Употреба речи одљутио у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А у томе се и тáта одљутио мало, а и мáма се заузела и умиривала га спомињући му из давних времена неке дéре и еведре; а тата се сећа, па само

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Да се ја вратим, лепо. Ја сам онда два дана опонирао, па сам се вратио. Ја сам се давно на тог пуковника одљутио. Ја мислим да ми он све што је хтео да ми каже није ни рекао. У академију је био дошао, из Сарајева, неки Пера В.

Ћипико, Иво - Приповетке

Ови вечити бунтовници криви су му што се из војске још кући не враћа. Али у дугом путу, у друштву Арнаута, одљутио се. Сада, смирен, загледао се у дим што се лагано повија над кућама засеока, на брежуљку, преко границе.

Ћипико, Иво - Пауци

Раде се лако одљутио: он је повратит, а и сјетит се, и други га тиме тобоже прекарају, веле: —Поп је пизмен на те, ради Маше.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности