Употреба речи одмарали у књижевним делима


Африка

Звери више није било на вратима. Сви смо се заслужено одмарали необично дуго. Онда исплатисмо носаче, којима на њихову огромну радост дадох још и по сто двадесет кориа бакшиша.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Шатори, дуж воде, били су осветљени. Цигани медведари, одмарали су своје медведе. Мађионичари су гутали ватру и ножеве. На једном бурету, пред крчмом у шатору, талијански пеливани

је после памтио, са те јурњаве, само неке крчме и ђермове, и дрвена распећа, у трави, пуној булки – крај којих су се одмарали. Били су ћутљиви тог дана, док су јели. Били су сви неиспавани, уморни, занети својим мислима.

Исаковичи ће умрети, сви, лепо. При тој помисли, Исакович би, кад би одмарали коње, крај кола, у трави, задовољно, спокојно, заспао. Преноћио је у Леобену, и ујутру, рано, кренуо даље.

Била је то права сиротиња. Кретала се лагано. Напатили су се били, пролазећи Хунгарију, и одмарали, на супротној обали Тисе. Свет, куд су пролазили, сматрао их је за Цигане, који воде мечке по вашару.

Теодосије - ЖИТИЈА

И предавши кључ ономе који га је служио, уђе у ћелију да се одмори. И док су се сви одмарали, богоносни поче свеноћно бденије стојањем, и као што се први пут молио, паде на колена и поче молити милост од

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Рашиде није било ни сто километара унаоколо. Ни трага од ње није било. Била је недеља и људи су се одмарали, тако да је плажа била готово празна.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

У хладу великог дрвећа одмарали се Адам и Ева. У грану по џбуњу, свуда око њих гукале су грлице, цвркутале свакојаке птице, а по шареном шљунку весело

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И још када су почели да позивају старце, који су тамо иза куће, поређани уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и благослова не

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Бакоња је на новом коњу новога гвардијана готово свакога дана уза Срдара ишао преко воде и одмарали се код Јелицâ. Фра-Тетка је драге воље пристао да му Бакоња укроћује зазорљивог младог „билца“, којега бјеше купио од

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Шта бих више? Ту, под тим орахом, одмарали су се још његови прадедови. Требало је да и унуци под њим седе. Старац уздахну. Прели га туга као ледена вода.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Никад овај мали војник није изостао на маршу нити се коме пожалио. И док су велики и снажни војници застајкивали и одмарали се, па опет пристизавали, дотле је сиромах Пацко постојано корачао напред и клизао се седећи низ залеђене низбрдице

Једно послеподне, за време док су се војници одмарали, позва ме наш тумач, кога смо повели, да свратимо у једну оближњу кућу и видимо једног чудног и повученог старца, који

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

— Оставимо сад то! — прекине Петар. — Имат ћемо времена да о томе размислимо. Главно је да су испливали живи. Одмарали смо се под одрином у наслоњачима од прућа. За Долорес Петар је довукао из своје канцеларије платнени шезлонг.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

је све било лако, јер су летња жега и несносне мушице приморавале волове да траже спас у хладу испод дрвећа, где су се одмарали чекајући свежије тренутке дана. Ноћу је посао чувања био изузетно тежак.

Учинићу још један корак даље и упитати вас: да ли сте икада одмарали своје очи на лепотама природе када сте неког дивног мајског дана, посматрали расцветале воћке које су се пружале у

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

А ми ћемо одговорит’ Ведра лица (како није!): „Ми се нисмо одмарали — Свађасмо се најсвојскије. Душманима својим дасмо Радост нову пљуском сваким; Крстили смо један другог Именима

Петровић, Растко - АФРИКА

Звери више није било на вратима. Сви смо се заслужено одмарали необично дуго. Онда исплатисмо носаче, којима на њихову огромну радост дадох још и по сто двадесет кориа бакшиша.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Ох, а иста река тече, у коју се купасмо и брчкасмо, исто трепере и шуморе тополе под којима смо се одмарали. Ох, де, беже: »Весело, Стојно, Весело«. Свирка и песма: Весело, Стојно, мори, весело! Што неси увек, мори, весело?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Сунце је сагоревало. Чежњиво смо посматрали хладовите падине планина, где су се сада Бугари одмарали. А они нису ни слутили шта их чека. Осматрамо дурбинима... Ретко се ко видео.

Наишли смо на село Неокази, чије су куће облепљене блатом и ограђене оронулим зидовима, као да су се векови одмарали на њима. Пола села заузима муслиманско становништво, а другу половину хришћанско.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности