Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Поменуло се, не повратило се! — рече Алекса. — Што сам претурио преко главе — претурио. Оно ми је однело неколико година живота... А, напослетку, доста се и живело!... Доста сам и зла и добра видео.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тио вече кô да те донело Сред анђела са божија крила, Ума с' дивно мени појавила, Ума дивну вече те однело. Сам остадо са сузнијем оком, Сам ту самцит на свету широком, Сам са ноћи тавном, ал' без санка.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
(Дрма је појако.) Море, ти! СУЛТАНА (обучена у Пелиним аљинама, ђипи): Триста га врага однело! СРЕТА: Спавај јошт, бубо женска, оћеш да ти најмим слуге да те буду, је ли?
СРЕТА: Спавај јошт, бубо женска, оћеш да ти најмим слуге да те буду, је ли? СУЛТАНА: Шта, триста те врага однело, сад ћу ти очи ископати, угурсуз, и да би ли харсузине, тко ти је дао слободу дирати ме?
СУЛТАНА: Их! — Триста те врага однело, јошт ме ти ниси тукао. (Полети му у очи.) СРЕТА (опет је опали): Милостива госпоја Трифичка, ја молим изволите
СРЕТА: Је л’ тако? (Почне је мазати.) СУЛТАНА: Јао, триста те врага однело! (Лати шанове, пак се на њега баци.) СРЕТА: Шта, на мене руку? Чекај, курјачко семе. (Шчепа је, па је веже.) Дед, сад?
СУЛТАНА (цичи): Их, триста те врага однело с орјатином. (Туче га.) СТЕВАН: Је л’ тако? (Увати је једном руком за прси, а другом је лупа.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Ама требасмо да му завијемо главу. — Море на псу рана, на псу и зарасла.. — Волео би он сада да му је и руку однело, као сиротоме Ђорђу, само да се не чује негова брука по селу. — А други пут немо’ се грабиш за прво место.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
замисао, и без обзира на извесно његово повођење за ондашњом књижевном модом, у Нечистој крви је, свеједно, превагу однело оно што је и иначе специфично за понашање и судбину ликова у свим значајнијим Станковићевим делима: они зависе од
Код ње је тело однело победу. Али је зато уследила и позната нам казна: хаџије су јој досудиле да навек двори божјег човека Парапуту.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Сад ће ме сместа грозница уватити. ВАСИЛИЈЕ: Али забога, мајсторице... ФЕМА: Та триста те врага однело, нисам ти ја никаква мајсторица... Таки ми се вуци испред очију, немој ми смрадити собу с твојим аљинама.