откуцавао је девет.
Шта сада намераваш да урадиш? Ја још нисам одговарала за оцену, а ако сада откријеш ствар, нећу ни морати да одговарам: поправни ми је осигуран. - Зашто бих откривао? Она ће мислити како он није могао да дође!
- Отац? Ах, да! X - Како те није стид? - пита ме Станика. - Како те није стид? - каже Стари. Ја, одговарам да умирем од стида. Од стида због оцена, због писама, због самоубиства.
Требало би да видите Старог док говори како ћу их и ја за двадесет година осећати! Требало би да видите и мене како одговарам да то није важно: за двадесет година моћи ћу их извадити и заменити.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХАСАНАГИНИЦА: Па и то сам тако говорила, баш теби, онда, пре седам година! Хоћете ли сад да ја вама на то одговарам онако, оним речима, како сте ви мени одговарали?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Жене ме једва дочекаше и осуше грдњама: где сам био? што не радим? како нећу ни вечеру да добијем, и друго. Одговарам ја њима. Шалим се. Биле су све наше: тетке, стрине, ујне, неке из комшилука; а била је и она, Ленка.
— Што не береш? — чух иза мене глас мек, дрхтав и врео. Сав се запалих, али ипак нећу да се окренем, већ одговарам тупо: — Па шта ћу, кад ти за мене радиш? — И окретох се. Више мене она, Ленка, стоји.
— Шта ти је оно криво те га разби? — Па шта ћу, кад сам ти толико гадан, те плачеш од мене! — одговарам набурено. Гледала ме. Како се била сагла да дигне тестију, тако и остала.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
рећи; да ако почнемо на простом дијалекту писати, стари ће се језик у немарност довести, пак мало помало изгубити. Одговарам: која је нами корист од једног језика, којега, у целом народу, од десет хиљада једва један, како ваља, разуме и који
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Па шта онда? — одговарам. — Без везе. — Нико те није чак ни интервјуисао! — Брига ме за интервјуе! — Нико ти није ништа поклонио!
Ту им смислим опаку ствар! Седам часова, јутро, птичице цвркућу. Звоно: — Дајмивасу! — Тренутак! одговарам с беспрекорном интонацијом најразмаженије београдске секретарице. — Ко га тражи? Директор?
“ —- каже ми Нова година, а ја одговарам да сам то ја и да је увек онако некако посматрам кад се сусретнемо на Кнез Михајловој улици.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Све је то, чим се утопило у сан, нестало потпуно са овога предела. Ја сâм немам више кога да чујем, нити коме да одговарам.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Командир опажа моју узнемиреност и непрестано ме запиткује да ли идемо добрим правцем. Одговарам одлучно да се не би и он нервирао... Тешка ме слутња мучи... Сјахујем, и одмичем журно пешке.
Остале батерије давно су завршиле обуку, а ја још, у ставу мирно, одговарам. Напослетку позва командира да му саопшти моје недостатке у знању теорије и наставе гађања.
— прилази команданту потпуковник Петар. — Господине потпуковниче, овуда пролази дневно седамдесет возова, а ја одговарам за ред. — Све ја знам, али ви видите да је народ измучен, па немојте да подстичете ватру!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
С буздованом проговара: ’Је л’ ми мајка вечерала’?“ Буздован му не говори; Ја му јадна одговарам: “Јесте мајка вечерала, Вечерала и заспала.“ 235.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А.О.К. У том логору, под снегом, већ после три месеца, полажем испит. Прво одговарам на теоријска питања, која су смешна. Колика је висина пушчаног метка на разним одстојањима, на 500, на 800, на 1.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
« — Е та ти ваља; то си му истину казао, — вели Митар. — Ја. После већ кажем: што непознати дописник вели то и то, одговарам му да је то лаж и клевета, иза то ћу га тужити суду... — Зар истина? — истрча неко с питањем. — Хм, да видим...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Пењући се горе, пришапће ми Ника да ја одговарам на оно што буду питали. „Не старај се”, рекао сам му. Било и[х] је око десетак.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И прво код слуге Мијата, верног. Па ме питаш: „А шта радите ви, Мијате?“ Аја одговарам: „После преровске буне ништа се величајно није збило. Само је куче Лиско липсало.
