Употреба речи одрастао у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Требало би да се дете онде роди и одрасте, па тек у старост о Москви штогод да казује, а не као ја, у планини почти одрастао, па као човек који из једне помрачене собе изађе те у бели свет или у снег погледи, пак му се одма и вид занесе, док

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Еле, Страхиња се још од малена почео потуцати по туђим кућама. Служио је по Овчини код бољих газда, док је мало одрастао и ојачао. После је отишао по мајсторији.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Хајде, кмете!... Хајде, попо!... Хајдете браћо!... Сви ме добро знате!... С вама сам растао и одрастао!... Сви ви добро знате и моју децу!... Знаш их најбоље ти, Иво, стари кардо мој!... Та у твојој су кући одрасла!...

— А како се презиваш? — Селаковић. — По презимену бих рекао да ниси растао на једном месту... — А ко је од нас и одрастао на једном месту? — питаше Зека.

Је ли да је то сладак човек? — Јесте. — Је ли да нам свима добра жели? — Свима. — Као да је одрастао с нама. — Вала баш! — А поп и кмет дигли се против њега? — Јест. — Само њима није право!... А зашто? – Не знам.

Веровао је да му је Турчин пријатељ који је много за његову кућу учинио... Па опет, опет!... Ови људи с којима је он одрастао, онај Добри поп сместа је постајао страшан чим му споменеш Турчина. Он се није могао с њиме помирити!... Али, опет...

Кад сам ја то кога упропастио?... Алекса је ћутао. — Ја њега волим као да је на мом срцу одрастао. Он је добро дете!... Нека ми говори ко што хоће, али од њега нема бољег момка у Црној Бари... Сад што је мало згрешио.

Али овако!... Овако само жалим што сам с таким гадом растао и одрастао и што сам толико друговао с њим да ми је чак и јаран био!...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Нисам пао на теме да му казујем! Мени је мати причала много штошта кад сам одрастао, па је запиткивао. Отац, наравно, никад ни словца! Он, тј. мој отац, носио се, разуме се, турски.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Ваљда да би се спасао тих мучних мисли, Павле поче да мисли на своје коње, и како ли ће бити збринути? Био је одрастао код коња и живот је провео код коња, па му је било мило да их се сети.

Затим и она потрча за њим и поче да виче да је он крмак, који о љубави девојачкој ништа не зна. Одрастао је код коња. Чудовиште. Луд је и заљубљен у жену, коју покрива земља и трава.

Како му његов дебели Ђурђе довикује, да његов вахтмајстер, Пивар, који је у штали одрастао, зна боље, него Кајзерлинг, оријентацију. Кајзерлинг је Исаковичу, све више, личио на неку, руску, Гарчулу!

као шарен ћилим цвећа, винограде и баште, са кућицама, које су биле беле и црвене, а имале гнезда рода на димњаку. Одрастао у сиромаштву, несрећи, рату, дивљини, Исакович је осећао да незнање, простота, неписменост, који су владали у његовом

Госпожа Евдокија се закикота на то, па рече да се види да је код коња одрастао, су чим се, толико, хвали. Нити зна да воли, нити жене, удате, заборављају брзо своје швалере, нити другог траже.

Коњи, упрегнути у та кола, негде, у мраку, галопирали су. Више нагоном коњаника, који је код коња одрастао, него слухом, Исакович је осетио, запрепашћен, да су та кола, изненада, близу, да ти коњи јуре, са леђа, према њему,

Било га је обузело неко сузно сажаљење према старијем човеку, са којим је био одрастао. Трифун се трже и заблену у шуму. Коњ поче да се врти под њим. Забленула су се била и два хусара.

Теодосије - ЖИТИЈА

непријатељ цвојему телу, да су с е игуман и сви дивили таквој ревности његовој и доброј промени, да је онај који је одрастао добро и од оних који су добро живели и у свакој срећи тако брзо заволео да усрдно иде суровим путем, што се међу

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Сада сам био готово одрастао, али нисам желео ништа. Ход друга директора кроз двориште био је као наилазак црног ветра. Просто сте могли да осетите

Црњански, Милош - Сеобе 1

и стање појединих села и чета, у попису који је Комесар имао да пошаље, по нарочитом куриру, Ратном савету у Беч. Одрастао уз оца који је још Савојском продавао стоку и који је сву своју децу, браћу, родбину, и сва своја кумства и познанства

Смрадан, као и штале и обори у којима беше одрастао, Исаковичев слуга беше сачувао, у свом бићу, толике танане нити, беле као и месечина, које су га везивале за живот, да

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

СВАДБА И ПОСЛЕ СВАДБЕ МАГИЈА ЗА ПЛОДНОСТ И НЕПЛОДНОСТ У нашем народу широко је распрострањено схватање да би сваки одрастао, полно сазрео члан заједнице требало да се на време ожени, односно уда и да у браку изроди децу.

