Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И он исказа Турчину све, ама све: и како му Јелица одрекла да пође за Лазара, и како ју он отерао. — Па гдје је она сад? — упита Крушка. Милош слеже раменима.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
осећа велику наклоност према Ружичићу, али кажу да овај има врло слабу штацију; ако би који бољи дошао, не би га се одрекла. Дође Љуба са чика-Гавром у Г. Брат Јоца зарадовао се, па их срдачно ауфирује. Баш се овде десио и Ружичић.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ни за каква блага овог света, ни под каквим бичевима и змијама, не би се била одрекла тог човека и његовог чудног осмеха“ који није видела никад пре, на лицу свога очуха, или браће, својих Грка.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
гомилом, стајао је предратни индустријалац са таблом на грудима, на којој је писало: ШВЕРЦЕР, а његова кћи, која га се одрекла, играла је валцер »Из бечке шуме« са младим поручником низ Главну улицу у дужини од три трамвајске станице.
Човек се овде осећа као у предсобљу смрти. Појеле су по пар крањских кобасица са сенфом. Мајка се одрекла половине свога ручка у њену корист: »Мораш бити снажна вечерас!« казала је. »Пази на држање браде!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сиротиња би се врло радо одрекла Сиромашке части и нискога порекла, Па макар никад рођеним очима Не видела Рај нити ногом у њ крочила!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
- Да сам је оставио и појурио за колима која нисам стигао! Она ме се великодушно одрекла, верујући да ћу створити велика дела. Разочарати је у томе, значило би омаловажити је.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Морача! Чуј, дошао сам не да гријешимо, већ да се гријеха заједно одречемо! —Иди! Ја сам те се већ давно одрекла! — одговори жена и погледа га својим црним очима, дубоким и огњевитим као ноћ, што су сада навлаш јаче заиграле но
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
сумње и Вук сам, имају за њега само презрив осмех и подсмех, његових дванаест песама у овој Антологији тешко би се одрекла и књижевност богатија и на вишем степену развоја но што је била наша у годинама 1816—25, када су те песме углавном —