Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ А ружице ћеретају С благим лахором, И потоци жуберкају Тајним жубором: „Место људи, што их змија Од нас одроди, Лепши свет ће да засија, Бољи народи.“ Моју душу туга узе С такве новости, Али моје беху сузе, Сузе радости.