собом имају прав, добро утрт пут којим могу лагано и без много напора корачати док не стигну на циљ, а то је: постати одрастао, пуноправни члан заједнице.

За разлику од детета, одрастао припадник патријархалне културе има многа права (у складу са својом полном и друштвеном улогом), много обавеза и,

Дете поуздано и лагано, с временом, долази до зрелости. Циљ развоја детета јесте да постане одрастао, пуноправан члан патријархалне заједнице.

је шиба танка, треба је исправљати“; „Добро се пролеће из рана познаје“) када се формирају темељи личности, док се одрастао човек више не може битно мењати („Матора дрва не даду се пресађивати“ итд.).

Дете је, сматрају „хуманисти“, несоцијализовано, импулсивно, неразумно створење, док је одрастао човек социјализована, разумна, интегрисана, зрела личност.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Нисам знао треба ли да се узбуђујем, јер још нисам био одрастао. После је хитро прескочила гвоздену ограду свог врта и отрчала према Конзулату што га је читав град мрзео више од

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Да сам данас дете, опет бих копао по забрањеним, или бар непрепоручљивим књигама. (И као одрастао то, кад год могу, чиним.

Често сам помишљао на ту књигу, не верујући никада да она и даље постоји. Нисам имао храбрости да је, одрастао, потражим и поново прочитам, страхујући да се моја мутна и топла успомена не поквари, не поремети.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Бранковић је слаб писац. Рођен на периферији српскога народа, одрастао међу туђинцима, међу којима је провео највећи део свога живота, он није добро владао српским језиком и врло слабо је

Милићевића (рођен 1886. у Чаглићу, у Славонији, одрастао у Лици**). Врло млад, раније но ико, он је изишао на глас са неколико добро писаних, садржајних приповедака (Мртви

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

! Није зелен? Пази ти ње! Ја се с вуцима родио и одрастао, читавог вијека с њима муку мучим, а она ти ту... о туру би тебе требало овим штапом, па да се једном научиш памети.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Она њена снага, лепота, једрина заношаше сваког, а највише Стојана, који се доцније, кад је одрастао, готово никад није ни одвајао од ње. Увек су били заједно. На њиви, пољу, увек, увек беху они једно до другог.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

А француски говори као да се у Паризу родио. МАРКО: Бре, мани се Париза, већ како ти зна ово место, канда је одрастао код нас. Па онда, и ону девојку... Хм! Хм? Мени је зачудо.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Поднаредник... Бог! А када ми је још обућар потеснио и саре од чизама, ех, као да сам одрастао са овом сабљом. Шетао бих, загледао у прозоре, седео пред оном кафаном, али... време је неумољиво одмицало.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Штампа им је, можда, непоштена према другима, но бескрајно поштена према својима. Ја сам одрастао међу Маџарима, и често се смејем ономе што се код нас о њима мисли.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

И ето, одрастао је, а друга није стекао. Да ли је узалуд прошао мајчин благослов?... Чинило му се, да га суморне зидине његове собе с

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника — он је дакле био последње дете, „истришче“ — када је овај одрастао, никако са њиме није могао да се слаже. Он, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи. А ко зна зашто?

Само га по том памти, а више ништа. А после су јој причали: како — кад Софкин отац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и

је једнако седела негова жена, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао. А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала. Већ је била стара.

И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко остављао код ње, можда би јој било друкчије. Али, чим Томча одрастао мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу —

Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој човек, поче опет да долази кући. Али како!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Да избјегава друштво, другог изговора није имао но да обилази планину. А збиља љубљаше природу, јер никао и одрастао бјеше у њој. Осим тога тјелесни умор и дивни призори одумињаху нешто негове јаде.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

До 70) ТОМА, син му од прве жене АРСА, син му од друге жене ДЕДА-ВЛАДИКА МИТА, Јовчин брат од стрица МЛАДЕН, слуга, одрастао у кући Јовчиној уз Васку ЈОВАН, слуга СЛУГА (коњушар) СТОЈМЕН, чивчија ПРИЈАТЕЉИ из Призрена, први, други, трећи АНЂА,

Као да ја нисам жив, као да нисам мушко. Ако сам јој чувар, слуга, одрастао поред ње, ипак... Ох, целе ноћи је откривена, целе ноћи мирише.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

а у дубини груди закрвари и зацвиле нешто мало, голуждраво и живо, јер се смеје Тола, надничар, што је у његовој кући одрастао, његовим хлебом децу храни, његове су паре, његова је ракија, па су весели, а радовали би се да му разбојници смрскају

Причало се да им је често од свога брашна и погаче месио. Са мном је разговарао тек кад сам одрастао. И од нас се, деце своје, стидео.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Све што онде видим, ново је, али не страно, већ мило и сродно, јер сам овде одрастао, па ми у овом онда младом царском граду И моја младост долази у сусрет.