Ако ми је воља да ти дам воде кад ожедниш, ја дам. Ако ми није вола, ја не дам. Можеш ти да цркнеш од жеђи, ја не одговарам. Ништа си. Рогачи се ти на мене колико ти вола. Настави ти да вичеш и псујеш, ја ћу да те смирим.
Ако нећеш сам да изиђеш у ходник, ја ћу лепо да те изнесем. Ако ти после од мрака израсте нека чворуга, ја не одговарам. Ти знаш да ја поштујем школоване и чиновнике. — И то је слободна Србија!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Боже мој!“, одговарам му, „у мом делокругу не може бити ни говора о таквим научним радовима који би се могли и упоредити са радовима
„Аншанте!“, рече он учтиво, али хладно. Одговарам му исто тако претераном фразом, но која изражава сасвим супротан осећај.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„Аха, кажу ми они, браво! Ви сте сад код господина Крсмановића. Честитамо, честитамо. — „Не, одговарам ја отворено, не, господине, ја нисам ни код кога, ја сам ортак господина Крсмановића.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
« стаде он опет мислити, па узвикну: — Онај што држи магазу... Црногорац? — Нећу, господине, више да ти одговарам. Ако ћеш ићи... хајдемо! — рече она одлучно и устаде са столице.
Не би одговора задуго. Лупнем опет... Отворише се изнутра собна врата и нека жена виче: ко је то ?... Ја већ одговарам... тражим да отвори, а она ме моли да причекам док се обуче... У том чујем Добросава где викну: »стој !... стој !«...
Петровић, Растко - АФРИКА
Мислећи да би се тако понашао у другим околностима какав прави политичар сигуран у своју победу, ја не одговарам одмах да ли пристајем или не. Остављам да им то кажем тек ујутру, када сви будемо спремни за полазак.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
“ На ово ја одговарам лепотици дјеви, Мојеј лепој несуђеној и неверној неви: „Истину ми говориш да се много скитам, Да ја, јадан, забадава
Остави ме на миру! одговарам ја. Стрпа тепсију са тестом у пећ, сад да видим шта је у Седмици — — — — — Могло је оно тесто изгорети, ја сам га
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ево Вам одговарам још успут на белом дунавском броду који ме носи отаџбини. Седећи на његовим широким леђима, гледам како пролазе поред
Моји стари су ме саслушали и дали ми, без прекора, свој пристанак и благослов; никоме више немам да одговарам. Сада седим, можда последњи пут, у павиљону мога врта и пишем ове редове.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
« — »Лепа је, газдо!« ,одговарам ја. — »Да је узмем, Стано?« — »Узми је, газда!« — велим. »Много је лепа!« сам себи одговара.
« — »Слободно, слободно, Сароше«, одговарам ја, »увек, у свако доба. Истина домаћин, покојник није жив, није ту, али је ту његова домаћица, деца, и за пријатеље
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
»Како је досад наш Роман без служитеља себе помагао?« — питају моји читатељи. И ја одговарам: онако исто као многи у наше време гавалери који су споља углађени и накићени, мислите свет ће прогутати, а код куће
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Да је код професора било мало добре воље, они би баш у томе, што никад не одговарам на оно о чему ме питају, запазили код мене известан политички таленат, али они то нису опажали и ту је лежао заметак
СРПСКИ ЈЕЗИК — Беше ли ти оно магаре што ни прошлога пута не знађаше лекцију? — Јест, ја сам тај! — одговарам ја усхићен задовољством што ме се професор тако добро сећа.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Објасних му некако да њему пушка не треба, јер он има аутомобил... — А шта је то? — Па то су ова кола — одговарам помало нервозним гласом. — А што? — опет ће он. Рекох му да буде миран и ћути, јер онај чика не може да тера кола.