Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Мој пријатељ обухвати је око појаса и своју главу принесе њеним грудима. Осетио сам неку завист, и дође ми да га одгурнем и заузмем његово место. Уздржао сам се... Лука удари шаком о сто. — Само си ти могао да будеш такав „амза“!
Осетио сам наједном њене зубе на своме врату. Издигао сам рамена, па се нагло окретох и снажно је одгурнем. Сав сам дрхтао. У немоћном очају окретао сам се да видим нема ли каквог излаза. Тргао ме њен врисак.