уведе у свој велики и мали салон, не унезверих се као какав сељак који ту улете, већ се понашах као да сам и ја одрастао у таквој средини. Та претставио сам јој се као велики индустријалац свилених ткива.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Војник, за кога се могло и смело рећи да се у војсци родио и одрастао, он је, боље него ико, познавао смисао и циљ ове важне институције, као и оправданост оних драконских мера уобичајених

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

— Вјерујем да би одрастао човјек могао лако заборавити физиономију судије који му изриче смртну казну, али слика дједа у спаваћици што пред

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

За ово му није требала постепена навика: у томе је одрастао... Другова не имађаше. Једини човек, пред којим је слободно смео отворити душу, који га је заносио причама о

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Морам признати да ме је блесак те старе културе испунио радошћу. Јер ми је блиска, јер сам у њеној близини одрастао. Изгледа да се тананији туђи доживљаји могу разумети кад им у сусрет иду наши сопствени.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

После тога он већ „више није дете, него велики, одрастао, свој човек”149 чиме је, очигледно, у исти мах активирана и узрасна супротност између мужа „још детета” и двапут

се, дакле, у суштини не мења ни нагло, ни неочекивано, него се само враћа у свој свет, идентификујући се, као „већ одрастао”, с оцем.

„у години дана а некада и у две и три године” да као некада, још дететом, лежи у соби; но у исти мах није дете, већ одрастао, готово стар човек.

Тако се, на пример, на почетку приповетке Стари дани оглашава приповедач Миле као већ одрастао човек, а варош (Врање) за њега није блиско овде, него далеко тамо. „Шта има сад тамо да видите?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Иако му је тек тридесет година, Кеплер је већ сада признат научник. У виртембершкој варошици Вајл рођен и одрастао у сиротињи, студирао је у Тибингену где га је његов професор упознао са Коперниковим системом.

Овамо сам долазио још као жутокљуни ђак, а свраћао амо, и као инжењер. Ту сам, тако рећи, одрастао до научника. Зато се и осећам овде као у својој очинској кући.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

и Песме 1862. (посмртно приређено издање). Јован Сундечић (1825–1900), рођен у Голијеву код Ливна, одрастао у Имотском, умро у Котору, био је православни свештеник (прота) и песник, професор Задарске богословије и секретар

Станковић, Борисав - ТАШАНА

друго ништа и не зна, већ само зна и памти оно што је некад било: како је деда, калуђер, био наш комшија, па с тобом одрастао, после те тражио, просио, па како те татко не даде за њега а он, тобож због тога, отиде у свет.

знао: да, и ако ћу бити усамљен од људи, од вас, нећу бар бити усамљен од дрвећа, кућа и планине, где сам се родио и одрастао.

Чак, слађе ми је ваше друштво него њихово, пошто сам са вама: с тобом, с покојним ти мужем, и осталим мојим комшијама, одрастао, заједно смо се играли. И тако нисам онда ничији. И увек тако, целог живота. И још ти!

САРОШ Нема ту наша и ваша... Анадолац несам. Овде сам се ја родио и одрастао. Пљачкавица је моја, Марково Кале је моје, река је моја, Собина је моја. Ја сам дете овога краја.

« Па одкуда он није, и ако друге вере, а оно баш ближњи; комшија нам је био, ту се родио, одрастао. ХАЏИ РИСТА и ОСТАЛИ (као перући са себе): Не знамо ми то, не знамо.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

« СОВЕШТАВАТИ СЕ — саветовати се СОВРШЕНИ — одрастао СОДРУГ — друг, пријатељ, побратим СОЗДАНИЈЕ — створење (созданије божије) СОИЗВОЛИТИ — благоизволети; дати своју

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Побратиме, јеси ли ти научио да пливаш? — пита Душан Луку. — Ја јок... Шта ће ми, кад је мој Исајло одрастао поред Мораве! Ако треба, узјахаћу ја њега... — И онда, побратиме, уобразиш да си парна лађа. — Кипислцауф!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Причали су рибари и морнари да је дечак и одрастао на леђима рибе, али Маријан никоме ни словом не откри где налази највећа и најблиставија зрна бисера.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Из пећине је ударала хладноћа, пријетио загонетан мрак. Кад је отвор већ толико проширен да би се могао увући чак и одрастао човјек, Лазар Мачак пусти ашов. — Сад је доста, можемо унутра. Ево, ја ћу први. — А зашто не бих ја?

Пред њима, на пола метра изнад воде, указа се висок процијеп у стијенама, довољно широк да може проћи и одрастао човјек. Мачак се опет узнемири. — Зар ћемо и тамо? — Па зашто смо онда газили толику воду. Идемо.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности