Дучић, Јован - ПЕСМЕ
гасну; Разбијене чаше испите; док модру Своју сен још бацаш на завесу јасну; Док још жиг твог тела видим на свом одру.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Мишице су му се тресле, био је блед као крпа и скрушено се приближио одру. После се нагао, пољубио је и срушио се онде поред мртваца. С муком смо га вратили натраг у собу.
Теодосије - ЖИТИЈА
А онај који није примио добре савете светога, ноћу на починку спавајући наједанпут страшним стењањем стаде викати на одру, јер Господ који је близу праведне молбе, да услиша молитву оних који га се боје, посла анђела љута да га убоде посред
Црњански, Милош - Сеобе 1
Чуло се да је цео сребробогати Земун похрлио да је види на мртвачком одру, толико је то била лепа госпожа и толико је имала, и мртва, на себи скупоцених хаљина и накита.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Певај, мила, па ми данак буди, Јако збогом, тело санка жуди. Ово реко па одру потеко: Помоз', Боже, па санка поклони — А Бог чуо па ми душу склони.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али зачудо, и ја сам нешто спокојан. Можда и зато што нисам видео оца на одру. Све ми се чинило као да је некуда отпутовао.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Над цвијећем плива зорњача, а возе је весла сребрна. Благо одру на ком почине! СВАТ ЦРНОГОРАЦ Соко мрзи поља од прашине, соко неће жабу из лужине, соко хоће високу литицу, соко
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Једне вечери Јан лежаше на своме, сламом покривеноме, одру. Врата се од тавнице отворише и уђе унутра један човјек. Јан се не маче. Човјек извади испод скута ужежен фењерић.
А кад то сврши узе вино, цијев, и „фитиљ“ (тако зову тај дренаж), па се упути к одру. Јанка открише, свукоше му кошуљу, па га обрнуше на бок.
Како он изађе, Стана која дотле ни тренула на бјеше, сједе на своме одру, па слушаше. Јанко се устави за неколико са сердарем, па, прекрстивши руке и оборивши главу, стаде ходати.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
В. Илић ЦXXИВ Са погледом угашеним, С прекрштеним рукама, На мртвачком одру свом Лежао сам међ' вама. Ви сте моје бледо лице Росним венцем обвили, И о мојим боловима Са уздахом зборили.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Али мисао смрти није дана свима. Она припада изабранима. Гледао сам старе сељаке на самртном одру. С њима је умирала њихова њива, њихов виноград, њихова крава Бијелка.
Сјећам се мог посљедњег тêте-à-тêте-а с њим, кад је лежао на одру. Дојурио сам кући, позван телеграмом. Лежао је прекрижених руку, у бијелим кончаним чарапама.
и пријетеће песнице жена из мјеста, и њихово пучанско иживљавање у гњецаво болним потанкостима, и причања о девојци на одру, усана разједених од киселине, пољепшаној у смрти као Трноружица, и дуги спровод у поводњу пурпурне звоњаве.
Младо створење посвећено смрћу — дјевојка на одру међу цвијећем, црнина и пламен чирака у сунцу — у образиљи југа уздиже се готово до симбола поднебља, као на сјеверу
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Сиротиња ј’ ту крајна, невоља тешка, грка, — На одру болна мајка, а уз њу мала кћи... Заборавила студен, невољу, глад и јаде, Топло се Богу моли да мајка оздрави.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Мисли моје, куд с' обрате, сретају блаженство, Сни на одру заутрашње славе предпразденство. Пак кад свега тога узрок, што је све зазид'о, Тебе помним, души мојеј возљубљена
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Но камен тежак навали, тежи нег’ погребена жеђ, кад нељубљено мре. ВЕЧЕРЊЕ ЉИЉАНИ Топи се дан. По златном одру девице мру, драгане болу, сестре моје миле. Путују несмехнуте за нечим што су сниле. Сâм ја. Топле пониру реке.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1893. (СА ПОГЛЕДОМ УГАШЕНИМ) Са погледом угашеним, С прекрштеним рукама, На мртвачком одру своме Лежао сам међ вама. Ви сте моје бледо лице Росним венцем обвили, И о мојим боловима Са уздахом зборили.