Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Иако је Вуја био тако послушан и вредан, опет се никако није могао отрести сиротиње као други људи. Био је права одрпаница. Кроз капу му вири прамен косе, гуњ већ од самих закрпа, чакшире још горе, опанци никад нови.