Ћипико, Иво - Приповетке
мада није овде никога налазио, ипак ово место беше разговорљиво — увек као да нешто живо заклоњено шапори, — па кад би одилазио, осврнуо би се за собом: чињаше му се да неко за њим пристаје, зове га и хоће да му нешто рекне.